Prošlo je nešto više od mesec dana od kako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos u Briselu 19. marta, kao i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom 25. marta. Kako EWB saznaje iz izvora u Briselu predsednik Srbije obećao je na ovim sastancima evropskim zvaničnicima da će Srbija „u narednim nedeljama“ ispuniti sve one obaveze sa kojim sa kasni već duže vreme.
Među reformama koje je Vučić obećao su izbor članova novog Saveta REM-a, kao i usvajanje zakonske regulative koja bi unapredila izborne uslove, odnosno Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Podsećamo, REM nema Savet od 5. novembra prošle godine, što znači ovu instituciju čini operativno disfunkcionalnom. Procedura za izbor novih članova pokrenuta je sa višemesečnim zakašnjenjem, a nakon što se u februaru 2025. godine sedmoro kandidata povuklo, procedura je zaustavljena.
Studenti u blokadi već dve nedelje blokiraju zgrade Javnog medijskog servisa i zahtevajući od vlasti da pokrene proceduru izbora članova REM-a. Za ponedeljak popodne je zakazana sednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine na čijem dnevnom redu će biti donošenje nove Odluke o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Ako vladajuća većina prihvati ovu odluku, to će biti tek prvi korak u proceduri ponovnog izbora Saveta REM-a.
Sličnu sudbinu i zastoj u procesu doživele su i reforme vezane za izborne uslove. Radna grupa koja se bavila unapređenjem izbornog procesa formirana je u maju prošle godine, a zbog stavljanja na dnevno red izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku suprotno pravilima koja su ranije utvrđena, radnu grupu napustili su predstavnici opozicije kao i predstavnici civilnog društva.
Izbor novog Saveta REM-a i izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku deo su Reformske agende koju bi Srbija trebalo da ispuni kako bi povukla sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Kako su ranije iz Ministarstva za evropske integracije izjavili za EWB, ove mere trebalo je da budu ispunjene do kraja februara.
Koordinatorka koalicije prEUgovor i istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), Jelena Pejić Nikić, kaže za EWB da vlast ne pokazuje dobru volju, ni prema građanima ni prema reformama.
„Nemam poverenje da aktuelna vlast u sadašnjim okolnostima želi i može da sprovede ono što godinama nije. U praksi svedočimo jačanju represije radi suzbijanja rastućeg bunta građana, punoj (zlo)upotrebi zarobljenih institucija i medija, i vrlo ogoljenoj koncentraciji vlasti“, navodi Pejić Nikić dodajući da je vlast već deset godina unazad samo simulirala reformske aktivnosti.
Na pitanje da li se čak i od simuliranja odustalo, Pejić Nikić ocenjuje da je vlast nastavila sa tom praksom, što se moglo videti na primeru izbora novih članova REM-a i u radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova, što su prioritetne mere iz Reformske agende.
„Međutim, sve je teže prodati tu priču, iako se uporno i dalje pokušava, pa se čak ide do te mere da se obećava ispunjenje svih merila do 2026. godine. Sumnjam da iko u to veruje“, dodaje Pejić Nikić.
Kako su iz Evropske komisije ranije izjavili za EWB, ova institucija „detaljno pratiti procedure i funkcionisanje REM-a“, dok je komesarka za proširenje Marta Kos izjavila da izbor članova Saveta REM-a treba da bude sproveden na „transparentan i sveobuhvatan način“.
Poslednjih meseci kao reakciju na aktuelnu političku krizu u zemlji, evropski zvaničnici izjavljivali su da je ispunjavanje reformi predviđenih Reformskom agendom i procesom pristupanja mogu biti rešenje za mnoga pitanja koja se pokreću danas u zemlji.
Na pitanje da li Reformska agenda ima takav potencijal, Jelena Pejić Nikić ocenjuje da je Reformska agenda Srbije daleko od idealnog dokumenta, dodajući da način na koji je izrađena nije zadovoljavajući.
Ipak, ona navodi da dokument prepoznaje prioritet i odabranim oblastima, makar i sa spornim rokovima, kao i da nudi opipljiv podsticaj za njihovo sprovođenje.
„Za sada to nije bilo dovoljno da vlada promeni pristup. Slepo držanje za tehničke mere na papiru dokazano ne daje rezultate, ni sa akcionim planovima, ni sa Reformskom agendom, dok nas surova realnost zapanjuje svakog dana. Zato je važno kako će Evropska komisija procenjivati ispunjenost mera, a još važnije da ne žmuri na opšti kontekst i da se nađe politička snaga u EU da adekvatno odgovori na razvoj događaja u Srbiji“, zaključuje Pejić Nikić.
