Studenti, koji su nakon tragedije u Novom Sadu digli glas protiv sveprožimajuće korupcije u Srbiji, povukli su u proteklih godinu dana niz dobrih i konstruktivnih poteza, poput davanja motivacije građanima da se organizuju u zborove, pokušaja probijanja “medijskog mraka”, te definisanja jasnih zahteva za dubinske promene sistema, ocenjuju sagovornici Savremene politike.
Kako se ističe, mladi su organizovanjem protesta i blokada, kao i akcijama pešačenja širom države podstakli mnoge građane da se “probude” iz letargije izazvane višegodišnjim ponašanjem vlasti.
Istovremeno, kao veoma pozitivni koraci studenata navode se vožnja bicakala do Strazbura, te organizovanje “štafetnog” maratona do Brisela, čime se skrenula pažnja EU na “deficit” demokratije u Srbiji. Na kraju, pozitivno se ocenjuje objedinjavanje zahteva studentskog pokreta u jedan – raspisivanje vanrednih izbora.
Razbijanje dugogodišnjeg zida ćutnje pozivima na “neposrednu demokratiju”
Višemesečne blokade obrazovnih institucija, koje su organizovali studenti i srednjoškolci, počele su 22. novembra na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, nakon što su ispred zgrade FDU napadnuti studenti koji su odavali počast žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Demonstranti su svakog petka sprovodili akciju „Zastani, Srbijo” blokadom saobraćaja, u znak protesta protiv korupcije, koja se smatra glavnim uzrokom tragedije u Novom Sadu, uz isticanje simbola crvenih šaka, kao aluziju na štetne prakse režima.
Studenti u blokadi su naglašavali da nemaju lidere, odluke su donosili na plenumima fakulteta, a građane su pozivali da se okrenu lokalnim samoupravama i da se “po modelu neposredne demokratije samostalno organizuju u zborove, u skladu sa zakonom”.
Prema mišljenju advokata Ivana Ninića, studentski pokret u Srbiji je za kratko vreme izgradio nove smernice i standarde političkog života “u ovako devastiranom društvu i probudio ga iz veštačke kome, onda kada smo svi pomislili da se to u skorije vreme neće i ne može dogoditi”.
“Studenti su sebe lišili liderstva i pokazali su time da ne pate od ‘sindroma’, koji je, u uslovima srpskog političkog života, svakako bio najopasnija smetnja i pretnja ostvarenju njihovih ciljeva i ideala. Demonstirali su perfektnu, nesvakidašnju organizacionu kulturu u smislu solidarnog, neprobojnog i nesalomivog ustrojstva horizontalne i vertikalne mreže aktivista, ocenjuje Ninić za Savremenu politiku.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, kao prvi uspeh studenata ističe činjenicu da su posle “niza optužbi da su apatična generacija, odjednom svojim protestom podigli celu zemlju na noge i prvi put posle devedesetih poslali regionu, Evropi, ali i svetu u celini, jednu prelepu sliku o drugom licu Srbije”.
“Uspeh je i to što su uspeli da funkcionišu na tako decentralizovan način kroz plenume i da svi njihovi potezu pritom budu veoma dobro i mudro osmišljeni i sprovedeni. Ne može se zaobići i to da su uspeli u nečem u šta je malo ko verovao da može da funkcioniše, a to je da animiraju građane da se angažuju kroz zborove, koji su im postali nejznačajniji saveznik u njihovoj borbi za odlazak sa političke scene jednog kriminalno koruptivnog režima i izvođenje pred lice pravde svih odgovornih za pad nadstrešnice u Novom Sadu, ali i za sve druge koruptivno kriminalne radnje koje su do sada počinili, koje su dovele do kolapsa skoro svih glavnih institucija i urušavanja vladavine prava”, navodi Popov za Savremenu politiku.
Govoreći na istu temu, Safeta Biševac, urednica i novinarka u Danasu, napominje za Savremenu politiku da ne voli da pravi idole ni od koga, pa ni od studenata, “ali oni su zaista učinili neke dobre stvari za ovo društvo“.
„Prvo, pobudili su nadu da su promene moguće i naveli do tada se činilo zombirane građane da dignu glavu. Šta će biti krajnji rezultat toga, teško je predvideti, ali bar su pokušali i pokazali su da je Srbija zaista najopasnija kada ćuti. Ćutala je i činilo se mirila sa aktuelnim stanjem, ali je onda došlo do erupcije protesta i nezadovoljstva“, ističe Biševac.
Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, konstatuje da su studenti postavili „dobre temelje sa plenumskim organizovanjem, iako će se u kasnijoj fazi pokazati i neka ograničenja, kao i insistriranjem na odsustvu lidera i javno prepoznatljivih pojedinaca“.
“Lično požrtvovanje i hrabrost koje su iskazali tokom brojnih akcija doneli su im poštovanje i podršku građana, kao i inkluizvnost i insistiranje na nad-ideološkim pozicijama. Konačno, dobra organizovanost i odgovornost pri planiranju akcija je pokazala da imaju i organizacioni potencijal”, smatra Spasojević.
Nedim Sejdinović, novinar Vremena, konstatuje za Savremenu politiku da je ogroman uspeh studenta to što su svojom upornošću i doslednošću do kraja „rasklopili“ ovaj režim na sastavne delove.
“Osim toga, ogroman uspeh studenata počiva na njihovim odlukama koje su donosile kroz forme plenuma. Svaka odluka je bila dobro promišljena i prodiskutovana. Studenti su kroz ceo proces politički sazreli. To su sada sasvim drugi ljudi od onih od pre godinu dana, politički, društveno, organizaciono i medijski neuporedivo pismeniji. To je jako dobra vest bez obzira kako se sve ovo završilo. Naravno, pravili su i greške, na neke stvari se možda predugo čekalo. Imalo bi se tu jo štošta dodati, ali to je veoma malo u odnosu na sve ono što su do sada uradili”, ukazuje Sejdinović.
Mladi prešli Srbiju uzduž i popreko, šireći istinu o potezima režima
Studenti koji su blokirali fakultete osmislili su, između ostalog, akciju “Student u svakom selu”, u okviru koje su razgovarali sa građanima širom Srbije. Takođe, posle blokade mostova u Novom Sadu, velikih protesta u Kragujevcu i Beogradu, organizovali su ogroman skup u Beogradu 15. marta, na koji je hiljade mladih iz različitih delova Srbije u Beograd došlo pešice.
“Možda je najveći uspeh što su kroz pešačenje koje je iziskivalo nadljudski napor i volju prešli celu Srbiju uzduž i popreko, i tako obišli i najmanje zaseoke, šireći istinu o sebi, razlozima svoje pobune, ali i režimu koji je zemlju doveo na ivicu propasti. To je bio jedini način da se građani osveste od laži koje su širili režimski mediji, a pre svega Informer, Pink i Hepi televizija… Video sam jedan tvit koji kaže: ‘To što Beogradom odjekuje Novi Pazar je možda i najveća pobeda studenata’, sa kojim se potpuno slažem”, kaže Aleksandar Popov.
Prema rečima Safete Biševac, akcija “Student u svakom selu” bila je odlična, pošto su pokušali da probiju medijsku blokadu.
“Svojim akcijama i skupovima su ujedinili Srbiju, a meni je najdraži skup u Novom Pazaru, koji je pokazao da građani ove zemlje mogu da budu jedinstveni. Obišli su celu zemlju, organizovali proteste i okupljanja u velikim i manjim sredinama čime su ujedinili zemlju. Na tim protestima je sve teklo po planu i redu, naravno ukoliko im vlast nije podmetala klipove“, ocenjuje Biševac.
Ivan Ninić konstatuje da su „čisti studenti po dubini ušli među narod i doprli su najdubljih emocija stanovništva Srbije, a što opozicionom političarima godinama nije pošlo za rukom, zbog nedostatka energije, integriteta i poverenja”.
“Rodila se jedna nova i najveća opoziciona politička snaga koja nije deo javnog sektora i ne podleže ucenama, nije politički kartelizovana, ne teži privilegijama i zalaže se za beskompromisno i suštinsko redefinisanje postojećeg političkog i pravnog sistema”, tvrdi Ninić.
Biciklistička i trkačka “tura” do Strazbura i Brisela
U proleće 2025. studenti su najpre organizovali biciklističku turu do Strazbura, a potom i štafetni maraton do Brisela, kako bi izvestili javnost u EU o razlozima svog protesta, ali io sve većoj represiji vlasti nad akademskom zajednicom u Srbiji.
“Smatram da je jako dobar potez bio odlazak u Strazbur i Brisel, da su pokazali da su evropski opredeljeni iz prostog razloga što baštine evropske vrednosti. I da je to mnogo važnije od toga da li će na svojim skupovima nositi zastave EU”, konstatuje Nedim Sejdinović.
U sličnom tonu, Safeta Biševac navodi da su trčanjem i vožnjom bicikala do Brisela i Strazbura studenti pokazali snagu volje i odlučnost kojoj moraju i protivnici da se dive.
“Iako studenti očigledno nemaju jedinstvene političke stavove pre svega o EU, odlascima u prestonice Evrope i razgovorom sa zvaničnicima EP i EU su sigurno osvojili poene i na međunarodnom planu”, poručuje Biševac.
Prema mišljenju Aleksandra Popova, ogroman uspeh studenata je što su dolaskom u Brisel i Strazbur biciklima i pešačkom štafetom uspeli da animiraju ključna tela Evropske unije da se konačno jasno i bez ograda oglase o pravoj prirodi režima u Srbiji, “na čije su se štetočinske poteze na unutrašnjem i spoljnom planu, iz raznih pragmatičnih razloga (Kosovo, litijum) žmurilo na oba oka”.
“Čiste ruke” kao preduslov za korenite promene
Studenti u blokadi su u maju zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ističući da vlast nije ispunila nijedan od njihovih zahteva. Vlast je na poziv na izbore odgovorila jačanjem represije nad mladima i građanima koji učestvuju u protestima i blokadama.
„Najveća studentska vrednost su čiste ruke, jer režim ne može da ih uceni i zastraši, niti su na prodaju vrednosti koje baštine, pa tako da Aleksandar Vučić ne može ni da ih uprlja, a ni da ih korumpira, što je navikao na političkom tržištu da čini sve ove godine”, konstatuje Ivan Ninić.
Nedim Sejdinović ističe da je najvažniji konkretan potez studenata to što su sve svoje zahteve ujedinili u jedan – raspisivanje vanrednih izbora.
“Jednog trenutka su njihovi zahtevi, pogotovo dodati, postajali konfuzni i previše partikularni. Ovaj zahtev je svima razumljiv, a režim na njega još nije da valjan odgovor. Osim što pokušava da pogasi sve medije i napravi potpuni mrak, kako bi povećao svoje šanse na izborima”, napominje Sejdinović.
Safeta Biševac konstatuje da su glavni pozitivni dometi studentskog pokreta to što su ujedinili Srbiju, stekli simpatije velikog dela građanstva, pobudili nadu…
“Ali kako to pretvoriti u pobedu na nekim sledećim zborima i zaista početi korenitu promenu sistema, veliko je pitanje. Ova zemlja je decenijama rasturana i za njeno dizanje iz pepela nije dovoljno samo angažovanje studenata”, zaključuje Biševac.
