Grenland je od početka godine ponovo u fokusu svetske javnosti nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa oko potrebe uspostavljanja američke kontrole i suvereniteta nad Grenlandom.
Sredinom ove nedelje se u Beloj kući sastala zajednička delegacija Danske i Grenlanda sa američkom delegacijom, predvođenom potpredsednikom Vensom i državnim sekretarom Rubiom, sa ciljem adresiranja američkih zahteva u pogledu budućnosti najvećeg arktičkog ostrva i pokušaja relaksiranja tenzija.
Kakav je zapravo status Grenlanda danas? Ukratko, Grenland je autonomna teritorija pod suverenitetom Kraljevine Danske, koji je potvrđen presudom međunarodnog suda i rezolucijama Ujedinjenih nacija, a s obzirom na obnovljenu relevantnost, takođe je nedvosmisleno priznat od strane SAD u sporazumu iz 1951, ažuriranom 2004. godine.
Grenland, iako formalno pod danskom krunom, nije sastavni deo Evropske unije niti jedinstvenog tržišta EU, već od 1985. godine ima status prekomorske zemlje ili teritorije, koja je povezana instrumentima pridruživanja sa Unijom.
Od 2009. godine zakonskim putem je zagarantovano pravo Grenlanda na samoopredeljenje, odnosno građani Grenlanda imaju pravo da putem referenduma odluče o eventualnoj nezavisnosti, koju je potom potrebno da potvrdi danski parlament.
Status Grenlanda kroz istoriju i prisustvo SAD na ostrvu
U protekle dve nedelje Donald Tramp i pojedini visoki američki zvaničnici, poput arhitekte njegove unutrašnje politike Stivena Milera, su naglašavali važnost preuzimanja Grenlanda citirajući razloge nacionalne bezbednosti, ali su i dovodili u pitanje suverenitet Danske nad arktičkim ostrvom po međunarodnom pravu. Međutim, istorijski pregled statusa Grenlanda i okvira prisustva SAD na ostrvu pokazuje suprotno od navedenih tvrdnji.
Počeci danske kontrole nad Grenlandom datiraju od 1721. godine, pri čemu su tada danska i norveška kraljevina bile ujedinjene. S obzirom da je u međuvremu došlo do razlaza, Norveška je početkom 20. veka osporila danski suverenitet nad ostrvom, ali je presudom Stalnog suda međunarodne pravde 1933. godine norveški zahtev odbačen i potvrđen je, na međunarodnom planu, suverenitet Danske nad Grenlandom.
Tokom Drugog svetskog rata, nakon kapitulacije Danske, a na osnovu samostalnog predloga danskog predstavnika u SAD, američke snage su preuzele odbranu Grenlanda, što je početak američkog vojnog prisustva na ostrvu. Nakon rata obnovljen je suverenitet Danske, a Grenland je pri UN zvanično uvršten na listu kolonija.
SAD su 1946. godine prvi put iznele ozbiljnu ponudu vrednu 100 miliona dolara za kupovinu ostrva, koja je tada odbijena. Zatim su 1949. SAD i Danska kao osnivači NATO postali povezani i klauzulom o zajedničkoj odbrani.
S obzirom na tadašnji status Grenlanda kao danske kolonije, 1951. godine je potpisan poseban bilateralni sporazum o odbrani Grenlanda u kome su SAD nedvosmisleno priznale suverenitet Danske nad ostrvom, pri čemu je stvorena osnova za višedecenijsko stacioniranje američkih baza na Grenlandu i adresiranje pitanja nacionalne bezbednosti.
U ažuriranom sporazumu između Danske i SAD iz 2004. godine je konstatovana i transformacija statusa Grenlanda od kolonije u sastavni deo Danske.
Zatim je 1953. godine učinjen naredni korak i Grenland je od kolonije postao ravnopravni deo Kraljevine Danske, sa predstavnicima u danskom parlamentu. Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija je, takođe, potvrđena data promena.
Dva zakonska akta – iz 1979. i 2009. godine – su definisala današnji status Grenlanda. Prvim je ustanovljena samouprava u unutrašnjim pitanjima i kreiran grenlandski parlament. Zakonom o samoupravi iz 2009. godine stepen autonomije je podignut – gotovo sva ovlašćenja prenesena su na lokalne vlasti, sa izuzetkom monetarne politike, odbrane i spoljnih poslova koji ostaju pod kontrolom Kopenhagena. Grenlandu je omogućeno da zaključuje i ugovore nezavisno od Danske, ali ukoliko se ne odnose na pravno-politički status unutar danske države.
Ključnu tačku, svakako, predstavlja pravo Grenlanda da samostalno odluči putem referenduma o promeni statusa i potencijalnoj nezavisnosti. Iako danski parlament u konačnici potvrđuje rezultate takvog referenduma, danske vlasti su se od tada obavezale da bi sprovele odluku o eventualnoj nezavisnosti. Zakon iz 2009. godine je dobio podršku preko 75% građana na referendumu na Grenlandu.
Grenland i Evropska unija – prekomorska zemlja ili teritorija
Na zajedničkoj konferenciji za medije premijerke Danske i premijera Grenlanda 13. januara grenlandski lider je, između ostalog, istakao da između SAD i Danske „biramo NATO, biramo Kraljevinu Dansku, biramo EU.“ Odnos Grenlanda i Evropske unije je ipak složeniji i menjao se kroz istoriju, tako da danas Grenland nije sastavni deo EU.
Kada je Danska pristupila Evropskim zajednicama 1973. godine, Grenland je takođe postao deo EZ. Međutim, posle sticanja autonomije 1979. godine, usled sporova prevashodno oko zajedničke politike ribarstva, na Grenlandu je organizovan referendum o napuštanju EZ. Nakon uspešnog referenduma 1982. i izrade ugovora, Grenland je 1985. godine napustio Evropske zajednice, a njegov status je promenjen u prekomorsku zemlju ili teritoriju.
Pravna osnova za utvrđivanje statusa prekomorskih zemalja ili teritorija i uspostavljanje odnosa sa njima je data još u Rimskom ugovoru o osnivanju Evropske ekonomske zajednice 1957. godine. U pitanju su regioni koji nisu suverene države i međunarodno priznati, već imaju posebne veze sa državom članicom Evropske unije, uz široku autonomiju, osim u oblastima odbrane i spoljnih poslova.
Stoga, ove teritorije nisu sastavni deo EU, niti su deo jedinstvenog tržišta, ali su integrisane kroz instrumente pridruživanja i uživaju različite privilegije. Danas postoji ukupno 13 prekomorskih zemalja ili teritorija povezano sa EU, a koje pripadaju Danskoj, Francuskoj i Holandiji.
Grenland, kao jedna od prekomorskih zemalja ili teritorija povezana sa EU, ima povlašćene trgovinske aranžmane sa Evropskom unijom, primalac je značajne finansijske pomoći, održava politički dijalog sa Briselom, a od 2024. godine otvorena je i kancelarija EU na Grenlandu.
Hoće li Grenland biti deo EU?
Pri poseti Evropskom parlamentu u oktobru 2025. premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen je naglasio težnju Grenlanda da jača partnerstvo i veze sa Evropskom unijom u oblastima od strateškog interesa, ali je ideju ponovnog pristupanja EU ostavio po strani.
Istraživanja javnog mnjenja sugerišu podeljeni stav među stanovnicima Grenlanda u pogledu pristupanja EU, s tim da je broj onih koji podržavaju taj čin porastao u prethodnoj godini.
U kontekstu aktuelne situacije relevatno je i pitanje da li se član 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji, koji predviđa obaveze drugih država članica da pruže pomoć članici koja se suočava sa agresijom na svojoj teritoriji, primenjuje u slučaju Grenlanda.
S obzirom na status Grenlanda kao prekomorske teritorije povezane sa EU, među ekspertima su stavovi podeljeni, a ni sami zvaničnici Evropske komisije nisu dali definitivni jedinstveni odgovor da li se data klauzula prostire i na Grenland.
Tokom ove nedelje je nekoliko država članica EU, uključujući Nemačku, Francusku, Holandiju i Švedsku, uputilo zajedno sa Danskom pripadnike svojih vojski na Grenland u sklopu vežbi koje zvanično imaju za cilj da potvrde ozbiljno shvatanje bezbednosnih rizika u tom regionu i razuvere SAD u pogledu spremnosti evropskih zemalja NATO da se aktivnije suprotstave ruskom i kineskom izazovu na Arktiku.
Sa druge strane, potezi demonstriraju solidarnost sa Danskom u okolnostima zaoštrene situacije i služe kao jedan vid prepreke za potencijalne prinudne akcije SAD na Grenlandu.
