Krajem januara je u skupštinu stigao nepotpisani nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika (stigla su još dva nacrta u vezi sa izborima). Između ostalog, nacrt tog zakona donosi promene koje se tiču kandidovanja na izborima.
Da bi se izborna lista kandidovala na izborima neophodno je da dostavi 10.000 overenih izjava birača (poznato u javnosti kao 10.000 potpisa) da podržavaju izbornu listu, a te izjave birača se overavaju kod javnog beležnika ili u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi (članovi 71. i 72). Trenutno važeća odredba ovog zakona kaže da birač svojim potpisom može podržati samo jednu izbornu listu, a nacrt izmena i dopuna zakona predviđa da birač može podržati više izbornih lista.
Odmah se u javnosti pojavilo dosta straha oko ove odredbe i poprilično čudnih obrazloženja, a dominantno je ono da će sada SNS moći istih 10.000 ljudi koji potpisuju listu za njih da u isto vreme (ili odvojeno, nebitno je) upregne da potpišu i izjave podrške za još ko zna koliko fantomskih izbornih lista. Preciznije, ove izmene zakona treba da im omoguće lakše štancovanje izbornih lista. Ovaj tekst malo pojašnjava ovu oblast jer problem pronalazi u nečemu drugom.
Ovaj zakon, makar u ovom delu oko potpisa, se jedino i isključivo usvaja da se tamo negde ubeleži kako je ispunjena ODIHR preporuka za unapređenje izbornog procesa. Ništa više od toga. I ovo zaista jeste bila preporuka ODIHR za unapređenje izbornih uslova u Srbiji, ali mogu da kažem napisana potpuno nesagledavajući realne probleme procesa kandidovanja na izborima.
Vlast ne dovodi ljude da potpisuju, već zloupotrebljava baze podataka
Mnoga obrazloženja koja su navedena od različitih ljudi pri komentarisanju ovog nacrta zakona su bila ta da SNS sada neće morati da dovodi desetine hiljada svojih ljudi da potpisuju za fantomske izborne liste i da će na jednom mestu moći odmah da potpišu kako za SNS, tako i za niz drugih, lažnih, izbornih lista. Ili da sada neće morati da falsifikuju potpise, nego će tih istih 10.000 ljudi odmah ili kasnije legalno potpisivati podršku za fantomske liste. Ni jedno ni drugo im nije na pameti i ne predlažu ove izmene zbog toga.
Pre nego što dođem do suštinskog problema, a to nije slanje aktivista da potpisuju za druge liste, nego puka zloupotreba ličnih podataka građana i falsifikovanje potpisa, da vidimo čemu služe ove lažne liste, odnosno kakvu koristi od njih ima SNS? Ono što su nas naučila prethodna tri izborna ciklusa, to je da:
1. Vrlo verovatno štancuju više izbornih lista zbog mesta u biračkim odborima i izbornim komisijama – za sebe (oni daju svoje ljude za te biračke odbore i izborne komisije i kontrolišu rad izbornih organa);
2. Da fantomske liste uzmu po neki glas od prave opozicije i da ti glasovi završe ispod cenzusa, odnosno da SNS u preraspodeli tih glasova u mandate dobije najviše;
3. Da pomogne nekome od opozicije da se kandiduje i da uzme glasove od jačih partija opozicije. Ili kako je 2020. godine bilo – da se bilo ko od opozicije kandiduje na izborima, pošto oni koji su tada na kraju izašli na izbore samostalno nisu mogli da prikupe tih 10.000 potrebnih potpisa.
Kao neko ko je tri izborna ciklusa istraživao i pratio proces prikupljanja potpisa (a ne samo poslednjih izbora 2023. godine) i ukazivao na ozbiljne zloupotrebe kako 2020, tako i 2022. i 2023. godine, moram ukratko da obrazložim mehanizam i kako je ovo uopšte postala tema.
Nakon vanrednog stanja zbog KOVID pandemije 2020. godine, izmenama zakona je omogućeno da potpise overavaju i opštinske i gradske uprave, a ne samo javni beležnici kakva je zakonska odrednica bila pre toga. Dok su potpise overavali samo javni beležnici, do tada smo mogli da sumnjamo da SNS šalje svoje ljude da potpisuju ne samo za fantomske izborne liste, već i za poželjnu opoziciju.
Najbolji primer za to je čuvena lista Ujedinjena demokratska Srbija (tzv. UDeS) sa izbora 2020. godine koju su činili opskurna organizacija Srbija 21, Stranka moderne Srbije (predvodila današnja ministarka Tatjana Macura), Građanski demokratski forum, LSV i još nekoliko manjinskih partija. Jedno od glavnih lica ove liste je bila Gordana Čomić koja je postala i ministarka nakon tih izbora.
Najupečatljiviji primer prikupljanja potpisa ove izraženo proevropske grupacije su bile njihove fotografije iz Lebana (pre vanrednog stanja) kako birači čekaju da daju potpis podrške ovoj izbornoj listi, naravno sa ozbiljnim sumnjama da je SNS slao svoje ljude da ih podrže. Na kraju se ovaj pokušaj UDeS-a završio sa rezultatom od 0,95% na izborima. A osvojili su u Lebanu 52 glasa iako su imali 206 potpisa za kandidovanje.
Ipak, SNS je tada iskoristio pandemiju, promenio zakon i dozvolio opštinskim i gradskim upravama da overavaju potpise. A znamo da opštine i gradovi imaju baze podataka građana i da mogu da ih zloupotrebe. I to su i radili. SNS od izbora 2020. godine nakon vanrednog stanja nije nigde slao svoje ljude da daju podršku nekoj lažnoj listi, već su najbezočnije falsifikovali potpise građana. Uzmu baze podataka, popune izjave o podršci, krivotvore potpise, lupe pečate i daju ih nosiocu lažnih lista koji se tako kandiduje i učestvuje na izborima. Ni falsifikovanje potpisa javnih ličnosti i krivične prijave ih u tome nisu sprečili niti poremetili.
Brojni dokazi o falsifikovanju potpisa od 2020.
Ovakve liste sa falsifikovanim potpisima sam kroz svoja istraživanja najlakše detektovao kroz hiljade i hiljade potpisa u pojedinoj opštinskoj/gradskoj upravi i to vrlo često bez da su ikada u tim opštinama/gradovima uopšte i organizovali prikupljanje potpisa. Tako smo 2020. godine, kada je cela ta priča i krenula i bila najviše medijski ispraćena, najviše lažnih potpisa uhvatili za Pokret slobodnih građana (PSG), pokret 1 od 5 miliona i Novu stranku u GO Novi Beograd i tada „opozicionom“ Paraćinu, i za Zavetnike i Levijatan u gradskim opštinama u Beogradu, koje je tada sa svojim funkcionerima kontrolisao tadašnji ministar i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Nebojša Stefanović.
Narednog izbornog ciklusa (2022. godine) smo najviše falsifikovanih potpisa otkrili kod GO Zemun, GO Novi Beograd i u gradskoj upravi u Vranju. Bilo je tu još sumnjivih opštinskih uprava, ali su malo više vodili računa da ne bude „providno“ kao kod ove tri gde je „overeno“ na hiljade potpisa. I tada je postojao veliki broj izbornih aktera koji su bili više nego sumnjivi (Ruski-manjinski savez, pred. kandidat Miša Vacić, SDS-Boris Tadić itd).
Podsetiću samo da je lista SDS-a Borisa Tadića na tim izborima osvojila 2,92% glasova i ostala ispod cenzusa, a da su SNS i SPS formirali vlast sa 56 mandata u odnosu na 54 opozicije. Između ostalog kao posledica transponovanja bačenih glasova u mandate. Sa 46% glasova su lako prebacili 50% mandata. Opozicija je uzela više glasova, ali manje mandata. Između ostalog se lako proceni zašto je bilo dobro pomoći nekima da izađu na izbore i uzmu određeni broj glasova koji će ostati ispod cenzusa.
I 2023. godine je bilo mnogo, mnogo sumnjivih izbornih lista. Ali o tome su drugi pisali i konačno su se i neki politički subjekti uz nas istraživače zainteresovali za ovu temu. Ono što je važno naglasiti jeste da je od 2022. godine zakonska odrednica da RIK mora da objavi broj overenih potpisa izbornih lista po overiteljima, što je značajno olakšalo bazičnu analizu prikupljenih potpisa i overitelja.
I pogledajte linkove na kraju teksta – do detalja je objašnjena i metodologija prikupljanja podataka i 2020. i 2022. godine i obrazloženje dobijenih podataka. Ali suština je ta da je SNS pomagao fantomske liste čistim falsifikovanjem podataka u opštinskim i gradskim upravama, a ne da je slao svoje aktiviste da fizički potpisuju te izjave podrške, pa da će im sada biti lakše jer mogu istih 10 hiljada ljudi da iskoriste umesto 20, 30 ili 40 hiljada.
I zaista ne mislim i ne verujem da je namera SNS ovim nacrtom zakona da ne mora da falsifikuje potpise, već da želi da zakonski „pogura“ izborne liste tako što će svojih 10.000 potpisnika istovremeno iskoristiti da potpišu za druge izborne liste ili ih naknadno slati za to. Za to im je ipak potrebna neka logistika i neko „cimanje“, sigurniji sam da će ako to budu hteli da rade – raditi isto što i ranijih godina. Jedna osoba u opštini/gradu sedne, uzme bazu podataka (od matičnih knjiga, preko biračkog spiska do spiskova sa izleta penzionera) i „ištanca“ potrebne potpise.
Ne treba njima ova izmena zakona. Njima je lakše da falsifikuju podatke i potpise kao i do sada, nego da zakonski njihovi ljudi potpisuju po 4 papira, 2 puta u knjigu overe itd.
Da li će i ovaj put fantomske liste koristiti SNS-u?
Ovde je sada pitanje da li će SNS-u ovog puta koristiti fantomske liste. Za broj ljudi u izbornim komisijama i biračkim odborima jeste za pretpostaviti da SNS ima interes da kandiduje fantomske liste. Da bi uzeli opoziciji koji glas – i za to SNS ima podsticaj da kandiduje fantomske liste. Da pripomogne minornim opozicionim akterima da se kandiduju ne bi li uzeli koji glas većim opozicionim akterima (studentima) – i za to imaju podsticaj.
Da li imaju podsticaj da pomognu minornim partijama bliskim vlastima da se kandiduju – vrlo moguće, ali mislim da će SNS na narednim parlamentarnim izborima skupiti apsolutno svakog aktera koga mogu oko sebe i na svoju izbornu listu, pa nešto ne verujem u to da će Zavetnici ili radikali sami na izbore (a manje-više su ih sve usisali u široke koalicije tokom lokalnih izbora 2024. godine). Njima ne očekujem da pomažu potpisima jer će ih vući sa sobom budući da im je svaki glas na glavnoj izbornoj listi važan.
A na kraju najvažnije, kada bi svaka nova izborna lista (potpuno fantomska ili minorna bliska vlasti ili minorna opoziciona) mogla da znači više bačenih glasova – glasova ispod cenzusa koji se prelivaju proporcionalno svim izbornim listama, od čega naravno najviše profitira ona najveća, a u situaciji kada niste sigurni da ste najjača izborna lista – onda to može da vam bude i problem. To bi moglo neku drugu izbornu listu da vrlo lako prebaci samostalno preko 125 narodnih poslanika i sa dosta nižim rezultatom od 50%.
Ako ne percipirate sebe kao prvu izbornu listu i istraživanja javnog mnjenja vam to ne pokazuju – onda ćete dobro razmisliti koliko ćete lista i aktera podstaći da statiraju i uzmu po koji glas – čiji god da je. Posebno ako SPS bude išao samostalno išao na izbore. Tako da vrlo moguće možemo doći u situaciju da veći broj izbornih lista ne odgovara SNS-u, makar u kontekstu preraspodele mandata. Zato će ovu temu biti jako važno pratiti i kada se raspišu vanredni ili redovni parlamentarni izbori.
Za one koji žele detaljnije da čitaju o ovoj temi i pre 2023. godine – tekstovi i izveštaji o podacima sa izbora 2020. (o potpisima izbornih lista, kao i fenomenu potpisa za druge) i 2022. godine o zloupotrebi potpisa za kandidovanje na izborima.
U mišljenjima su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
