BEOGRAD – Evropska integracija mora biti efikasnija, kako bi se prevazišle „strukturne slabosti“ u državama, naročito u suštinskim oblastima, poput vladavine prava i funkcionalne tržišne ekonomije, navodi se u novoj metodologiji procesa pristupanja EU, koju je juče u Briselu predstavio evropski komesar za proširenje Oliver Varheji.
U dokumentu se naglašava da predložene izmene ne uključuju „automatski“ države koje već pregovaraju o članstvu u Uniji – Srbiju i Crnu Goru, ali da bi one „mogle da se prilagode novim okvirima“, uz sopstvenu saglasnost.
Po ugledu na francuski predlog iz novembra 2019, Evropska komisija predlaže da pregovaračka poglavlja budu organizovana u tematske celine, što znači da neće biti otvarana i zatvarana pojedinačna poglavlja već celine.
Kako se ističe, predviđeno je postojanje šest celina: „osnove“ (što podrazumeva i aktuelna poglavlja 23 i 24), unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi, poljoprivreda i kohezija i spoljni odnosi.
EK predviđa i detaljnije „mape puta“ za vladavinu prava i funkcionisanje demokratskih institucija.
Takođe, naglašava se značaj „političke prirode“ EU integracije, što podrazumeva redovno organizovanje samita Unija-Zapadni Balkan, te intenziviranje kontakata među ministrima.
U dokumentu je pomenut i kosovski problem.
Kako se napominje, potrebno je uložiti „sve napore“ za prevazilaženje bilateralnih sporova, „sa posebnim naglaskom“ na dijalog Beograd-Priština, u kojem posreduje EU, a koji bi trebalo da bude završen „postizanjem pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa“.
Novi „mehanizmi“ podrazumevaju, takođe, „nagrade i sankcije“ za kandidate za članstvo.
U tom kontekstu, zagovaraju se „povećana novčana sredstva i investicije“, „postepeno uvođenje u EU programe“, dok se u slučaju nazadovanja na evropskom putu predlaže da se pregovori „zaustave“ u određenim oblastima.
Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže i članica Radne grupe za Poglavlje 23 u pregovorima Crne Gore sa EU, ocenjuje za Danas da izmene u metodologiji pristupanja Uniji predstavljaju „ponovni pokušaj davanja vještačkog disanja procesu integracije ovih država“.
„U suštini, ključne riječi u ovom dokumentu su: kredibilni proces, partneri i perspektiva, veća posvećenost svih strana, fokusiraniji pristup i bolji monitoring. Međutim, Komisija se njima bavi gotovo isključivo na nivou principa, kao i do sada. Nakon niza predloga tokom 2019, kao i strategije iz 2018. godine, EK je trebalo da ide korak naprijed i da izađe sa makar nekim razrađenim mehanizmima, koje je dalje trebalo da precizira uz široko učešće zainteresovanih strana do Samita u Zagrebu u maju“, ukazuje naša sagovornica.
Marović konstatuje da novi dokument ponavlja pravilo da je „vladavina prava uslov svih uslova, te da će pregovori o ovim poglavljima i dalje biti otvoreni prvi, a zatvoreni poslednji“.
„Najvažniji instrumenti uslovljavanja ostaju su isti: akcioni planovi, prelazna i završna mjerila, takođe – nema privremenog zatvaranja drugih poglavlja, ako nema napretka u oblastima koje čine vladavinu prava. Najavljene su posebne međuvladine konferencije za svaku od zemalja, nakon objavljivanja godišnjih izvještaja, a koje bi trebalo da imaju ulogu okvira za dijalog. Predviđena je i aktivnija uloga država članica, uključujući i učešće u monitoringu reformi na terenu. Grupisanje poglavlja je ideja koja je preuzeta iz francuskog non-pejpera, samo na nešto drugačiji način, i neće se primjenjivati na Crnu Goru i Srbiju. Međutim, iz dokumenta je jasno da su njegovi autori mišljenja da takav pristup treba primijeniti i na ove dvije države, a zbog dinamičnijeg procesa pregovora, naravno ukoliko su one saglasne, što će im vjerovatno biti snažno preporučeno. EK je navela većinu primjedbi koje su se mogle čuti od zainteresovanih strana tokom prethodnog perioda. Ipak, nema mjesta optimizmu: nema konkretnih rješenja, zaboravljeni su neki dobri instrumenti iz Strategije iz 2018, sve je i dalje u naznakama“, smatra Jovana Marović.
Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, navodi za Danas da nova metodologija „sadrži nekoliko pozitivnih izmena postojećeg pregovaračkog okvira“.
„Glavni problem sa dosadašnjim procesom, što smo videli na osnovu primera Crne Gore i Srbije, jeste što se proces često svodio na tehničke aspekte, kao i ono što je vladi odgovaralo da predstavi kao najveći izazov – na primer, u slučaju Srbije, normalizacija odnosa sa Kosovom. Ono što EU zove osnovama, a to su kriterijumi demokratije i vladavine prava, često nije bilo u prvom planu, niti je građanima bilo dovoljno jasno da se zbog toga nazaduje ili stoji u pregovorima, kao ni da pristupanje EU treba da odražavaju političku želju društva da samo sebe transformiše i približi evropskim standardima. Novi predlozi uvede nekoliko mehanizama koji izgledaju kao odgovor na ovaj problem – „mape puta“ za vladavinu prava i demokratske institucije, veći fokus tela iz procesa Stabilizacije i pridruživanja na politička pitanja (koja uključuju i demokratsko nazadovanje), uvođenje redovnih samita EU-Zapadni Balkan i, vrlo zanimljivo, ocenjivanje „javne političke posvećenosti“ vlasti pridruživanju EU u godišnjim izveštajima. Čini se da će se omogućiti efikasnije „kažnjavanje“, putem zamrzavanja pregovora u nekim oblastima, za zaostajanje u reformama, u kojima ključno mesto i dalje igraju reforme vladavine prava“, precizira on.
Naš sagovornik smatra da uvođenje šest tematskih „klastera“, u koje bi se „smestilo“ 35 pregovaračkih poglavlja, a koje je moguće otvoriti kao celinu, jeste „dobrodošla novina, jer se na taj način beskrajan proces otvaranja jednog po jednog poglavlja, na šta se u Srbiji sveo proces pregovora, zaista može podstaći“.
„Ostaju, međutim, tri napomene – nova metodologija važi samo za države koje tek treba da otvore pristupne pregovore, ali ne i za Srbiju i Crnu Goru. One imaju pravo da pristupe, ali pitanje je da li će to uraditi. Drugo, videćemo da li će države članice imati još neke primedbe, mada se čini da će ovo poboljšati situaciju oko otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, jer su mnoge „zabrinutosti“ Francuske i drugih zemalja obuhvaćene dokumentom. I treće, koliko god metodologija pristupanja bila dobra, na kraju ostaje politička volja država članica da se zaista reformišu i demokratizuju, što bi trebalo da je suština pristupanja EU“, zaključuje Štiplija.
