U ponedeljak su raspisani redovni lokalni izbori širom Srbije za 29. mart u jednom gradu (Boru), osam opština (Aranđelovac, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek i Smederevska Palanka) i jednoj gradskoj opštini (užička gradska opština Sevojno).
Odmah moram da kažem da je jako zanimljivo zašto nisu raspisani i novi izbori u Zaječaru gde je sud poništio verifikaciju mandata, gde lokalna skupština nije konstituisana u zakonskom roku, gde gradom upravlja privremeni organ i gde su se odavno stekli svi zakonski uslovi da se raspišu novi izbori.
Tajming, rokovi i procedure
Ono što je važno napomenuti na samom startu, ovi izbori su mogli da se održe u jako široko vremenskom okviru zbog poslednjih izmena Zakona o lokalnim izborima iz 2024. godine koji je definisano da se izbori mogu raspisati najranije 150 dana pre isteka mandata odbornika, a najkasnije 30 dana i to tako da se izbori održe u roku od 30 do 60 dana.
A u skladu sa tim kad su konstituisane skupštine ovih jedinica lokalnih samouprava pre 4 godine (od 9. maja npr. u Aranđelovcu do 2. juna 2022. godine u GO Sevojno), izbori su istovremeno mogli da se održe u rasponu od 2. februara do 24. maja 2026. godine.
Ovde je možda važno naglasiti da je vlast izabrala sredinu ovog okvira, niti početkom februara sa većim šansama za jaču zimu i sa jako malo vremena, a niti u proleće krajem maja – već za kraj marta.
Što se tajminga tiče, tu je važno dodati i da je izabran gotovo najkraći rok u pogledu broja dana formalne izborne kampanje (34 dana od dana raspisivanja do dana održavanja izbora). Međutim, sve ovo ne treba uzimati kao neke posebne indikatore – vlast je već dugo u kampanji u ovim mestima, a u pojedinim mestima je i opozicija odavno ušla u predizbornu kampanju (Kula, Bajina Bašta).
Jedino što ovde može da predstavlja problem i neko ograničenje – to jesu kratki okviri za period kandidovanja na ovim izborima. Zakon o lokalnim izborima kaže da se izborne liste podnose najkasnije 20 dana pred izbore, odnosno u ovom slučaju to predstavlja 8. mart, odnosno ostavlja samo 14 dana izbornim akterima da prikupe svu neophodnu dokumentaciju, da prikupe potpise i podnesu listu lokalnoj izbornoj komisiji.
Ovo jeste jako kratak period, iako broj potrebnih potpisa za izbore nije veliki (zavisi od broja birača u ovim opštinama) i on iznosi 500 potrebnih potpisa u Boru, Smederevskoj Palanci, Aranđelovcu i Kuli jer imaju više od 30.000 birača, 300 je potreban broj potpisa za kandidovanje izborne liste u Knjaževcu, Bajinoj Bašti i Kladovu (imaju između 20 i 30 hiljada birača), dok je 200 potpisa dovoljno za kandidovanje u ostalim opštinama (ispod 20 hiljada birača).
Iako ovi brojevi nisu veliki, mali broj dana za njihovo prikupljanje uz verovatne opstrukcije lokalnih javnih beležnika, a posebno lokalnih uprava – može potencijalno napraviti probleme, posebno u onim mestima u kojima za sada nismo videli ozbiljnije studentske i opozicione aktivnosti.
Ova mesta nisu „Srbija u malom“
Kao i izbori prethodne godine (Zaječar, Kosjerić, Sečanj, Mionica i Negotin) nijedno od ovih mesta nije „prosečno“ mesto u Srbiji, niti može da predstavlja prosečnu izbornu jedinicu (ne u pravom smislu izborne jedinice, već kao izborna teritorija koja može da predstavlja presek Srbije).
Iako imamo jedan grad u kome se održavaju izbori (Bor), ovaj grad nije ni blizu da ispuni zakonsku odrednicu za grad u pogledu broja stanovništva od 100 hiljada građana. Iako grad, prema poslednjem popisu iz 2022. godine Bor ima tek 40.845 stanovnika. Više stanovnika od Bora imaju opštine Smederevska Palanka sa 42.192 stanovnika i Aranđelovac sa 41.297 stanovnika. Sledi Kula sa 35.592 stanovnika, a svi drugi su značajno manji. Najmanja je GO Sevojno sa 6.426 stanovnika.
Većina ovih mesta ima značajne ruralne oblasti, osim upravo ove užičke gradske opštine. U tom smislu – nijedno od ovih mesta se samo po sebi ne može uzeti kao nekakav presek ili prosek Srbije koji mogu biti bilo kakav reper za republičke izbore.
Mehanizmi izlaska na izbore
Biće jako zanimljivo videti mehanizme izlaska na vlast, ali ne samo sa opozicione strane već i sa strane vlasti. Biće zanimljivo pratiti da li će i kako socijalisti nastupati na ovim izborima (kao i drugi pozicioni „patrljci“), ali i npr. SDPS Rasima Ljajića koji je nakon svih prošlogodišnjih dešavanja u Novom Pazaru na poslednjim lokalnim izborima u Mionici nastupao samostalno.
Sa opozicione strane će naravno biti zanimljivo videti kako će se i gde studenti, opozicija ili studenti i opozicija grupisati i na koji način nastupiti. Već sada znamo da ćemo imati različite mehanizme – od zajedničke izborne liste studenata i partija opozicije u Bajinoj Bašti, preko opozicione izborne liste zajedno sa grupama građana uz podršku studenata u Boru, do studentske izborne liste kao jedne opcije, a ujedinjene opozicije kao druge opozicione opcije u Kuli.
Videli smo ovde da kada postoji poverenje zajednice (pre svega studenata) u lokalne političke aktere, u pojedince koji predstavljaju opoziciju, naravno da nije nemoguća saradnja. Ali to očigledno počiva na poverenju u pojedince i kredibilitetu koji su kao opozicionari gradili u prethodnom periodu.
Ispratili smo i da je u Aranđelovcu postojao sukob između različitih zborova u toj opštini, sa druge strane koliko sam uspeo da ispratim u Knjaževcu su se studenti, građani aktivisti i opozicionari skupljali zajedno na tribinama kako bi pravili izbornu listu, dok u Sevojnu zajedno prave izbornu listu studenti i opozicija, iako je npr. postojala ideja da se u ovoj gradskoj opštini organizuju predizbori za zajedničku listu što su predložile sve odborničke opozicione grupe u Užicu.
Iako je ta ideja propala, užička opozicija je podržala izbornu listu „Ujedinjeni za Sevojno“, iako su predizbori bili mehanizam za pravljenje zajedničke izborne liste najavljen još krajem novembra prošle godine. Deluje mi da je velika šteta što ovo nije isprobano na ovom primeru gradske opštine Sevojno.
Videćemo kako će se na kraju u svim mestima dogovoriti oko izlaska na izbore i izbornih lista – ali za to nema tako puno vremena, posebno u mestima gde predizborna kampanja nije krenula ranije.
Kampanja će biti najbrutalnija i najprljavija
SNS je već uveliko u kampanji, Vučić je prošlog vikenda već obišao borski okrug u pripremi za izbore, ali ono što raduje jesu aktivnosti studenata i opozicije po većem delu ovih mesta davno pre nego što su izbori raspisani. To nije nešto što je ranije bio slučaj. Od ideje za predizbore u Sevojnu, preko mnogih terenskih akcija u Kuli i Knjaževcu.
To je možda i važnije od toga koliko će miliona SNS „upumpati“ u kampanju formalno (višestruko skuplje kampanje prethodne godine u pet opština nego pre četiri godine), a i neformalno kroz različite državne aktivnosti, investicije i slično.
Već smo videli nove elemente prljavštine u vezi sa kampanjom u Kuli u vezi sa studentskim i opozicionim aktivistkinjama, videli smo da se šalju batinaši u Guču na studente, da policija neće da uhapsi gradonačelnika Bora i pored toga što su od nadležnog državnog organa dobili nalog da to urade.
Dodatno, jako je važno videti koliko vlast na svoj način (kampanja, ali i batinaši, zastrašivanje i sve što smo gledali na lokalnim izborima 2025. godine) može da pokrije sva mesta 29. marta (vlast je mogla da se odluči i da razbije ove izbore u npr. 3 vikenda, po 3/4 mesta svakog vikenda, ali se nije odlučila za to), ali i koliko zainteresovana opoziciona javnost može da pokrije izbornih štabova i mesta tokom kampanje.
Ovde ne mislim na lokalce, nego na aktiviste kojih je bilo na stotine i u Zaječaru i u Kosjeriću i u Mionici itd. Odnosno da se testira i opoziciona strana koliko ima snage da pomogne lokalnim mestima na izborima, a ne samo da li vlast svojim mehanizmima može da pokrije sva mesta.
Izborni uslovi i izborne kampanje neće biti ništa bolje nego ranijih godina, mogu samo biti gore. I biće gori izborni uslovi i prljavije kampanje kako su veće šanse da se na izborima vlast promeni.
Očekivanja
Upravo u skladu sa poslednjom rečenicom iz prethodnog pasusa možemo i zaključiti gde SNS trenutno ima najveće šanse da izbore izgubi. Možda bi tako trebalo i da tumačimo sve do 29. marta.
Ono što je važno ovde reći – izuzetno je važno upravljati očekivanjima kako je to lepo krajem prošle godine baš za Savremenu politiku pisao kolega Dušan Milenković. Iako ovo nisu vanredni izbori (ne bira da li će ih ili neće održati), već redovni koji moraju da se održe – važno je ne praviti i ne stvarati nerealna očekivanja.
Da je neko Vučiću pre 2 godine rekao da će Kosjerić osvojiti za samo 51 glas razlike uz sve resurse, medije, dodatnu brutalnost i zastrašivanja tokom kampanje – siguran sam da mu nikako ne bi verovao. Ali se to dešava.
Ukoliko se ponove trendovi sa svih lokalnih izbora od prethodne godine, a to je ozbiljno približavanje opozicionih aktera SNS-u i njihovoj koaliciji i veliki rast opozicionih aktera (studentskih pre svega) – to je nastavak onoga što nam samo dodatno pokazuje zašto nemamo vanrednih parlamentarnih izbora, a to je što bi aktuelna vlast na njima izgubila.
U mišljenjima su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
