BEOGRAD – Srbija je nastavila da se se usaglašava sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) u 2025, sa porastom procenta usaglašenosti, ali je u nedeljama koje su prethodile objavljivanju Izveštaja EU o napretku Srbije primećen “talas” retroaktivnog usaglašavanja sa deklaracijama i merama iz prethodnih meseci.
Kao rezultat toga, Srbija je značajno poboljšala svoju stopu usaglašenosti, dostigavši 67 procenata, navodi se u analizi Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) o usaglašavanju ove države sa ZSBP tokom prošle godine.
Ova analiza predstavljena je 3. februara, na obeležavanju dvadesetogodišnjice od osnivanja ISAC fonda u Beogradu.
Prema prethodnom godišnjem izveštaju ISAC-a, stepen usaglašenost Srbije tokom 2024. iznosio je 59 odsto.
Kako se napominje, stopa usaglašenosti od 67 odsto i dalje ostaje najniža među zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji, i partnerskim zemljama, ne samo na Zapadnom Balkanu već i šire, osim u slučajevima Turske, Gruzije i Jermenije.
“Glavni razlog za još uvek relativno nizak procenat je taj što je EU 2025. godine usvojila tri nova paketa sankcija, čime je proširila obim sankcija i, posledično, povećala broj deklaracija (i pratećih restriktivnih mera) usmerenih protiv Ruske Federacije sa ratom u Ukrajini. Procenti usaglašenosti ostaju prvenstveno opisni pokazatelj koji odražava opšte trendove usaglašavanja, ali se ne mogu smatrati definitivnom merom napretka ili pada. Mnogo važnija su specifična pitanja oko kojih se zemlje kandidati i partneri ne usaglašavaju. Najvažnija pitanja su svakako ona koja se odnose na bezbednost i spoljnopolitičke interese EU i njenih država članica”, ističe se u analizi.
Ponovo izbegnuto usaglašavanje sa većinom mera u vezi sa Kinom i Rusijom
ISAC fond ukazuje da je, kao i prethodnih godina, Srbija izbegavala usaglašavanje sa većinom deklaracija i mera čije su teme bile direktno ili indirektno povezane sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, uključujući one usmerene na njihove državljane, entitete ili interese.
“Zvanično, jedan od glavnih razloga koji se navode za ovakvo postupanje ostaje pitanje Kosova, jer Srbija nastavlja da se oslanja na podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima, pre svega u Ujedinjenim nacijama. Pored toga, Srbija se nije usaglasila sa deklaracijama i merama po drugim pitanjima, iako su u većini slučajeva one na neki način povezane sa Rusijom i oružanim sukobom koji je ona pokrenula u Ukrajini”, ukazuje se u dokumentu.
Nasuprot tome, Srbija se usaglasila sa deklaracijama koje sadrže restriktivne mere usmerene protiv pojedinaca i/ili entiteta koji su sa sledećim zemljama ili temama: Libanom, Haitijem, Malijem, Sudanom, Južnim Sudanom, Gvatemalom, Venecuelom, Demokratskom Republikom Kongo, Mjanmarom/Burmom, Tunisom, Sirijom, Turskom, Iranom (pet deklaracija), Nigerom, Libijom, Palestinom, borbom protiv terorizma, Globalnim režimom sankcija EU za ljudska prava (tri deklaracije), Al-Kaidom/ISIL-om, ratom u Ukrajini (tri deklaracije), Burundijem, Gvinejom, Gvinejom Bisao i Moldavijom.
Kao i prethodnih godina, Srbija se usaglasila sa sankcijama protiv bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i njegovih saradnika.
Sa druge strane, u analizi se navodi da se Srbija tokom 2025. usaglasila samo sa jednom političkom deklaracijom EU u vezi sa Belorusijom, godine u kojoj se protestuje zbog povrede vazdušnog prostora Litvanije meteorološkim balonima, što je kvalifikovano kao deo šire hibridne kampanje, dok se nije usaglasila sa osam deklaracija kojima se pooštrava režim sankcija Unije režimu Aleksandra Lukašenka.
ISAC fond napominje da se Srbija nije usaglasila sa restriktivnim merama protiv Severne Koreje.
“Ove sankcije, prvobitno uvedene kao odgovor na nuklearne i balističke raketne programe Severne Koreje, od 2024. godine su usmerene i na pojedince i entitete koji podržavaju Rusiju u ratu u Ukrajini. Među onima kojima su uvedene sankcije nalaze se tri osobe odgovorne za održavanje bliskih veza sa Rusijom, bilo direktnom podrškom njenim vojnim akcijama u Ukrajini ili pomaganjem u zaobilaženju sankcija EU na izvoz ruske nafte i gasa”, precizira se u dokumentu.
Takođe, konstatuje se da se Srbija nije usaglasila sa produženjem sankcija protiv Irana, koje su uvedene kao odgovor na vojnu podršku Irana ruskom ratu agresije protiv Ukrajine, kao i na njegovu podršku naoružanim grupama i entitetima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora.
Praksa retroaktivnog usaglašavanja i nedoslednosti
ISAC fond navodi da je praksa “takozvanog retroaktivnog usaglašavanja” Srbije sa ZSBP predstavljala značajnu karakteristiku ovog perioda.
“Ova mogućnost je prvobitno uvedena 2014. i 2015. godine, kada su se zemlje kandidati za članstvo u EU, potencijalni kandidati i partnerske zemlje suočile sa ograničenim rokovima za usaglašavanje sa deklaracijama i merama ZSBP EU. U to vreme, EU je prihvatila ovaj zahtev kao opravdan i omogućila retroaktivno usaglašavanje. Međutim, 2025. godine, kao deo napora da otvori Klaster 3 pregovora o pristupanju, Srbija je u velikoj meri koristila retroaktivno usaglašavanje, posebno u nedeljama koje su prethodile objavljivanju Izveštaja EU o napretku Srbije”, objašnjava se u analizi.
Istovremeno, naglašava se da je očigledno nekoliko nedoslednosti kada je reč o ponašanju Srbije.
“Indikativan primer je Venecuela. Srbija se usaglasila sa političkom deklaracijom EU kojom se osuđuje krađa na predsedničkim izborima 2024. godine i represija nad opozicionim ličnostima i nezavisnim medijima od strane režima predsednika Nikolasa Madura, kao i sa dve deklaracije kojima se uvode restriktivne mere. Uprkos ovom formalnom slaganju, predsednica Narodne skupštine Srbije, Ana Brnabić, prisustvovala je ceremoniji inauguracije predsednika Madura 2025. godine”, ukazuje ISAC.
Kak se ocenjuje, praksa retroaktivnog usaglašavanja i uočene nedoslednosti ukazuju na neslaganje između onoga što je objektivno moguće i onoga što Srbija doživljava kao “predmet trgovine“ sa EU.
“Stoga, Srbija nastavlja da sledi multivektorski pristup spoljnoj politici, u okviru kojeg se slaganje sa ZSBP-om ne tretira kao prioritet, barem bez konkretnih koristi za vladajuću elitu”, zaključuje se u analizi.
Gde je Srbija u odnosu na druge zemlje kandidate i partnere EU?
ISAC fond konstatuje da je tokom prošle godine usaglašenost Srbije sa deklaracijama EU ostala među najnižima u poređenju sa drugim zemljama kandidatima i partnerima (isključujući Tursku i Gruziju).
“Nasuprot tome, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija nastavile su svoj dugogodišnji trend skoro potpune usaglašenosti, svaka postižući stopu usaglašenosti od 99 odnosno 100 procenata. Nove zemlje kandidati, Ukrajina i Moldavija, dostigle su nivoe usaglašenosti od 99 odnosno 89 procenata. Samo su Gruzija i Turska ostale na dnu skale usaglašenosti, sa stopama usaglašenosti od 47 odnosno 3 procenta. Sve partnerske zemlje iz Evropskog ekonomskog prostora (EEA) zabeležile su stope usaglašenosti iznad 86 procenata”, napominje se u analizi.
Kada je reč o Istočnom partnerstvu EU, ukazuje se da je Jermenija povećala svoju stopu usaglašenosti na 40 procenata, u odnosu na 30 procenata u prethodnoj godini, dok se Azerbejdžan, nasuprot tome, nije se uskladio ni sa jednom deklaracijom EU tokom ovog perioda.
