Uveren u svoju mesijansku misiju, ubeđen da je nezamenljiv, vlasnik najdužeg premijerskog staža u Izraelu i lider najdesnije Vlade u istoriji zemlje, Benjamin Netanjahu je kao osvedočeni majstor kombinatorike povukao potez koji bi mu omogućio ostanak na vlasti i spasao odlaska u zatvor.
Bibi, pod kojim je nadimkom poznat, zatražio je u kratkom pismu da predsednik Isak Hercog „prekine suđenje“ prvom premijeru na vlasti protiv koga su, posle policijske istrage koja traje od 2016, pred tri suda 2020. pokrenuti procesi u kojima je optužen za primanje mita, prevaru i kršenje poverenja javnosti.
Premijerovi advokati podneli su zahtev na 13 strana zahtevajući obustavu maratonskih procesa za koje Bibi od početka tvrdi da su politički motivisani i da se radi o združenom napadu „duboke države“ – policije, tužilaštva i medija kako bi se srušio sa vlasti. Netanjahu je nevin, pišu advokati, a pomilovanje bi doprinelo obnovi jedinstva zemlje (koju je Bibi tokom 17 godina na vlasti polarizovao do nezabeleženih razmera) i premijeru omogućilo da svoje vreme i energiju potpuno posveti državi i „zlatnim prilikama“ Izraela.
Radi se o tri odvojena procesa. Slučaj 1000 tereti premijera i njegovu porodicu da su primali poklone vredne 280.000 dolara od holivudskog producenta, izraelskog državljanina, i od jednog australijskog biznismena. Slučaj 2000 zasniva se na snimku dela Netanjahuovog razgovora sa vlasnikom najtiražnijeg lista “Jediot ahronot”. Trebalo je da novina odustane od kritika a da za uzvrat Bibi pomogne finansijski uzdrmanom dnevniku.
Slučaj 4000 smatra se najopasnijim i tiče se problematične veze između vlasti i izraelskog telekom giganta Bazek i biznismena Šaula Eloviča. Prema optužnici, Netanjahu i Elovič su sklopili posao da premijer obezbedi poslove koji bi tajkunu doneli oko 500 miliona dolara. Za uzvrat, jedan novinski sajt promovisao bi Netanijahuove interese i napadao njegove političke protivnike.
Premijer sve poriče. Pokrenuo je agresivnu kampanju protiv istražitelja tvrdeći da je njihova preporuka državnom tužiocu da podigne optužnice “puna rupa, kao švajcarski sir”. Sve vreme je ponavljao da se radi o “strašnom udarcu demokratiji”, a optužnicu je nazvao “pokušajem udara” sa ciljem da se skine sa vlasti.
Proces se odugovlačio zbog finansijske složenosti, velikog broja svedoka i opstrukcija odbrane, posebno tokom perioda pandemije korona virusa. Tri godine posle podizanja optužnica, Bibi je pokrenuo proces „reforme pravosuđa“ koja je predstavljala ogoljeni pokušaj da se Vrhovni sud stavi pod kontrolu izvršne vlasti. Stotine hiljada Izraelaca je širom zemlje izašlo na ulice optužujući premijera za pokušaj „pravnog udara“, rušenje demokratije i zavođenje diktature.
Rat u Gazi je usporio ali ne i zaustavio suđenja. Premijer je od marta pokušavao da ukloni državnu tužiteljku Gali Baharav-Miaru. Kabinet je u avgustu potvrdio njenu smenu ali Vrhovni sud je blokirao tu odluku. Tokom protekle godine Bibi se pojavio pred sudom kao svedok odbrane, a u junu je bio podvrgnut unakrsnom ispitivanju. Ispostavilo se da je davao kontradiktorne izjave, pa su ga advokati verovatno upozorili da je velika verovatnoća da će biti osuđen.
Biće da se tada obratio za pomoć svom velikom savezniku sa kojim ga vezuju autokratska bliskost, animozitet prema pravosuđu i spremnost da uprkos krivičnim optužbama, pa i presudama, ne ispuštaju vlast – Donaldu Trampu. Američki predsednik se tokom oktobarske posete Jerusalimu direktno obratio predsedniku Hercogu sa predlogom da pomiluje Netanjahua.
Kritičari, uključujući šefa opozicije i bivšeg premijera Jaira Lapida, smatraju da se radi o nedopustivom mešanju u unutrašnje stvari Izraela, ali Tramp je prošlog meseca Hercogu uputio lično pismo u kome kaže da proces protiv Bibija predstavlja „politički neopravdan progon“.
Zahtev za pomilovanjem je veoma delikatan jer po ustaljenoj praksi pomilovani prethodno mora da bude osuđen. Netanjahu nije izrazio „iskreno žaljenje“ zbog svojih postupaka, kako zakon predviđa. Odbio je jer bi time prihvatio krivicu. Advokati kažu da je u Bibijevom ličnom interesu da se procesi nastave kako bi dokazao svoju nevinost, a da je zahtev za pomilovanjem isključivo u „interesu nacije“ koju suđenja dele. Tipičan Netanjahuov marketinški manevar: ispada da se žrtvuje zarad jedinstva zemlje.
Odbrana se poziva na Trampa koji je odmah po početku drugog mandata pomilovao više od 1.500 nasilnika umešanih u nerede na Kapitol Hilu 6. januara 2021. iako procesi protiv njih nisu bili okončani. Pominje se odluka bivšeg predsednika Džeralda Forda da pomiluje svog prethodnika Ričarda Niksona – iako poređenju nema mesta. Nikson nikada nije bio optužen ili suđen. Podneo je ostavku i nije se više bavio politikom. Netanjahu traži pomilovanje da bi ostao na vlasti kako bi nastavio da vodi Izrael u ovim „istorijskim danima“. Povlačenje mu ne pada na pamet.
Pominje se i slučaj iz vremena predsednika Haima Hercoga, dede sadašnjeg predsednika. On je 1986. pomilovao šefa i još trojicu pripadnika službe Šin Bet osumnjičene zbog uloge u egzekuciji dvojice palestinskih terorista koji nisu bili osuđeni. Argument pomilovanja je bio da bi se osumnjičeni teško branili jer bi morali da otkriju osetljive bezbednosne podatke. Odluka je bila u javnom interesu.
Sa Bibijem to nema vaze. Javni interes na koji se poziva je isključivo lični: ostanka na vlasti i neodlaska u zatvor. Jedan komentator slikovito opisuje Bibijevu pravnu konstrukciju: to je kao da ubijete roditelje, a onda na sudu tražite milost zato što ste postali siroče.
Suđenja su u toku, okrivljeni nije osuđen i nije priznao krivicu – što znači da nisu ispunjena tri ključna preduslova za predsedničko pomilovanje. Bivši premijer Naftali Benet podržao je pomilovanje pod uslovom Netanjahuovog povlačenja iz političkog života.
Odluka je u rukama predsednika Hercoga. Da li će premijer prvo morati da prizna krivicu da bi bio pomilovan? Ako neko tvrdi da je nevin, zašto bi tražio pomilovanje?
Od predsednika se očekuje da bude iznad politike i da koristeći kompas demokratije odbije Netanjahuovu molbu. Ima li on tu snagu? Hercog je bivši lider laburista i pamti da je u Kneset izabran zahvaljujući neočekivanoj Bibijevoj podršci. U vreme „reforme“ pravosuđa ponudio je neki kompromis koji je ocenjen kao veliki ustupak premijerovoj koaliciji. Sada obećava da će pažljivo razmotriti Netanjahuov zahtev „zarad dobra države i društva“. Formulacija mnogo liči na Bibijeve i Trampove argumente.
Pomilovanje Netanjahua od krivičnog gonjenja predstavljalo bi novi udarac zemlji koja sebe ponosno naziva jedinom demokratijom Bliskog istoka. Vrhovni sud morao bi da interveniše. Izrael bi ponovo postao političko minsko polje.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
