BEOGRAD – U prvoj polovini 2026. godine, Srbija je ostala na oko 60% usaglašenosti sa deklaracijama i merama spoljne politike Evropske unije (EU), pokazuje nova analiza ISAC fonda. Uprkos nominalnom napretku ostvarenom 2025. godine, kada je Srbija dostigla 67% usaglašenosti, procenat je ponovo opao.
Od 1. januara do 30. juna 2026. godine, EU je usvojila 60 deklaracija kojima je pozvala zemlje kandidate i partnerske zemlje da se sa njima usaglase. Srbija se usaglasila sa 36 deklaracija i pratećim merama, dok se sa 24 nije usaglasila.
Ovaj procenat usklađivanja je i dalje najniži među državama kandidatima za članstvo u EU koje aktivno vode pristupne pregovore, navodi ISAC. Jedine zemlje kandidati sa nižim stepenom usaglašenosti su Turska i Gruzija. Usklađenost Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Ukrajine je bila 100%, dok je usklađenost Moldavije bila 90%.
Tokom prve polovine 2026. godine, EU je 23. aprila usvojila 20. paket sankcija protiv Ruske Federacije (Rusije), proširujući njihov obuhvat usmeravanjem restriktivnih mera na prihode od energetike, vojno-industrijski kompleks, trgovinu i finansijske usluge. Time je novi paket povećao broj spoljnopolitičkih deklaracija (i pratećih restriktivnih mera) usmerenih protiv Rusije u vezi sa ratom u Ukrajini i pretnjama teritoriji EU i partnerskih država.
„Ipak, kao što je navedeno u prethodnim ISAC-ovim izveštajima o usaglašenosti, procenti predstavljaju pre svega opisni pokazatelj koji odražava opšte trendove i ne mogu se smatrati konačnim merilom napretka ili nazadovanja. Mnogo su važnija konkretna pitanja u vezi sa kojima se zemlje kandidati i partneri ne usaglašavaju“, dodaje se u saopštenju.
Kao i prethodnih godina, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa većinom deklaracija i mera koje su neposredno ili posredno povezane sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, uključujući i one koje se odnose na njihove državljane, entitete ili interese. Zvanično, jedno od glavnih obrazloženja za ovakav stav i dalje predstavlja pitanje Kosova, budući da Srbija nastavlja da traži podršku Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima, pre svega u Ujedinjenim nacijama.
Pored toga, Srbija nije ostvarila usaglašenost ni sa deklaracijama i merama koje se odnose na druga pitanja, iako su ona u većini slučajeva na neki način povezana sa Rusijom, Kinom i oružanim sukobom koji je Rusija pokrenula u Ukrajini.
S druge strane, Srbija se usaglasila sa deklaracijama koje sadrže restriktivne mere usmerene protiv pojedinaca i/ili entiteta povezanih sa sledećim državama ili temama: Haiti, Mali, Severna Koreja, Sudan (dve deklaracije), Gvatemala, Venecuela, Mjanmar/Burma, Tunis, Sirija, Iran (četiri deklaracije), ukrajinski regioni pod ruskom okupacijom, sankcije protiv bivšeg ukrajinskog rukovodstva, Globalni režim sankcija EU za ljudska prava, borbom protiv terorizma (dve deklaracije), Hamas/Palestinski islamski džihad (dve deklaracije), Zimbabve i Moldavija.
Kada je reč o političkim deklaracijama EU (onima koje ne sadrže restriktivne mere), Srbija se usaglasila sa deklaracijama koje se odnose na obeležavanje važnih međunarodnih datuma (tri deklaracije), situaciju između Avganistana i Pakistana, Iran, Izrael, situaciju između Izraela i Libana, Sudan, predsedničke izbore u Jermeniji, Mjanmar/Burmu, situaciju na Bliskom istoku i prekid vatre između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.
