BEOGRAD – Evropske institucije posvećene su proširenju, ali u tom procesu mora se reformisati i sama Evropska unija, ali i zemlje kandidati, poručeno je na panelu posvećenom proširenju održanom na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji (BSC).
Viši saradnik Centra za studije evropske politike Stiven Blokmans ocenio da je i poslednji izveštaj Evropske komisije pokazao napredak četiri države kandidata – Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija.
Kako je istakao, Evropska komisija ima proaktivan pristup u podršci ovim zemljama, a mehanizmi postepene integracije predstavljaju putanju koja omogućava da se određene koristi od budućeg članstva otvore ranije.
„Naravno ostaje da se vidi hoće li to zaista ubrzati formalni proces pristupanja. Ali postoji važno priznanje Evropske komisije u vezi sa očekivanjima i rokovima: Crna Gora do 2026, Albanija do 2027, Moldavija početkom 2028, a Ukrajina do kraja te godine. To može biti optimistično, možda i previše, ali je značajno da Komisija uopšte prepoznaje ove ciljeve i izražava spremnost da podrži države“, rekao je Blokmans.
On je naglasio da tehnički proces mora biti praćen političkom voljom, kako u državama članicama tako i u zemljama kandidatima. Na pitanje da li je realno očekivati nova proširenja do kraja decenije, Blokmans je ocenio da jeste.
„Ako uzmemo u obzir dodatnih 18 meseci, koliko je Hrvatskoj trebalo da ratifikuje pristupni ugovor u svim državama članicama, ali i u sopstvenoj zemlji i Evropskom parlamentu, onda je realno da Crna Gora, možda i Albanija, mogu postati članice pre 2030. godine. Ipak, postoje prepreke koje treba prevazići“, rekao je Blokmans.
Poslanik Evropskog parlamenta iz redova Socijalista i demokrata (S&D) Tajs Rojten ukazao je da je potrebno da države kandidati dobiju pozitivan signal od Evropske unije i da dve ili tri države pristupe do 2030. godine.
„Drago mi je što je Evropska unija shvatila, nakon ruske invazije na Ukrajinu, iako je trebalo vremena, da nam je potreban novi zamah u procesu proširenja. Mi iz Evropskog parlamenta smo to tražili godinama“, rekao je Rojten.
On je ocenio da je EU do sada uspela da probije neke od blokada, ali da je i dalje premalo konkretnih koraka.
„I dalje vidimo nedostatak akcije, čak i kada je reč o Albaniji i Crnoj Gori jer mnogi ljudi još uvek nisu uvereni da je potrebno napraviti taj korak“, dodao je poslanik EP.
Govoreći o rokovima, Rojten je ocenio da je problem uvek isti.
„Ako date datum prerano to može da uspori tempo reformi, a ako datum ponudite prekasno, rizikujete da izgubite podršku. To se upravo desilo u Severnoj Makedoniji“, rekao je Tajs Rojten.
Poslanica Evropskog parlamenta iz redova Obnovimo Evropu (Renew Europe) Irena Joveva izjavila je da volja za proširenjem postoji, ali da EU ne može sebi priuštiti još jednog Orbana koji će blokirati procese unutar EU. Zbog toga, kako je istakla, unutrašnje reforme EU i proširenje moraju ići ruku pod ruku.
Ona je istakla da je važno braniti evropske vrednosti kako unutar EU tako i u zemljama kandidatima.
„Mislim da Evropski parlament zapravo spasava obraz EU kada je reč o odbrani evropskih vrednosti. Druge institucije neretko selektivno biraju gde će te vrednosti primeniti, a gde su možda neki interesi važniji od vrednosti. To smo videli i u Srbiji posebno kada je reč o odnosima predsednice Evropske komisije sa predsednikom Srbije“, rekla je Joveva.
Govoreći o odnosu Evropske unije prema aktuelnom režimu u Srbiji i političkoj krizi u zemlji, Joveva je ocenila da je za građane Srbije ali i celog regiona, Evropska unija najbolja alternativa.
Kako je istakla retorika Brisela jeste se promenila, ali da očekuje još oštriju reakciju predsednice Evropske komisije.
„Evropski parlament će sigurno ostati glasan po ovom pitanju, ali mislim da pritisak već napravljen. Evropske vrednosti nisu na prodaju i nikada ne bi trebalo da bude selektivnosti u njihovoj primeni“, dodala je poslanica Evropskog parlamenta.
Članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Sofija Mandić je istakla da sada samo trećina građana Srbije podržava ulazak u EU, navodeći da je ta podrška za 25 godina sa 78 pala na 33 odsto i da društvo mora da razmisli šta je dovelo do toga.
Komentarišući česte izjave da je izbor na Srbiji da li će do proširenja doći ili ne, ona je poručila da to nije tačno, jer EU i Srbija imaju ugovornu obavezu da će se Srbija približiti evropskim vrednostima i načinu života i da ne bi trebalo da se ostavlja prostor da lideri – sadašnji ili budući – kažu da li će ući ili ne.
“Građani Srbije zanju ko je kriv za nedostatak reformi u ovoj državi i ako se neko iz regiona pridruži EU biće to signal da je ulazak u EU moguć“, rekla je Mandić i dodala da EU mora više da komunicira sa građanima Srbije.
