Tekst je originalno objavljen na portalu European Western Balkans na engleskom jeziku.
Novi parlamentarni izbori su izvesni na Kosovu, nakon neuspešnog pokušaja v.d. premijera Aljbina Kurtija da formira novu vladu na vanrednoj sednici Skupštine Kosova održanoj 26. oktobra, ocenjuju sagovornici EWB. Prevremeno glasanje, međutim, ne predstavlja garanciju da će dugotrajni politički zastoj biti prevaziđen, jer nijedna stranka ne bi izašla kao jasan pobednik.
Na vanrednoj sednici parlamenta, održanoj u nedelju, Kurti, lider Samoopredeljenja, nije uspeo da dobije dovoljnu podršku za formiranje svoje treće vlade. Ukupno 56 poslanika glasalo je za predloženi sastav ministara, 52 su glasala protiv, a četiri su bila uzdržana. Za formiranje vlade potrebna je podrška 61 poslanika.
Na parlamentarnim izborima održanim u februaru, Samoopredeljenje je dobilo najviše glasova, ali je osvojilo samo 48 skupštinskih mandata, dok je Demokratska partija Kosova (PDK) zauzela drugo mesto. Poslanici iz redova PDK-a, Demokratskog saveza Kosova (LDK), Alijanse za budućnost Kosova (AAK), Srpske liste (SL), kao i predstavnici bošnjačke i egipatske manjine glasali su protiv predloga Kurtije vlade.
Prema kosovskom Ustavu, ako predložena vlada ne dobije potrebnu većinu glasova u parlamentu, predsednik Kosova mora da u roku od deset dana imenuje drugog mandatara. Mandatar ima rok od dve sedmice da obezbedi dovoljnu podršku za formiranje vlade. Ako to ne uspe, biće raspisani prevremeni izbori. Lider DPK Memli Krasnići izjavio je da će pozvati predsednicu Vjosu Osmani da odmah raspiše prevremene izbore.
Novi izbori moraju da budu održani najkasnije 40 dana od raspisivanja. U međuvremenu, vlada u tehničkom mandatu, koju predvodi Kurti, nastavlja da obavlja dužnost.
Opozicione stranke se nadaju nešto boljem rezultatu, rejting Samoopredeljenja u padu
U intervjuu za Dojče vele, Vjosa Osmani je navela da će će pozvati sve stranke na konsultacije, a ako se ne dogovore o vladi, biće raspisani prevremeni izbori.
Komentarišući aktuelnu političku situaciju na Kosovu, Donika Emini, izvršna direktorka Civikos platforme iz Prištine i članica Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), ističe za EWB ponovljeni parlamentarni izbori na Kosovu verovatno neće dovesti do rezultata koji se umnogome razlikuju od onih koje smo videli u februaru.
„Zabrinjava činjenica da se izbori održavaju prvenstveno zato što su političke stranke nezadovoljne prethodnim rezultatima, nadajući se malo boljem rezultatu. Budući da se politički pejzaž nije značajno promenio od februara, očekuje se da će razlika biti minimalna“, objašnjava Emini.
Prema njenom mišljenju, „održavanje izbora u takvim uslovima je, iskreno, gubljenje vremena i resursa i odražava političku neodgovornost u kritičnom trenutku za Kosovo“.
„Ipak, mogući su mali pomaci. Retorika stranke premijera Kurtija usredsređena je na kritiku LDK-a, u nadi da će smanjiti njegovu podršku, što bi indirektno moglo biti od koristi Samoopredeljenju. Manje albanske stranke, poput AAK Ramuša Haradinaja, ili stranke NISMA Fatmira Ljimaja, možda ovog puta neće ući u parlament, jer su ranije imale koristi od koalicionih sporazuma koji se verovatno neće ponoviti. To bi moglo malo da promeni raspodelu mandata u parlamentu“, precizira Emini.
Sa druge strane, Miodrag Marinković, izvršni direktor Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) iz Severne Mitrovice, ocenjuje za EWB da se na prvi pogled može učiniti da su vanredni izbori na Kosovu posledica političkog zastoja i nemogućnosti formiranja stabilne većine, ali su i posledica kalkulacije opozicije.
“Odluka opozicionih partija da ne učestvuju u formiranju nove većine i da se ponovo ide na izbore pre svega odražava njihovu procenu da se u prethodne četiri godine značajno promenio odnos političkih snaga”, navodi Marinković.
Prema Marinkovićevom mišljenju, ta procena deluje tačno, budući da vodeći pokret Samoopredeljenje poslednjih godina beleži pad podrške, “pre svega zbog konfliktnog odnosa prema međunarodnim partnerima, ali i zbog neuspeha u rešavanju socioekonomskih problema građana”.
“To je postalo očigledno već na februarskim parlmanetarnim izborima, kada je pokret sa više od 50 odsto osvojenih glasova na prethodnim izborima pao na 42 odsto. Najnovija istraživanja pokazuju da podrška Samoopredeljenju i dalje opada i da se trenutno kreće oko 30 procenata, naročito nakon što su Sjedinjene Američke Države suspendovale strateški dijalog sa Kosovom”, ističe on.
Za izbor predsednika Kosova u parlamentu biće potrebna stabilna vlada
Aktuelnu političku krizu na Kosovu dodatno komplikuje činjenica da mandat Vjose Osmani ističe početkom aprila 2026. Predsednika Kosova bira parlament, tajnim glasanjem, a za izbor je potrebna dvotrećinska većina. Ako nijedan od kandidata ne dobije dvotrećinsku većinu, u trećem krugu glasanja bira se kandidat koji je dobio jednostavnu većinu glasova.
„Prevremeni (parlamentarni) izbori, ako se održe, održaće se pred kraj predsedničkog mandata (Vjose Osmani). To znači da će prilikom formiranja vlade, najverovatnije, biti uzeti u obzir ne samo dobijanje parlamentarne većine, već i predstojeći izbor predsednika, što će podstaći stranke da traže šire i stabilnije koalicije. Kurti će možda nastaviti saradnju sa Vjosom Osmani, ili da pokuša da ostvari kompromis sa drugom većom strankom, kako bi se kreirala stabilnija vlada I bili izabrani šefovi države u jednom procesu, kao što je bio slučaj 2021. godine”, objašnjava Emini.
Govoreći na istu temu, Miodrag Marinković konstatuje da je drugi razlog zbog kog je opozicija odbila da formira tesnu većinu jeste predstojeći izbor predsednika Kosova, koji će se održati na proleće 2026.
“Prema Ustavu, predsednik se bira u Skupštini kvalifikovanom većinom. Sa sadašnjim odnosom snaga, to bi omogućilo Aljbinu Kurtiju da uskrati podršku u tom procesu i izazove novu institucionalnu krizu koja bi neminovno dovela do vanrednih izbora. Zbog toga je opozicija, po svemu sudeći, procenila da su vanredni izbori neminovni, bilo sada, bilo na proleće, i da je bolje da se održe što pre, dok je pad podrške Samoopredeljenju i Aljbinu Kurtiju očigledan”, precizira Marinković.
Marinković zaključuje da opozicija “želi da iskoristi trenutak i eventualno potpuno marginalizuje Kurtija i njegov pokret iz političkog života Kosova”.
