U nedavnim klipovima koje je na svom TikTok nalogu okačila predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, ona i Milenko Jovanov, predsednik poslaničke grupe Srpske napredne stranke, na osnovu pantomime pogađaju poslanike iz opozicije. S obzirom na to koliko retko viđaju narodne poslanike na zasedanjima parlamenta, njihova moć zapažanja realno zaslužuje pohvalu.
Današnja sednica Narodne skupštine je 15. dan ove godine u kom parlament radi u plenumu. Od početka godine je prošlo 279 dana. Sednice Narodne skupštine saziva predsednica Narodne skupštine.
Od početka godine održana je sednica u martu koju su prvog dana poslanici opozicije pokušali da prekinu pirotehničkim sredstvima, a na čijem kraju je konstatovana ostavka predsednika Vlade Miloša Vučevića. Potom je, u aprilu, održana sednica na kojoj je izabrana Vlada Đura Macuta. Na kraju, u junu je održana sednica na kojoj su, između ostalog, usvojeni novi medijski zakoni.
Ana Brnabić izabrana je za predsednicu Narodne skupštine 19. marta 2024. Od tada do danas prošlo je 567 dana. U tih 567 dana, parlament je zasedao – 41 dan. To znači da su poslanici, u proseku, radili svoj primarni posao jednom u 14 dana.
Ovako slaba aktivnost parlamenta dešava se u periodu nikada snažnije polarizacije, dva velika talasa protesta, odnosno protesta protiv kopanja litijuma i protesta nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Poziv vlasti za dijalog svela sa na poziv predsednika Republike na TV duel („četiri na jedan“), dok je institucija koja je primarno nadležna za, ako ne konstruktivno raspravu, onda makar sučeljavanje stavova različitih delova društva, potpuno skrajnuta i marginalizovana.
Čak i za standarde vladavine Srpske napredne stranke, ovako retko zasedanje parlamenta poslednje dve godine je negativan rekord. Na grafikonu ispod se vidi da je u periodu 2017-2019. parlament zasedao dva ili čak tri puta češće nego u periodu 2022-2024. Po sadašnjem trendu, ni 2025. neće biti mnogo bolja od prethodne, ako uopšte bude bolja.
Godine u kojima je održano najviše sednica bile su 2019. i 2021, kada u parlamentu praktično nije bilo opozicije. Najpre je većina poslanika opozicije 2019. bojkotovala sednice na talasu protesta „1 od 5 miliona“, a od 2020, zbog bojkota izbora, nije više bilo opozicionih stranaka u parlamentu. Tada su poslanici vlasti uložili puno truda da pokažu da je sve u redu, pa su intenzivno zasedali.
Od 2022, kada se opozicija vratila u parlament, kao da je neko odlučio da se, od sada, parlament sastaje samo ako baš mora. Godine 2023. je bilo nešto više radnih dana od 2022. i 2024. zbog masakara u Ribnikaru i Mladenovcu. Sednica na tu temu je ujedno bio i jedini ustupak vlasti demonstrantima tokom tog ciklusa protesta.
Zašto je vlast ovoliko proredila zasedanja parlamenta i da li je to povezano sa procenom da je sada ranjivija nego ranije na kritiku, makar i na sednicama koje, navodno, niko ne gleda, ostaje u domenu nagađanja.
Parlament može da se pravi mrtav, ali život se nastavlja, a sa njime i broj tema kojima bi zakonodavno telo trebalo da se bavi. To dovodi do toga da se pred svaku sednicu nagomila desetine tačaka dnevnog reda, o kojima se onda rasprava najčešće vodi objedinjeno. Na dnevnom redu sednice koja je počela danas ima 47 tačaka. To je čak i poboljšanje u odnosu na prethodne dve sednice u redovnom zasedanju bilo 70, odnosno 68 tačaka.
Osim problematičnog odnosa prema zakonodavnoj ulozi Narodne skupštine, i njena uloga nadzora nad izvršnom vlašću je dodatno narušena u protekle dve godine. Od kada je Ana Brnabić izabrana za predsednicu Narodne skupštine, održane su samo dve sednice (obe u 2024) na kojima su se, poslednjeg četvrtka u mesecu, postavljala pitanja članovima Vlade. Ne čudi da je ovih sednica bilo daleko više kada u Skupštini nije bilo opozicije – 2021. ih je bilo devet.
U sada već čuvenom i dramatičnom slučaju u novembru 2024, predsednica Narodne skupštine je odbila da stavi na dnevni red predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade, tvrdeći da su deponovani potpisi dve opozicione poslanice iskorišćeni bez njihovog znanja. Te dve poslanice su naknadno rekle da podržavaju predlog, i on je ponovo podnet, ali nova sednica nije sazvana preko tri meseca, a u međuvremenu je Vlada podnela ostavku.
Ovo nije bio jedini put kada je krajnje kreativnim tumačenjima i neobjašnjivim spletom okolnosti vladajuća većina izbegla aktivnosti parlamenta koje bi dovele u pitanje politike Vlade. Poznati primeri uključuju volšeban nestanak potpisa za narodnu inicijativu za zabranu eksploatacije litijuma i opstrukciju Anketnog odbora za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do masakara u Ribnikaru i Mladenovcu 2023. pod nikada dokazanim obrazloženjem da bi aktivnosti tog odbora ugrozile pravosudnu istragu.
Uskoro će se navršiti godinu dana kako je predsednik Republike najavio da će Srbija do kraja 2026. da se uskladi sa celim evropskim zakonodavstvom, bez obzira na to kada će EU biti spremna da prihvati Srbiju. Postavlja se pitanje kako će to biti moguće kada parlament jedva da zaseda. Još važnije, zašto je institucija kroz koju bi trebalo da se kanališe makar deo nagomilanih podela i tenzija poslednjih godina onemogućena da radi punim potencijalom.
