Tekst je originalno objavljen na engleskom jeziku na portalu European Western Balkans
Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu, zakazani za 28. decembar, možda neće predstavljati izlaz iz duboke političke krize, tvrde analitičari za EWB. Prema njihovom mišljenju, postoji rizik od takozvanog „bugarskog scenarija“, koji podrazumeva često ponavljanje izbora bez formiranja stabilne vlade.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani odlučila je da raspusti Skupštinu i raspiše parlamentarne izbore nakon dva neuspešna pokušaja Samoopredeljenja (VV), čiji lider je premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, da dobije dovoljno glasova poslanika za svoje kandidate za premijersku funkciju. Politička kriza počela je u aprilu, kada nije bio postignut kompromis oko izbora presednika parlamenta. Tek 26. avgusta izabran je predsednik parlamenta, ali je usledila još jedna institucionalna kriza. Neizvesnost oko toga ko će biti potpredsednik Skupštine iz redova srpske manjine trajala sve do 10. oktobra.
Navedenim kašnjenjima je doprinela nesposobnost najvećih političkih partija kosovskih Albanca da postignu konsenzus o različitim pitanjima. Kao rezultat političke nestabilnosti, Kosovo nije usvojilo važne međunarodne sporazume u vrednosti od oko 200 miliona evra, državni budžet za narednu godinu, budžet za Radio-televiziju Kosovu (RTK) i budžete za tri opštine (Priština, Gnjilane i Zubin Potok).
Samoopredeljenje je 27. novembra objavilo da je Aljbin Kurti kandidat te stranke za premijera na predstojećim izborima. Kako je saopšteno, takvu odluku doneo je Glavni odbor Samoopredeljenja jednoglasno. Glauk Konjufca, potpredsednik stranke, nazvao je Kurtija “najuspešnijim premijerom u istoriji Kosova.
Takođe, Demokratska partija Kosova (PDK) nominovala je za istu funkciju Bedrija Hamzu, dok je Ljumir Abdidžiku kandidat Demokratskog saveza Kosova (LDK). Na izborima održanim 9. februara Samoopredeljenje je osvojilo najviše glasova, drugoplasirani je bio PDK, a treće mesto pripalo je LDK.
Prema oceni Adeline Hasani, više istraživačice Kosovskog centra za bezbednosne studije iz Prištine, “nakon nedavnog političkog zastoja, prevremeni izbori pružaju političkim strankama priliku da vode nove pregovore ili promene svoj stav, a nespremnost na kompromise predstavljala je i srž političke krize na Kosovu i glavnu prepreku za formiranje vlade”.
“Istovremeno, ponovljeni izbori doveli su do umora birača i dalje erozije poverenja u političke stranke. Stoga, prevremeni izbori automatski ne garantuju stabilnost, s obzirom na široko rasprostranjeni umor i nevoljnost javnosti. To izaziva zabrinutost da bi Kosovo moglo da uđe u ciklus sličan takozvanom „bugarskom scenariju“, posebno u kontekstu izuzetno polarizovanog političkog narativa, stalnih optužbi koje stranke međusobno razmenjuju, i nespremnosti na kompromis, gde se kompromis često prikazuje kao slabost“, ukazuje Hasani za EWB.
U sličnom tonu, Miloš Pavković, direktor strategije Centra za evropske politike iz Beograda, navodi za EWB da su pred Kosovom dva scenarija u vezi sa parlamentarnim izborima koji nas očekuju krajem decembra.
“Jedan od njih jeste i ‘bugarski scenario’, odnosno ishod koji se suštinski ne razlikuje previše u odnosu na februarske izbore i u kom nijedna politička partija nije u stanju da formira vladu. U takvom scenariju možemo očekivati produženu političku krizu, nemogućnost izbora predsednika Kosova koji dolaze na proleće, i potencijalno još jedne parlamentarne izbore u 2026. godini”, ocenjuje Pavković.
Može li da se stvori “komforna koalicija” i da li je Kurti spreman na kompromise?
Govoreći o postizbornim scenarijima, Adelina Hasani naglašava da “u suštini, politička scena ostaje polarizovana, i, na prvi pogled, nema dovoljno nagoveštaja da može da bude stvorena komforna koalicija.
„Iako frustracija zbog političkog zastoja može da obeshrabri pojedine birače, to takođe može da poveća izlaznost među onima koji su odlučno zalažu za promene. Takvo angažovanje može da sugeriše želju za političkom održivošću, na šta stranke treba da obrate pažnju kada pokušavaju da formiraju stabilnu vladu, sposobnu da prevaziđe postizborno razočaranje i polarizaciju”, napominje Hasani.
Miloš Pavković precizira da drugi scenario podrazumeva “racionalan pristup političkih aktera”.
“U političkim krugovima u Prištini pominje da se priča o scenariju u kojem Samoopredeljenje može ostati deo vlade (bez mesta premijera) ili dati podršku novoj vladi, u zamenu za mesto predsednika Kosova trenutnom premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju. Ovakvim dogovorom izbegava se politička kriza i njeno produbljenje i produženje. Međutim, taj scenario podrazumeva da ključni politički akteri nastupaju racionalno, što nije uvek bio slučaj na Kosovu, pa je samim tim pod znakom pitanja”, ocenjuje Pavković.
Izvesno da će odziv birača biti veliki i da će Kurtijeva stranka nastaviti da gubi glasove
Adelina Hasani ukazuje da će, s obzirom na aktuelne ekonomske probleme, povezane sa političkim zastojem, uključujući neusvajanje budžeta i kašnjenja u kontekstu Plana rasta, odziv birača na predstojećim izborima verovatno biti veliki.
„Time će se poslati jasna poruka da građani neće tolerisati nastavak političke stagnacije. Cena neuspeha da se formira vlada ostaje visoka: neusvajanje budžeta, odlaganje reformi i oslabljeno poverenje u institucije. Međunarodni partneri, uključujući EU i SAD, mogu da izvrše pritisak na političke snage da postignu kompromis kako bi sprečili trajnu nestabilnost“, zaključuje Hasani.
Miloš Pavković napominje da se očekuje da će Samoopredeljenje nastaviti trend gubljenja glasova.
“Međutim, rano je još prognozirati s obzirom na to da su izbori za mesec dana”, istiće Pavković.
