BEOGRAD – Posmatračka misija Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope (SE) ocenila je danas da su nasilje i prinuda neprihvatljive prepreke slobodnom izražavanju volje svih birača, a da su članovi njihove delegacije bili svedoci nasilja u skoro svim opštinama koje su posetili u nedelju tokom održavanja lokalnih izbora u Srbiji, prenosi FoNet.
Na dan izbora, šest kongresnih timova, koji su predstavljali 13 posmatrača, bili su raspoređeni u mobilne timove u sedam od 10 opština u kojima su izbori održani 29. marta, a posetili su više od 75 biračkih mesta – od otvaranja do zatvaranja i prebrojavanja glasova, navodi se u saopštenju Kongresa.
Oni su izbore posmatrali na poziv srpskih vlasti, a podsećaju da su bili jedina međunarodna organizacija sa stručnošću u posmatranju izbora i mandatom za posmatranje izbora.
Pre misije na licu mesta, delegacija je održala sastanke 27. i 28. marta sa raznovrsnim sagovornicima, uključujući nacionalne vlasti, predstavnike međunarodne zajednice, medije i nevladine organizacije, navedeno je u saopštenju.
Razgovaralo se i sa predstavnicima izbornih lista, dok su na sam izborni dan posmatrali procedure unutar biračkih mesta. Posmatrači Kongresa bili su svedoci nasilja, posebno u Aranđelovcu, a u svim posećenim opštinama, osim jedne, videli su žestoke rasprave i preteće prisustvo velikih grupa ljudi, često neidentifikovanih, a ponekad i maskiranih, ukazuje se u preliminarnom izveštaju.
Više stranaka, uključujući vladajuću, izneli su navode o nasilju koje su pretpreli, dodaje se u izveštaju i ponavlja da su nasilje i prinuda neprihvatljive prepreke slobodnom izražavanju volje svih birača. Nijedan birač ne bi trebalo da se oseća ugroženo kada koristi svoje demokratsko pravo.
Delegacija Kongresa je dobila izveštaje iz prve ruke o napadu na domaće posmatrače, ukazuje se u izveštaju. Kongres ističe da je „zabrinjavajuće“ što su svedočili nizu nepravilnosti koje se odnose na kršenje tajnosti glasanja i fotografisanje glasačkih listića, dok su reakcije članova komisije na takve slučajeve bile neujednačene.
„Niz proceduralnih nedoslednosti ističe potrebu za profesionalizacijom rada biračkih odbora i opštinskih izbornih komisija“, dodaje posmatračka misija koja poziva vlasti da nastave rad kako bi obuka članova biračkih odbora bila obaveza i uspostavile standardizovane procedure i sprovođenje.
Delegacija je primetila u mnogim slučajevima gužve na malim biračkim mestima, kao i činjenicu da je izborno osoblje poneka imalo nejasnoća u pogledu svojih zadataka i odgovornosti, posebno tokom otvaranja glasačkih i prebrojavanja glasova.
U budućnosti, delegacija preporučuje da vlasti ispitaju mogućnost jedinstvenog izbornog ciklusa za lokalne izbore, kako bi se smanjili rizici „izbornog turizma“, stanja stalne kampanje i omogućio naglasak na lokalnoj demokratiji širom zemlje.
„Da bi se ojačalo poverenje, potrebne su dalje mere zaštite integriteta, koje bi mogle biti u obliku numerisanih pečata za glasačke kutije, proaktivnog informisanja birača, jasnih procedura, posebno u vezi sa postupcima brojanja, fotografisanja, upotrebe mastila i UV lampi i posebne obuke za sprovođenje takvih pravila“, dodaje Kongres.
Delegacija je pozdravila pozdravlja odluku vlasti da osnuju Komisiju za birački spisak, koju čine članovi opozicije i civilnog društva, uz očekivanje da će Komisija uskoro postati potpuno operativna i raditi na efikasan, transparentan i demokratski način kako bi javnost imala poverenje u taj dokument.
Kada je reč o predizbornoj kampanji, posmatračka misija Kongresa je utvrdila da je nudila političke alternative i da su kandidati mogli slobodno da vode kampanju, ali je bila veoma polarizovana i fokusirana na nacionalne prioritete i aktere.
Delegacija je bila zabrinuta zbog pogoršanja okruženja za kampanju u poređenju sa 2022. godinom i još manje jednakih uslova za sve. Tokom preliminarnih sastanaka, posmatrači Kongresa su od nevladinih organizacija obavešteni o kampanji zvaničnika vlasti i značajnim razlikama u troškovima kampanje.
„Nevladine organizacije i nezavisni mediji su prijavljivali navode o pritisku na zaposlene i birače, kupovini glasova i zloupotrebi administrativnih resursa i zvaničnih položaja, što je vlast negirala“, dodaje se u izveštaju.
Konstatovano je i da se „zamagljivanje granice između države, lokalnih vlasti i vladajuće stranke dodatno intenziviralo“ od poslednje posete Kongresa 2022. godine, a kao rezultat toga, lokalne teme i programi su uglavnom bili u senci, na štetu lokalne demokratije.
Medijsko izveštavanje neuravnoteženo
Medijsko izveštavanje o kampanji je posmatračima opisano kao „neuravnoteženo“, što je rezultiralo ograničenim vremenom emitovanja posvećenim glasovima opozicije, dok su nezavisni mediji prijavili pretnje i napade na novinare tokom tog perioda.
Stanje lokalnih medija, „negativno pogođeno koncentracijom vlasništva i samocenzurom zahteva hitnu pažnju“, upozorava Kongres. U izveštaju se ističe da su „sve navedene zabrinutosti pojačane percepcijom da neki organi za sprovođenje zakona nisu bili dovoljno brzi ili proaktivni u svom odgovoru“ na ta pitanja, što može ograničiti mogućnosti pojedinaca da pristupe efikasnoj i blagovremenoj pravnoj zaštiti.
„Vladavina prava treba da se temeljno primenjuje tokom kampanje i na dan izbora, a tamo gde građani i nevladine organizacije iskažu zabrinutost vlastima treba u potpunosti istražiti. Gde postoje verodostojni dokazi, treba da postoji i pravičan postupak i sankcije“, sugerisano je u izveštaju Kongresa.
Pošto je Kongres jedan od onih koji podržavaju Deklaraciju o principima za međunarodno posmatranje izbora (DoP), delegacija je bila užasnuta kada je na terenu videla širenje pseudo-posmatrača, sa još 6.500 akreditovanih pojedinaca, od kojih mnogi iz organizacija bez ikakvog dosijea ili metodologije, a neki ne pokazuju akreditaciju i ponekad vrše različite i prekomerne stepene uticaja, upozorava se u izveštaju.
„Liste kandidata napravljene su da namerno zbune birače koristeći imena slična imenima drugih opozicionih lista i da bi se dobila mesta u biračkim odborima, pa tim novim i negativnim dešavanjima treba posvetiti prioritetno pažnju“, ukazuje posmatračka misija Kongresa Saveta Evrope.
