BEOGRAD – Nacrt novog zakona o azilu i privremenoj zaštiti koji srpsko zakonodavstvo u potpunosti usklađuje sa evropskim, glavni je rezultat dvogodišnjeg projekta „Podrška nacionalnom sistemu azila u Republici Srbiji“ rekao je danas tokom predstavljanja rezultata tog projekta načelnik Uprave granične policije Milenko Božović.
„Očekujemo da taj zakon bude usvojen vrlo brzo u skupštinskoj proceduri. On predviđa da smo apsolutno sve raspoložive direktive Evropske unije implementirali u taj nacrt“, rekao je Božović novinarima.
Kako je objasnio, konkretne dobrobiti Zakona su ubrzana i pojednostavljena procedura na svim graničnim prelazima i skraćene rokove koji do sada nisu postojali
„Očekujemo efikasniji sistem zaštite i pokazujemo da smo zemlja koja uvažava sve evropske standarde i principe na putu ka EU“, kaže Božović.
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić kaže da je ovaj projekat počeo u septembru 2015. godine, nekoliko meseci nakon što je izbeglička kriza „uveliko uzdrmala“ Srbiju i EU, i mnogo ljudi prošlo Balkanskom rutom.
To je, prema njegovim rečima, omogućilo da se u relanom vremenu, paralelno sa migrantskom krizom, ispravljaju nedostaci i nalaze najbolja rešenja.
Najvažniji doprinos iz ovog projekta je, saglasio se on sa Božovićevim rečima, usaglašavanje sa evropskim zakonima, odnosno set od pet novih zakona koji uređuju oblast migracije i azila.
Napredak je, ističe Cucić, napravljen i u institucinalnom smislu, odnosno, unapređen je rad institucija koje se bave pitanjima tražilaca azila i maloletnih tražilaca azila bez pratnje.
Treće, ističe komesar, unapređen je i kapacitet rada na terenu, kako bi se postigao najveći mogući nivo spremnosti.
Cucić napominje da je projekat pomogao i uspostvljanju „dnevnih veza“ sa Švedskom agencijom za migracije.
„To ljudima iz zanata znači da čovek koji radi u švedskom bordu može da pozove bilo koga od naših poverenika i ljudi iz granične policije i odseka za azil i trenutno proveri podatke o čoveku, situaciji i njegovoj porodici“, rekao je Cucić dodajući da je to veoma važna stavka kako se ne bi čekalo mesecima da to prođe diplomatskim putem.
Projekat je podržala i Švedska agencija za migracije, a švedski ambasador Jan Lundin kaže da je njegova zemlja Srbiji „dala savete“ o praksi koja se sprovodi kada u zemlju dolaze azilanti i deca.
„Švedska je pre par godina primala preko 160.000 zahteva za azil i to je bio veliki izazov za nas a sada smo podelili iskustva što se takvih situacija tiče“, rekao je Lundin.
Projekat „Podrška nacionalnom sistemu azila u Republici Srbiji“ finansirala je Evropska unija a sproveli Komesarijat za izbeglice i migracije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Švedska agencija za migracije, Služba za integraciju i naturalizaciju Holandije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Slovenije.
