Srbija je ušla u 2026. godinu i dalje čekajući da joj Evropska komisija isplati sredstava za sprovođenje reformi iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. U prošloj godini, država je dobila samo takozvano „pretfinansiranje“, odnosno 7% ukupnih sredstava izdvojenih za našu zemlju. Tu uplatu dobile su i Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, ali ove zemlje su nakon toga dobile i uplate tranši novca vezane za sprovođenje reformi. Srbija, iako je podnela zahtev za uplatu ovih sredstava, još čeka na njih.
Kako naglašavaju sagovornici Savremene politike, određene reforme su sprovedene ili je njihova implementacija u toku, ali postoje brojna kašnjenja, naročito kada je reč o obavezama iz takozvanih “osnova”, uključujući unapređenje izbornih uslova, Poglavlja 24 – pravde, slobode i bezbednosti, te domena ekonomije.
Podsetimo, Evropska komisija je u junu 2025. uplatila pretfinansiranje Srbiji u iznosu od oko 109 miliona evra. Do kraja 2027. godine, Srbija bi mogla da računa na ukupno 1,58 milijardi evra – ali pod uslovom da ispuni svih 98 reformi iz takozvane Reformske agende, a za svaku od njih je vezana određena suma novca.
Evropska komisija donosi odluke o tome da li će i kada isplatiti novac za sprovođenje određenih reformi. Takva odluka, u slučaju Srbije, još nije doneta.
Sa druge strane, u oktobru 2025. Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija dobile su svoje tranše za deo sprovedenih mera. Kako je saopštila Evropska komisija: “Ova odluka priznaje značajne reforme koje su partneri sproveli kako bi se bolje uskladili sa standardima EU“.
Komentarišući podatak da je našoj državi isplaćeno samo pretfinansiranje iz Plana rasta, Marko Todorović, istraživač Centra za evropske politike, ukazuje za naš portal da, imajući u vidu da se Reformska agenda sprovodi već oko godinu i po dana, a da je Srbija do sada dobila isključivo sredstva namenjena za pretfinansiranje, “ovakva dinamika se s pravom može oceniti kao zabrinjavajuća”.
Preduzeti određeni koraci, ali izostao napredak u ključnim oblastima
Marko Todorović napominje da je Srbija sprovela “određeni broj reformskih koraka za koje bi trebalo da joj sleduje finansijska nagrada”, ali da Evropska unija očigledno “još nije zadovoljna napretkom Srbije u ključnim oblastima”.
“Evropska komisija je tehničku ocenu do sada gotovo sigurno završila, imajući u vidu da je rok od 90 dana za ocenu zahteva za pretfinansiranje odavno istekao – kako za prvu, tako i za drugu tranšu. Međutim, činjenica da sredstva još uvek nisu puštena ukazuje na to da se odluka o trenutku njihovog puštanja ne donosi automatski, već u širem političkom kontekstu i uz procenu da li je nastupio ‘pravi trenutak’”, objašnjava on.
Todorović naglašava da se, po svemu sudeći, čeka da Srbija konačno privede kraju one reformske korake o kojima se najviše govorilo, “a to su izbor svih članova Saveta REM-a i revizija biračkog spiska, kao minimalni pokazatelj posvećenosti jačanju demokratije i znak spremnosti da se prevaziđe polarizacija i društvena kriza u Srbiji”.
“Ukoliko bi sredstva bila puštena već sada, EU bi rizikovala da pošalje poruku da finansira Vladu Srbije i u odsustvu njenog vidljivog napretka, što bi bilo u suprotnosti sa osnovnom logikom Plana rasta da se reforme nagrađuju, a zastoj kažnjava. Iz tog razloga je ključno da Srbije ubrza sprovođenje upravo tih reformskih koraka jer u suprotnom postoji realan rizik da puštanje sredstava bude odloženo do daljnjeg ili da novac bude nepovratno izgubljen”, napominje naš sagovornik.
Mešoviti rezultati sprovođenja Reformske agende
Marko Todorović ukazuje da kada je reč o konkretnim reformskim koracima, čiji je planirani rok bio decembar 2025, može se govoriti o mešovitim rezultatima.
“Sa jedne strane, određeni pomaci su ostvareni: usvojene su izmene Zakona o nauci i istraživanjima, donet je Zakon o informacionoj bezbednosti, podržano je više od deset projekata usmerenih na jačanje ruralne infrastrukture, a broj izabranih tužilaca povećan je za 10%. Sa druge strane, kod niza drugih reformskih koraka započete su određene aktivnosti i procedure, ali se njihov završetak u ovom trenutku ne nazire u skorijem roku”, precizira on.
Istovremeno, Todorović naglašava da Srbija trenutno paralelno radi na reformskim koracima iz tri različita ciklusa.
“Pored onih čiji je rok bio kraj decembra 2025, ostali su i nezavršeni koraci sa rokovima iz decembra 2024, kao i iz juna 2025. Reč je o akumuliranom kašnjenju koje je dovelo do preklapanja obaveza iz više vremenskih okvira”, objašnjava on.
Vlast nema suštinsku političku volju da unapredi izborne uslove
Važan uslov koji Srbija treba da ispuni da bi dobila prvu tranšu novca iz Plana rasta EU jeste ispunjavanje preporuka ODIHR-a, što, između ostalog, podrazumeva revidiranje biračkog spiska i izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Kao što je dobro poznato, to se još nije desilo, iako je bilo najavljivano da će se sprovesti u delo do kraja 2024.
Prema mišljenju Pavla Dimitrijevića, direktora pravnih poslova organizacije CRTA, tempo sprovođenja mera iz Reformske agende pokazuje da vlast ni danas nema suštinsku političku volju da unapredi izborne uslove, “već da se i dalje zadovoljava stvaranjem privida reformi prema međunarodnoj zajednici”.
“Od 2012. do 2023. godine, ODIHR je Srbiji uputio ukupno 171 preporuku, od kojih je 56 označeno kao prioritetne, a ispunjene su svega četiri – tri koje se odnose na tehničke aspekte izborne administracije i jedna u vezi sa Agencijom za sprečavanje korupcije”, objašnjava Dimitrijević za Savremenu politiku.
Naš sagovornik konstatuje da je posebno ilustrativna mera koja se odnosi na reviziju biračkog spiska.
“Iako je izmenjeni zakon donet, proces je daleko od završenog. Osnivanje Komisije je započeto, ali nije okončano, dok je stvarna revizija biračkog spiska i dalje na dugom štapu. Podsećamo da se i sa ovom merom kasni, da je zakon donet pod pritiskom međunarodne zajednice, kao i da je vlast kroz čak 11 verzija zakona jasno pokazala da nije htela da pristane na rešenja koja bi omogućila suštinske promene. Ključni problemi, poput zloupotrebe javnih resursa, pritisaka na birače i neravnopravnih uslova izborne kampanje, ostaju sistematski ignorisani”, navodi Pavle Dimitrijević.
Dimitrijević naglašava da su lokalni izbori održani tokom 2025. dodatno pokazali da se izborni uslovi pogoršavaju, dok institucije sve ređe i sve slabije reaguju na očigledne nepravilnosti i kršenja zakona, “što je u potpunoj suprotnosti sa proklamovanom spremnošću vlasti da unapredi izborni proces”.
“Zato ne vidim realne osnove da očekujemo ubrzanje tog procesa tokom 2026. godine”, zaključuje Pavle Dimitrijević.
Nijedna mera iz Poglavlja 24 nije do kraja sprovedena u protekloj godini
Značajna kašnjenja u sprovođenju Reformske agende primetna su i u veoma važnim segmentima koji se odnose na pravdu, slobodu i bezbednost, odnosno Poglavlje 24 iz pristupnih pregovora sa EU.
Kako za Savremenu politiku objašnjava Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Srbija u protekloj godini nije ispunila nijednu od predviđenih mera iz Reformske agende iz ove oblasti.
“Od ukupno devet mera, četiri su bile oročene za jun, a jedna za decembar 2025. Jedina mera ispunjena do sada i to blagovremeno jeste delimično usklađivanje sa viznom politikom EU, iz decembra 2024. Pri tome, ovo je za Vladu bio prioritet. Možete da zamislite šta je onda sa nizom drugih (zapostavljenih) mera koje su ostale po akcionim planovima poglavlja”, ističe Pejić Nikić.
Naša sagovornica naglašava da to ne znači da ništa nije rađeno na ispunjenju mera iz Reformske agende, čak su preduzeti glavni koraci, “ali je sve ostalo nedovršeno”.
“Razne strategije i nacrti zakona prošli su kroz neke procedure, ali nisu usvojeni ni na nivou Vlade. Dok strateška dokumenta treba da usvoji Vlada, za zakone mora da usvoji predlog koji se potom šalje Narodnoj skupštini. Tako su na agendi Vlade i dalje Zakon o sprečavanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, izmene Krivičnog zakonika koje se odnose na krivična dela u vezi sa oružjem, programi u oblasti borbe protiv terorizma i ekstremizma i upravljanja oružjem, operativni plan za finansijske istrage”, precizira ona.
Pejić Nikić ukazuje da je velika bojazan da će ova vlast, u situaciji kada svedočimo jačanju represije i zloupotrebe institucija, da iskoristi zakonske izmene da provuče štetna rešenja.
“To se jasno videlo u novom nacrtu izmena Krivičnog zakonika iz septembra, a u kojem je odjednom predloženo da se svaka blokada saobraćajnica kriminalizuje, čak i ako se tim činom niko ne ugrožava. To je direktan odgovor na jednu od glavnih taktika masovnih građanskih protesta iz protekle godine, a nema nikakve veze sa zahtevima Evropske komisije”, ukazuje sagovornica Savremene politike.
Pojačana upotreba policijske sile suprotna ciljevima Reformske agende
Jelena Pejić Nikić podseća da je u avgustu 2025. Nacionalni konvent odbio da sa Ministarstvom unutrašnjih poslova razgovara o novoj verziji Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, dok se paralelno svakodnevno kršio postojeći Zakon o policiji.
“Štaviše, pojačanom i prekomernom upotrebom sile u praksi se radilo sve suprotno ciljevima koje je za usvajanje novog zakona postavila Reformska agenda – za prevenciju torture i operativnu nezavisnost policije od izvršne vlasti. Lica koja se sumnjiče za torturu nisu kažnjena, već nagrađena unapređenjima u policiji. Dakle, tu nema stvarne namere da se stanje popravi i da se iskoreni loša praksa, već samo da se površnim normativnim rešenjima štiklira stavka radi povlačenja predviđenih sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan”, ocenjuje ona.
Pejić Nikić ističe da su na sličan način program i akcioni plan u oblasti suzbijanja terorizma i ekstremizma prošli skoro nezapaženo iako su bili i na javnim konsultacijama i na javnoj raspravi tokom ove godine, jer nije dovoljno samo objaviti ih na sajtu e-konsultacija”.
“Još gore od ove tehničke omaške, problem je u tome što se upravo vladajuća stranka sve više ponaša kao antisistemski ekstremistički akter. Analiza BCBP-a je pokazala da se za vladajuću stranku vezuju karakteristika ovakvih aktera, kao što su obezvređivanje institucija i zakona, delegitimisanje pluralizma, promocija narativa tzv. srpskog sveta, govor mržnje, podsticanje i tolerisanje nasilja, organizovanje paravojnih snaga lojalista. Ne možemo od takvog aktera očekivati da će se zaista boriti protiv ekstremizma i radikalizacije”, zaključuje ona.
Vlast svesno sprečava nezavisnu kontrolu trošenja javnog novca
U osvrtu na tempo sprovođenja ekonomskih mera iz Reformske agende, Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, ukazuje za Savremenu politiku, da se to “ne može nazvati doslednim sprovođenjem, već manevrom sistemskog izbegavanja politički najosetljivih obaveza”.
“Rokovi za mere koje zadiru u suštinu upravljanja javnim finansijama se planski guraju u 2026. i 2027, a posebno je indikativno da su mere koje se odnose na “osnove”, čak i u samom startu, kada je Reformska agenda usvojena, bile planirane među poslednjima, što je samo po sebi već bilo apsurdno. Po svakoj razumnoj reformskoj logici, osnove idu prve, kako bi pružile podlogu za reforme u ostalim oblastima. Tako da ne treba da nas iznenadi što ekonomske reforme takođe kasne”, precizira Đurica.
Naša sagovornica ističe da na primeru mere o potpunoj transparentnosti projekata koji se sprovode na osnovu međunarodnih sporazuma, za koju je rok bio jun 2025, a nije sprovedena, možemo videti da “nije u pitanju tehnički propust, niti administratvina sporost, već svesna odluka”.
“U trenutku kada u državnom budžetu za naredni period značajno mesto zauzimaju velikih infrastrukturni projekti, od EXPO-a i metroa do puteva i saobraćajnica, koji se finansiraju kreditima, a često kroz međudržavne sporazume i uz minimalno javno objašnjenje, jasno je zašto se ova mera ne sprovodi. Njena puna primena bi otvorila pitanja stvarne cene tih projekata, uslova zaduživanja i dugoročnih fiskalnih obaveza države”, precizira ona.
Đurica napominje da je “jasno da država te odgovore ne želi da pruži”.
“Šta je rezultat – neispunjavanje ove obaveze onemogućava nezavisnu kontrolu trošenja javnog novca i sigurno dovodi u pitanje kredibilitet cele Reformske agende. A ako država nije spremna da obezbedi transparentnost tamo gde su ulozi najveći i gde se donose odluke koje dugoročno opterećuju javne finansije, onda je teško govoriti o ozbiljnom, odgovornom i evropski utemeljenom reformskom procesu”, zaključuje Dragana Đurica.
