Kakvo je trenutno stanje srpsko-bugarskih odnosa, koje prepreke stoje na putu demokratskoj transformaciji na Balkanu i na koji način se ruski uticaj manifestuje u regionu razgovarali smo sa Kirilom Petkovom, bivšim premijerom Bugarske. Petkov je učestvovao kao panelista na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji, koja je ove nedelje održana u Beogradu.
Savremena politika: Čini se da su srpsko-bugarski odnosi poslednjih meseci zategnuti. Čuli smo komentare predsednika Bugarske o „Srpskom svetu“, kao i stav bugarske vlade da ne podrži otvaranje novog klastera za Srbiju. Kako vi to vidite – da li je došlo do promene u srpsko-bugarskim odnosima?
Kiril Petkov: Mislim da se dešava to da u svim državama imamo naša unutrašnja pitanja koja postaju veoma oštra. Vidimo šta se dešava ovde u Srbiji sa protestima, a imamo i vrlo slične stvari u Bugarskoj — proteste protiv Peevskog koje sada imamo u četvrtak (20. novembra).
Između dve države i dva naroda sigurno se ništa nije promenilo. Ono što se dešava jeste da ni jedan ni drugi narod nisu previše srećni sa svojim vladama u ovom trenutku, i vlade na obe strane pokušavaju da fokus prebace u drugom smeru, daleko od unutrašnjih problema.
Odgovor je komplikovan, ali pravi problem je da svaka država mora da reši svoje sopstvene probleme kako bi ljudi ponovo bili zadovoljni svojim predstavnicima, pa će onda sve da se vrati u normalu. U suprotnom, sve vlade koje se osećaju ugroženo radije biraju da imaju probleme preko granice nego da rešavaju sopstvene probleme kod kuće.
SP: Kako se iz Bugarske gleda na trenutnu situaciju sa protestima u Srbiji? Da li mislite da su protesti regionalno važni i vidite li možda paralele između ovoga što se sada dešava u Srbiji i protesta koji su pre nekoliko godina bili u Bugarskoj?
KP: Mislim da u celom regionu imamo dva velika problema i moramo da ih rešimo.
Prvi veliki problem je unutrašnji: naša tolerancija prema korupciji. Mislim da je korupcija najveći problem na Balkanu, i dokle god naši narodi tolerišu vlade i političare koji su spremni da koriste javne resurse za sopstvenu korist, nikada nećemo biti bogate i ekonomski uspešne države kakve bismo mogli da budemo.
Drugi problem je mešanje Kremlja u regionu. Oni oduvek gledaju na Balkan kao na svoju sferu uticaja, a poslednje što bi želeli da vide jesmo svi mi u Evropskoj uniji, kako radimo zajedno bez granica.
Zbog istorijskih razloga, zbog ruskog mešanja i zbog toga što biramo pogrešne političare da vode naše države, ne uspevamo da ovih 65 miliona ljudi radi zajedno onako kako bi trebalo, i vidimo ogroman gubitak resursa — ne za ekonomski razvoj, već za korumpirane političare.
A to nije krivica političara. To je zapravo do toga koliko su naši narodi spremni da tolerišu korupciju.
Stvarno podržavam svaki pokret u regionu koji se bori protiv korupcije, jer iskreno verujem — i osećam to celim srcem — da ako napravimo samo jedan korak napred, naš region će odmah početi da cveta.
Vidim mlade ljude ovde kako se bore protiv korupcije, i video sam kako prepoznaju i gubitak ljudskih života zbog korupcije. Podržavam njihovu borbu, jer imamo isto kod nas u četvrtak. I ja sada idem na protest protiv Peevskog, koji je jedan od najkorumpiranijih političara na Balkanu.
SP: Šta mislite da su glavni prepreke da se ta promena dogodi u našim državama? U Bugarskoj ste imali veoma turbulentan period, sa više vlada i tehničkih vlada. Mi na Zapadnom Balkanu vrlo dobro znamo kako izgledaju naše vlade i koliko je korupcije. Zašto se onda ta promena ne dešava?
KP: Evo nekoliko stvari. U našim državama postoji priličan broj građana koji imaju koristi od korupcije. Sve državne institucije, sve firme koje rade sa državom — to je ogroman procenat vrlo fokusirane, motivisane populacije. Kad dođe do izbora, oni glasaju kao blok.
Drugo, u regionu uvek postoji borba između Evrope i Rusije. Te podele stalno nastaju, a političari to koriste, pa nikada ne postoji jedinstven blok protiv korupcije. Čak i u Bugarskoj pokušavaju isto: kažu nam „vi ste protiv korupcije, ali da li ste proruski ili antiruski?“ Ne, ne — hajde da prvo rešimo svoje probleme, pa onda da pričamo o svetu. Ove podele nam ne dozvoljavaju da usmerimo sve resurse u jednom pravcu.
Treća stvar: kroz korupciju se može akumulirati ogroman novac koji omogućava zadržavanje vlasti, dok ostatak naroda — koji je žrtva korupcije — nema te resurse.
I poslednja stvar: koordinacija. Mi na Balkanu nismo dobri u stvaranju jedinstvenog vođstva. U opoziciji svi misle da su najbolji, da su baš oni ti koji će doneti promenu, umesto da shvate da je jedini način da se promena dogodi — da se radi zajedno.
Raditi zajedno nije naša najjača kulturna osobina. Ali to možemo da naučimo, i kad to savladamo, možemo da pobedimo korumpirane političare i sisteme. Oni jesu manjina, ali su mnogo bolje organizovani jer imaju jasan interes.
SP: Pomenuli ste ruski uticaj kao veliki problem u regionu. Da li je članstvo Bugarske u EU i NATO predstavljalo odbranu od ruskog uticaja, u poređenju sa državama koje su van EU i NATO, poput Srbije?
KP: Da, pomalo jeste. Ali, nažalost, i vi i mi imamo 70 godina obrazovanja koje nam je ispiralo mozak.
Vidite, ja ne mrzim ono što su Rusi istorijski uradili. Na primer, Bugarska je i dalje zahvalna za oslobađanje od Osmanskog carstva. Ali to ne može biti opravdanje za činjenicu da su na primer Rusi prodavali gas Bugarskoj za 76 evra po megavat-času, a Nemačkoj — koja nije slovenska, nije kulturno bliska — za samo 20 evra.
Drugim rečima, vidim da su Rusi veoma dobri u korišćenju kulture, obrazovanja i decenija ranijeg propagandnog rada da bi danas manipulisali našim narodima.
Na primer, rešenje za NIS danas je kristalno jasno. Iskoristite sankcije da preuzmete kontrolu nad rafinerijom i stavite je na otvoreni tender za najboljeg zapadnog operatera koji može da obezbedi najnižu cenu goriva za Srbiju. Rešenje je potpuno jasno. Ipak, izgleda da je to za vas nemoguća misija. Vlada nije sigurna šta radi.
Danas sam vozio u Srbiju i cene goriva su već značajno više nego u Bugarskoj. To znači da vaše firme plaćaju više, da vaši građani plaćaju više. Zašto — kada postoji jasno rešenje?
Jedini odgovor je da neko pokušava da utiče na vašu vladu i način na koji će se posao obaviti. Uplitanje se vrši oko ključnog srpskog resursa, na kojem neko danas ostvaruje ogromnu dobit. To je odličan primer kako to funkcioniše.
SP: Da li je bugarska vlada zainteresovana da suzbije ruski uticaj, imajući u vidu odluke o tranzitu gasa, ali i generalno proruska osećanja u Bugarskoj i nekim partijama, s jedne strane, i posvećenost EU i NATO, barem na nivou retorike, s druge strane?
KP: Mislim da su Rusi veoma dobri u onome što rade — i svaka im čast na profesionalnosti, iako to radi protiv nas – oni su sposobni da rade sa korumpiranim političarima u našem lokalnom okruženju koji zvuče prozapadno.
Ako pitate našeg Peevskog ili Borisova, oni će vam reći: “mi smo sa SAD, mi smo sa Evropom, do smrti zajedno”. A ipak — Turski tok su završili za dve godine, a interkonektor sa Grčkom nisu mogli da urade deset godina.
Postao sam premijer nakon deset godina Borisovljevog “snažno proevropskog stava” i “borbe protiv Rusije”. Ipak, mi smo bili 100% zavisni od ruskog gasa, 100% zavisni od ruske nafte, 100% od ruskog nuklearnog goriva. Imao sam 70 agenata GRU koji su radili širom Bugarske — koje smo oterali.
Pa se onda pitate: kako je taj “proevropski političar” za 10 godina ostavio zemlju potpuno zavisnu od Rusije? Jedini odgovor je da Rusija koristi korupciju kao svoj glavni instrument spoljne politike.
Oni mogu da rade sa lokalnim političarima koji nominalno ili retorički izgledaju blisko Evropi, ali u praksi, kroz korupciju, rade za ruske interese.
O tome se radi. I mi kao narodi moramo da shvatimo da je tako i da kažemo: ne — možda smo nekada bili slovenska braća, ali ja želim da dobijam istu cenu gasa kao Nemci. Ili: ne verujem da sfere uticaja više postoje kao činjenica i ne treba da dozvolimo nijednoj drugoj državi, ma gde bila, da se meša u naše ekonomije i naš politički život.
