Redovni lokalni izbori na Kosovu održaće se u nedelju 12. oktobra. Na njima će pravo glasa imati nešto više od dva miliona birača, među kojima i njih 100 hiljada koji žive van teritorije Kosova.
Gradonačelnici se biraju većinskim dvokružnim sistemom – pobednik je kandidat koji u prvom krugu osvoji više od 50% glasova, a ako to niko ne postigne, održava se drugi krug između dva kandidata sa najviše osvojenih glasova. Istovremeno, proporcionalnim sistemom biraju se odbornici za 38 skupština opština.
Izbori se održavaju u jeku institucionalne krize na Kosovu, koja je nastala nakon parlamentarnih izbora održanih u februaru ove godine.
Iako je Samoopredeljenje, stranka premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, osvojila najviše glasova, ni posle sedam meseci ne dolazi se do skupštinske većine. Nakon 56 pokušaja, partije u Skupštini Kosova uspele su da se dogovore oko predsednika ovog tela, a dva dana pre održavanja lokalnih izbora, u petak, Skupština Kosova je nakon sedam meseci konstituisana.
Zbog političke atmosfere u kojima se održavaju, lokalni izbori posmatraju se kao mini-referendum o najjačoj stranci koju predvodi Aljbin Kurti.
Opozicione partije kao što su Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski Savez Kosova (LDK), Alijanska za budućnost Kosova (AAK), Socijaldemokratska inicijativa (NISMA) nadaju se da bi birači mogli da kazne Aljbina Kurtija za institucionalnu blokadu.
I prošli lokalni izbori 2021. godine bili su test za tek formiranu Kurtijevu vladu, a tada je u većini opština pobedio Demokratski savez Kosova (LDK).
Srpska lista ponovo na izborima
Na redovnim lokalnim izborima ovog puta učestvovaće i Srpska lista, vladajuća partija kosovskih Srba, koja je bojkotvala prethodne vanredne lokalne izbore u četiri opštine sa srpskom većinom – Zubin potok, Leposavić, Kosovska Mitrovica, Zvečan.
Zbog bojkota Srpske liste ove opštine od tada vode gradonačelnici albanske nacionalnosti, a njihovo postavljenje izazvalo je brojne tenzije u opštinama sa srpskom većinom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je građane sa Kosova da glasaju za Srpsku listu.
„Ne krijemo pozive da se glasa za Srpsku listu. Zato što je to odgovorna lista koja zastupa interese srpskog naroda, kojoj ne naređuje ni Kurti, a ni ne primaju naloge iz drugih ambasada“, rekao je Vučić tokom obraćanja u četvrtak.
Osim Srpske liste, na izborima u deset opština će učestvovati još 11 kandidata srpskih stranaka i inicijativa van srpske liste.
Premijer Kosova Aljbin Kurti optužio je ove nedelje Srbiju da se meša u lokalne izbore na Kosovu tako što obećava radna mesta i finansijske beneficije Srbima sa severa. On je pozvao Evropsku uniju da osudi mešanje Beograda na izbore na Kosovu i sankcioniše.
Bez akreditacija za srpske medije
Centralna izborna komisija (CIK) Kosova nije akreditovala nekoliko medija za praćenje lokalnih izbora u nedelju 12. oktobra, među kojima su uglavnom oni koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu, ali i iz Srbije, nakon što su pojedini članovi ovog tela ocenili da su ti mediji „poznati po propagandi i klevetama protiv“ Prištine, prenela je u petak Radio Slobodna Evropa (RSE)
Udruženje novinara Kosova je izrazilo zabrinutost zbog „presedana“ koji je ovom odlukom napravila Centralna izborna komisija. „Iz rasprave članova komisije na sastanku proizlazi da je odbijanje političke i etničke prirode“, navodi se u saopštenju.
Ovo Udrženje odluku CIK-a smatra „neprihvatljivom i suprotnom demokratskim vrednostima Kosova i slobodi medija“.
I Udruženje novinara Srbije (UNS) i njegov ogranak na Kosovu ocenili su odluku CIK-a diskriminatornom, te zatražili hitnu reakciju Evropske i Međunarodne federacije novinara, kao i međunarodne zajednice.
Reagovala je i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu, koja je izrazila razočaranje zbog odluke koju su doneli pojedini članovi Centralne izborne komisije da se akreditacije za praćenje lokalnih izbora ne dodele medijima koji izveštavaju na srpskom jeziku.
„Slobodni, fer i transparentni izbori zavise od otvorenog i jednakog pristupa svih medija kako bi mogli da posmatraju, izveštavaju i informišu javnost o izbornim dešavanjima. Ograničavanje akreditacije medijima na osnovu pretpostavljene etničke pripadnosti, jezika ili uređivačke politike umanjuje mogućnost novinara da obavljaju svoj profesionalni posao“, navodi se u saopštenju.
