Sve pripadnike Autokratske internacionale povezuje namera da pod plaštom „neliberalne demokratije“ maksimalno uruše pravnu državu i njene institucije.
Aleksandar Vučić koristi razna iskustva svojih desničarskih, populističkih i nacionalističkih saboraca po svetu. Od Viktora Orbana pozajmljuje recepte obračuna sa medijima. Od Donalda Trampa uči kako se kidiše na univerzitete. Benjamin Netanjahu piše mu skripta kako pravosuđe staviti pod kontrolu izvršne vlasti.
U Srbiji i Izraelu u toku je egzistencijalna bitka za preživljavanje slobodnog društva, a jedan od ključnih poligona je upravo pravosuđe.
Svaka čast studentima, plenumima, zborovima građana, marševima, ulicama i trgovima koji su već odradili ogroman posao, ali sukob oko Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) je prvi unutar institucija i po tome je najvažniji deo širokog fronta.
Rezultat te borbe određuje sudbinu Srbije u kojoj, da ne zaboravimo, studenti nikada nisu tražili promenu sistema već njegovo „popravljanje“.
Izrael je poslednjih nekoliko godina utonuo u duboku krizu izazvanu Netanjahuovom „reformom pravosuđa“, ogoljenim pokušajem da se ograniči autoritet Vrhovnog suda i tužilaca koji su se „usudili“ da protiv premijera pokrenu tri krivična postupka optužujući ga za korupciju.
Stotine hiljada ljudi učestvovalo je u demonstracijama kako bi branili temelje „jedine demokratije Bliskog istoka“.
U Srbiji su stotine hiljada studenata i građana bili na mirnim protestima povodom pada novosadske nadstrešnice u čije je temelje ugrađena korupcija. Onda se TOK „usudio“ da hapsi dvojicu ministara, dok je treći optužen zbog afere Generalštab.
Autokrate ne podnose da ih kritikuju, još manje da neko pokuša da uzdrmava njihovu despotsku vlast. Premijer, odnosno predsednik, se identifikuju sa državama na čijem su čelu i mesijanski se predstavljaju kao spasioci nacija od nasrtaja „antisemita“ na Izrael, odnosno Srbomrzaca u našem slučaju.
Masovni protesti jesu opasnost, ali ukoliko prozivka dolazi iz krugova pravosuđa, onda je to okidač da vlasti ne dopuste da istrage korupcije stignu do visoko politizirane orbite.
Premijer Izraela pokrenuo je kampanju blaćenja „levičarskih tužilaca“. Predsednik Srbije, koji „ne da svoje“, ali ni sebe, rečnikom koji ne pristaje iole civilizovanom društvu optužuje onaj deo pravosuđa koji bi da očuva nezavisnost treće grane vlasti da radi po zakonu, a ne po njegovim komandnim „uputstvima“.
Realna je opasnost da rušenjem pravosuđa i njegovim pretvaranjem u servis izraelskog premijera ili predsednika Srbije dve zemlje izgube sve demokratske prerogative i pretvore se u diktature. Ugrožene su sve moralno-političke strukture koje treba da oblikuju živote društva i pojedinaca.
Izrael i Srbija se pripremaju za izbore. Demonstracije i protesti više nisu dovoljan odgovor na ono što se događa. Neophodno je za izbore i dane posle njih trasirati put da se poprave i obnove demokratske vrednosti na način da bilo koja buduća vlast ne pokuša da osvetnički kidiše na pravosuđe.
Biće neophodno da se ukinu antidemokratski zakoni i oporavi uništena demokratska infrastruktura. To su složeni poduhvati na političkom, društvenom i pravnom nivou, ali nisu jedini.
U Srbiji, zemlji u kojoj je ukinut svaki dijalog, treba već sada misliti kako će se javnost uključiti u debatu o ključnim vrednostima i pravcima kretanja. U protivnom, ukoliko sve bude prepušteno političarima, preti da birači budu isključeni iz procesa odlučivanja, što bi ponovo moglo da ih otera u pogubnu anemiju.
U Izraelu, državi sa Osnovnim zakonom, ali bez pisanog Ustava, to znači otvaranje konstitucionalnog procesa kako bi ključne vrednosti liberalne demokratije bile upisane u Ustav i bile zaštićene od nekih budućih Netanjahua.
Srbija ima Ustav koji jasno razgraničava tri grane vlasti, definiše njihova ovlašćenja i međusobne odnose. U naprednjačkoj praksi koja je razorila državu i uspostavila režim, koja je ukinula slobode i zavela demokratiju, biće neophodno vratiti se u čvrste okvire Ustava i uspostaviti mehanizme njegovog poštovanja. U suprotnom, Srbija će sve više ličiti na Orbanovu Mađarsku.
U Izraelu se sprema zakon koji će rabinskim sudovima, u kojima nema mesta za žene, omogućiti da arbitriraju u građanskim sporovima u skladu sa jevrejskim verskim zakonima Tore. Namera je da se uspostavi religiozni pravni sistem koji će zaobići građanski.
Inicijativa je politički motivisana: Netanjahu se rušenjem pravosuđa zahvaljuje koalicionim partnerima sa krajnje desnice. To je njihova osveta za pokušaje pravosuđa da se ultra ortodoksnim Jevrejima ukine privilegija da ne služe vojni rok.
Srpska vlast takođe koristi sve kanale. Jedan od najuticajnijih je Srpska pravoslavna crkva. Nedavno je, zbog „brojnih kanonskih i drugih crkvenih prestupa u upravljanju poverenom mu Eparhijom žičkom“ razrešen mitropolit Justin.
Samo slep kod očiju ne vidi da je odluka politički motivisana i predstavlja uslugu kojom se SPC režimu odužuje za obilnu finansijsku pomoć.
Ako se patrijarh u Moskvi zahvaljuje na pomoći Rusije u suzbijanju Obojene revolucije u Srbiji, a vladika Justin dozvoli da studenti iz Novog Pazara prespavaju u konaku manastira Studenica tokom višemesečnih pešačenja i antivladinih protesta, onda je sve jasno. Crkveni sud će odluke donositi na udovoljstvo svetovnoj vlasti.
U Izraelu je demokratija dugo funkcionisala bez Ustava, u Srbiji sa Ustavom. Danas je ugrožena patologijama desničarsko-populističkih i nadasve autoritarnih vlasti i ima pravo i obavezu da se brani. Posebno u uslovima visoko polarizovanih društava kakva su izraelsko i srpsko.
Izraelu je neophodan Ustav. Srbiji je neophodna harmonizacija reči zapisanih u Ustavu i prakse koja te reči bahato obezvređuje dok se zaklinje na njegovim koricama. Srbiji, kao i Izraelu, predstoji dug i složen puta izlaska iz dubina razaranja u koje su ih doveli Vučić i Netanjahu.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
