BEOGRAD – Praćenje retorike država kandidata prema Evropskoj uniji jedna je od značajnih novina nove metodologije proširenja, koju je lansirala Evropska komisija. Kriza izazvana širenjem koronavirusa, kao i spor odgovor Evropske unije na tu krizu, posebno prema Zapadnom Balkanu, plodno je tlo za znatno nepovoljnije izveštavanje o EU u odnosu na druge aktere poput Kine i Rusije.
To je primetila i Evropska komisija, pa je tako u svom izveštaju konstatovala da je Srbija nastavila da posmatra evropske integracije svojim strateškim ciljem, ali da su po izbijanju pandemije visoki zvaničnici davali izjave koje nisu bile u skladu sa ovim strateškim opredeljenjem.
„Saradnja sa Kinom povećala se tokom krize koronaviusa, koju je obeležila prokineska i evropskeptična retorika visoko rangiranih državnih zvaničnika“, navela je u izveštaju Evropska komisija.
Na osnovu rezultata Medijskog monitoringa stranog uticaja u Srbiji za 2020. godinu, CRTA je istakla da su Evropska unija, Amerika, Rusija i Kina u domaćim medijima u 2020. godini uglavnom spominjani u neutralnom tonalitetu, ali da je primetno da su objave sa pozitivnim tonalitetom predominantno bile rezervisane za Rusiju i Kinu, a one sa negativnim za EU i Ameriku.
„Predstavljanje aktera u pozitivnom ili negativnom tonalitetu može imati više uticaja na kreiranje javnog mnjenja i narativa u odnosu na izveštavanje u neutralnom tonu. Ovo su rezultati analize koju je CRTA uradila na osnovu jednogodišnjeg praćenja najgledanijih, najčitanijih i najuticajnjih medija”, navode iz CRTA-e.
Analiza je obuhvatila oko 36 hiljada medijskih objava o stranim akterima (Evropskoj uniji, Americi, Rusiji i Kini) koje su zabeležene u vestima i jutranjim programima televizija sa nacionalnom frekvencijom: RTS, Pink, Prva, Happy, portalima: blic.rs, b92.net, kurir.rs, telegraf.rs i novosti,rs, kao i dnevnim listovima Blic, Kurir, Večernje novosti i Informer.
“U trećini medijskih objava o Rusiji, ta zemlja je predstavljena u pozitivnom kontekstu, a u 9 odsto negativno, dok je Kina u četvrtini objava prikazana pozitivno a u 15 odsto negativno. Kada je reč o tonalitetu spominjanja Evropske unije i Amerike rezultati su drugačiji jer su one češće predstavljene u negativnom tonalitetu nego pozitivnom. Evropska unija je u 8 odsto objava navođena pozitivno a u 14 negativno dok je Amerika duplo više predstavljena u negativnom kontekstu (21 odsto objava) nego u pozitivnom (12 odsto objava)”, pokazuju rezultati sprovedenog monitoringa.
Kako CRTA navodi, najveći broj pozitivnih objava o Rusiji zabeležen je u decembru prilikom posete ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova Srbiji i dostave ruske vakcine “Sputnik V”, dok je Kina najpozitivnije navođena tokom vanrednog stanja i pružanja zdravstvene pomoći Srbiji.
BIRODI: EU negativnije predstavljena od Rusije i Kine
“Pošto ste medicinsku opremu i vakcine sačuvali za sebe, molim Evropljane da svoje političke stavove, pritiske na naše pravosuđe i licemerje, takođe zadrže za sebe. Ako ne možete da nam date ono što nam treba, slobodno sačuvajte ono što nam ni malo nije potrebno”, reakcija je ministra unutrašnjih poslova u Vladi Srbije Aleksandra Vulina, na kritike koje su poslanici EP izneli u amandamnima na izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika.
Neočekivano loše funkcionisanje COVAX mehanizmaza nabavku vakcina za Zapadni Balkan koji finansira Evropska unija nova je prilika da se o Evropskoj uniji o javnosti govori negativno.
Kako je pokazao monitoring Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) u periodu od 1.12.2020. do 31.1. 2021. Evropska unija predstavljena je neutralno, a to znači da se o akterima izveštava na nivou činjenica i bez promocije.
Zoran Gavrilović iz ove organizacije za EWB napominje da iako se radi o neutralnom tonu, nalazi ipak pokazuju da je Evropska unija u srpskim medijima predstavljena negativnije od Rusije i Kine.
“BIRODI ima monitoringe na osnovu kojih možemo govoriti o jasnom trendu izveštavanja na nivou centralnih informativnih emisija. S jedne strane, imamo dominantno pozitivno izvestavanje o Rusiji gde je u fokusu pozitivnog izveštavanja Vladimir Putin. Može se reći da je to izveštavanje o vlasti Putina i državnim organima Rusije. O društvenom i političkom, a posebno opozicionim, životu u Rusiji u centralnim informativnim emisijama u Srbiji skro da nema informacija. Isto vredi i za medijsku prezentaciju Kine. Njeni akteri, posebno ambasadorka Kine u Srbiji, su pozitivno predstavljani”, ističe Gavrilović.
Gavrilović ocenjuje da je ovakvo izveštavanje sa jedne strane plod slabih rezultata Srbije na putu ka Evropskoj uniji, ali da u Srbiji postoji deo medija koji su otvoreno antievropski orijentisani pa tako svojom uređivačkom politikom stvaraju negativni medijski ambijent za EU.
[penci_related_posts dis_pview=“yes“ dis_pdate=“yes“ title=““ background=““ border=“#FFFFFF“ thumbright=“no“ number=“4″ style=“grid“ align=“none“ withids=““ displayby=“tag“ orderby=“date“]
“Vlada Srbije putem medija nad kojima ima kontrolu pokušava da loš rezultat u evropskim integracijama „zamagli“ narativom da je EU u krizi i da EU nameće uslove, odnosno zahteve Srbiji iako se radi o neophodnim reformama kako bi Srbija postala deo demokratskog društva”, kaže Gavrilović.
Na pitanje kakav uticaj na stavove građana prema EU ostavlja ovakav tonalitet u predstavljanju Unije u medijima, Gavrilović navodi da istraživanja BIRODI-ja pokazuju da EU nema adekvatnu medijsko-komunikacionu strategiju, te da građani zapravo u nemaju adekvatnu sliku oko donatorske podrške koju Evropska unija daje Srbiji.
“Ovo nema uticaj ne samo stav prema EU, već i spremnost da građana da podrže reforme koje podrazumevaju EU integracije. Medijska slika EU u Srbiji je u direktoj vezi sa spremnosti građana ne samo da podrže EU integracije, već da prepoznaju svoj interes i izvrše pritisak na vlast da ubrza EU proces”, zaključuje Zoran Gavrilović.
