Posle „Fajzergejta“, „Katargejta“, “Huaweigejta“ i drugih skandala – da li je slučaj Federike Mogerini još jedan dokaz da su evropske institucije inficirane korupcijom? Ili, sasvim suprotno – dokaz da nezavisno pravosuđe radi svoj posao u sistemu u kojem nema nedodirljivih?
U utorak 2. decembra, vest o privođenju Federike Mogerini odjeknula je Briselom kao bomba. iza rešetaka su se iznenada našle dve ugledne i uticajne figure briselske nomenklature: bivša šefica diplomatije i potpredsednica Evropske komisije i visoki evropski zvaničnik Stefano Sanino. Šok je bio utoliko veći što je u aferu uvučen Koledž Evropa, prestižna obrazovna institucija koja se decenijama smatra rasadnikom kadrova EU administracije.
Trenutak nije mogao biti gori. Dok američki pregovarači u Moskvi mimo Evropljana pregovaraju o sudbini Ukrajine, a zemlje članice se već mesecima u Briselu spore o nastavku vitalne finansijske pomoći Kijevu, u Vašingtonu nova bezbednosna strategija EU opisuje kao ideološkog suparnika, čiji kraj se ne samo predviđa – već i priželjkuje.
Poslednja stvar koja je bila potrebna Uniji u takvoj situaciji je novi skandal na najvišem nivou. A ipak, baš to se dogodilo.
Federika Mogerini, Stefano Sanino i menadžer Koledža Evropa privedeni su na celodnevno ispitivanje u belgijsku policiju zbog sumnje da su zloupotrebili EU fondove tokom tendera za evropsku diplomatsku akademiju. Sumnja se da je Evropska služba za spoljne poslove, tada pod Saninovim vođstvom, unapred dostavila poverljive informacije Koledžu Evropa kojim je upravljala Mogerini. Time je narušeno pravilo ravnopravne konkurencije – koledž je zahvaljujući informacijama o smeštajnim kapacitetima potrebnim za akademiju, stekao odlučujuću prednost u odnosu na druge učesnike tendera.
Problem Brisela je što se slučaj Mogerini-Sanino, sada već prozvan “EEAS-gejt” nadovezuje na dugu listu skandala koji poslednjih godina dovode u pitanje integritet evropske administracije.
Doduše, u slučaju “Fajzergejt” nije se radilo o mitu, već o netransparentnosti. Evropski sud pravde presudio je da je Komisija prekršila pravila uskraćivanjem pristupa SMS porukama koje je Ursula fon der Lajen razmenila sa direktorom Fajzera tokom epidemije Kovida 19.
U “Katargejtu” je 2022. godine uhapšena potpredsednica Evropskog parlamenta Eva Kali i više poslanika, ali tri godine kasnije istraga još uvek nije dovela do optužnica.
U “Huawei-gejtu” belgijsko tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv osam osoba u Evropskom parlamentu zbog sumnji o nelegalnom lobiranju, ali ni tu još uvek nema optužnica.
Posebno je ironičan slučaj donedavnog evropskog komesara za pravdu, Belgijanca Didijea Rejndersa, koji je odmah po izlasku iz Komisije osumnjičen za sumnjive finansijske transakcije i kupovinu ogromnog broja loto tiketa u ukupnoj vrednosti od 200 hiljada evra – navodnog mehanizma pranja novca.
Od Mogerinijeve do Rejndersa, svi ovi slučajevi postali su savršena municija za populiste sa leve i desne strane političkog spektra: šansa da etiketu korupcije zalepe celoj Uniji. “Fajzergejt” je već bio povod za neuspeli pokušaj obaranja Evropske komisije u Evropskom parlamentu.
Viktor Orban likuje, tvrdeći da je Brisel “ogrezao u korupciji”, dok drugima drži lekcije o vladavini prava. Umesto da prozove Ukrajinu zbog korupcije, Kijev i Brisel se međusobno štite, kaže Orban. Njegovi saradnici redovno nazivaju EU “mafijom” i “krimi serijom”.
Rafalna paljba stiže i spolja, od Vašingtona do Moskve.
Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova optužila je EU da žmuri pred sopstvenim problemima dok druge podučava o demokratiji i vladavini prava.
Ali detaljniji pogled na mesta sa kojih stižu ove optužbe odaje drugačiju sliku.
Slučaj koledža Evropa deluje kao dečja igra u poređenju sa optužbama za korupciju u Mađarskoj, zbog kojih je Evropska komisija zamrzla nekih 19 milijardi evra fondova namenjenih Budimpešti.
Dok je u slučaju diplomatske akademije reč o tenderu vrednosti od nekoliko stotina hiljada evra, u Mađarskoj su pod znakom pitanja stotine miliona evra iz budžeta EU. Reč je o aferama koje uključuju ljude iz najbližeg okruženja Viktora Orbana, poput njegovog zeta, ili najboljeg prijatelja iz detinjstva.
Uprkos nalazima evropske agencije OLAF, mađarsko pravosuđe nikada nije pokrenulo postupke protiv ljudi bliskih vlasti.
Za to vreme u SAD, slučajevi mogućih konflikta interesa i korupcije izazivaju vrtoglavicu.
Dok se u EU podigla prašina oko “Katargejta” i podmićivanja evropskih poslanika, Donald Tramp je od Katara prihvatio na poklon predsednički avion vredan više stotina miliona evra, uprkos legalnim i etičkim pitanjima koja to otvara. Sinovi predsednika SAD zaradili su više od 800 miliona dolara prodajom kripto valuta, pre svega stranim investitorima, nakon što je Tramp preuzeo dužnost u Beloj kući.
Pregovori o sudbini Ukrajine vode se u krugu predsednikovih drugara i porodice: Trampov zet Džared Kušner i biznismen Stiv Vitkof razgovaraju sa Moskvom o zaustavljanju rata, ali i o potencijalnim biznis dilovima u oblasti energetike i kritičnih sirovina. Ovi planovi mogli bi u džepove milijardera iz Trampovog okruženja da uguraju milijarde dolara, dok kritičari govore o konfliktu interesa bez presedana.
U samoj Rusiji je situacija daleko sumornija. Iako se povremeno dešavaju istrage protiv visokih zvaničnika, oni koji najčešće završavaju u zatvoru pod optužbama za ekstremizam su nezavisni novinari, antikorupcijski aktivisti, i članovi civilnog društva. Najpoznatiji primer je Aleksej Navalni, koji je 2024. godine umro u zatvoru u Sibiru.
Nasuprot tome, u Ukrajini su dve nezavisne agencije za borbu protiv korupcije, nastale uz podršku EU, razotkrile navodni mehanizam korupcije od 100 miliona evra i pokrenule istragu protiv nekih od najbližih saradnika predsednika Zelenskog. Pokazalo se da podrška EU Ukrajini nije blanko karta za predsednika: kada je Zelenski prošlog jula pokušao da stavi pod kontrolu nezavisne agencije, poruka Brisela bila je da bi to bio kraj evropskih aspiracija Kijeva.
Slične efekte pregovori o članstvu postižu trenutno u Albaniji, pa i Crnoj Gori. U Albaniji po prvi put istoriji nezavisno antikorupcijsko telo hapsi bivše i sadašnje visoke zvaničnike. U okviru plana za rast Zapadnog Balkana EU nudi Srbiji milijardu i po evra, uz jasan preduslov: reforme i vladavina prava. Trošenje evropskih fondova podleže strogim procedurama i pravilima nadzora, za razliku od daleko manje transparentnih kineskih zajmova.
U samoj EU, najsvežiji primer stiže iz Francuske. Bivšem predsedniku Nikoli Sarkoziju je potvrđena petogodišnja kazna zatvora zbog nelegalnog finansiranja predsedničke kampanje, dok je ranije ove godine Marin Le Pen osuđena za zloupotrebu fondova Evropskog parlamenta, što može sprečiti njenu predsedničku kandidaturu 2027. godine.
Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) je samo u 2024. kroz više hiljada istraga u budžet EU vratilo oko 2 milijardi evra. Po rečima tužiteljke Laure Koveši, razlika nije u tome gde postoji korupcija, već gde se ona otkriva i kažnjava.
Hapšenje Federike Mogerini nanelo je veliki udarac kredibilitetu EU. Politička i reputaciona šteta je već učinjena, bez obzira na ishod istrage. Ali dobra vest u svemu je da korupcija ne prolazi neprimećena. Skandali izlaze na površinu – i bivaju procesuirani. Zato u poređenju sa dobrim delom ostatka sveta, EU i dalje deluje kao retka oaza vladavine prava.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
