Prvo ste pomislili na onog u zatvoru. Iako nije velikim slovom napisano. Priznajte, to su nam ubacili u glavu. Da nam na nevolju asocijacija bude Velja. Tako funkcioniše ispiranje mozga, uz sadejstvo medija. Ali ne, ne misli se na njega, nego na nevolju koja nas sve vreba “na slobodi”… a da je jedna, možda bismo lako.
Prva nevolja je dobro poznata: izbora kad god bude, biće pod istim uslovima. O tome su svi sve već rekli. Čitaj “prekrajaće izbornu volju građana”. Usvojeni zakoni u Skupštini – sve i da im je to namera – neće izmeniti ništa za iduće glasanje. Ali, u čemu je problem ako će sve biti isto? I zašto idejni tvorac i finansijer smrdljivog naselja ne raspisuje izbore?
Nepopularno mišljenje: Vučić ne odlaže izbore zbog toga sto ne može da pokrade dovoljno ili sto sumnja da će ga neko sprečiti, niti zato što mu istraživanja javnog mnjenja predskazuju gubljenje – nego zato što on zna da su mu ti izbori “poslednji“.
Em mu je jasno da ga narod neće, em da je odugovlačio koliko je mogao, em niko ne veruje ni u jednu instituciju, pa mu ni te rezultate neće niko priznati – kad to kažem mislim na građane Srbije – a svaka vlast legitimitet crpi iz naroda.
A kad neće narod, neće ni drugi, a onda ima više pravaca. Jedan je krvav i ide odozgo, drugi je isto nasilan, ali ide odozdo, tj. da se obistinjuju najdublje traume vlasti davnog 5. oktobra. Bez obzira što sada nema ni te organizacije ni logistike, ali besa ima za izvoz. A ima i nekih delova sistema koji se migolje. Čitaj – ne zna se ko bi šta uradio u tom haosu.
I baš zato je, pored ostalog, i njemu i opoziciji i studentima (a i nama) potrebna Evropska unija. Zato su i sedeli svi u parlamentu (kao u Danskoj). Visok stepen parlamentarne rasprave pohvalila je i visoka funkcionerka EU.
Zamišljam da su uoči njenog dolaska neki činovnici poslali poruku: idu važni zakoni (birački spisak, REM), morate da razgovarate i učestvujete u radu institucija. Ili “tenzije moraju da padnu “ jer se i tad znalo da ide i rezolucija vrlo gadna po vlasti – i da se mora boriti i u institucijama.
Nevolja je što niko iz opozicije sa kakvim takvim rejtingom ne istupa sa jasnom porukom – Evropa je jedini spas, jer alternativa je ovo sto živimo. Haos u zagrljaju Moskve. A to se, kako vidimo, ne završava dobro.
Još je grdna nevolja što su NIS Moskvi pod izgovorom “odbrane” Kosova (koje je evo baš odbranjeno) predali u ruke oni bivši, a dokusurili sadašnji, pa vlast ne odgovara na pitanje “a šta ste uradili od početka rata u Ukrajini da Srbiju ne dovedete u stanje sankcija?”. 2025!? Istini za volju – niko ih nije ni pitao…
Da nevolja ne ide sama je poznato – pa evo još o izborima: da izbori budu sutra – prema svim informacijama – osim naprednjaka za njih niko nije spreman. Obuka dovoljnog broja kontrolora nije završena, koordinacije protivničkog fronta nema. A vreme se gubi na besmislena pitanja “hoće li opozicija podržati studente”.
Odmah da kažem svoje uverenje: neće. To je uradio DS – za to je imao svoj razlog: stranka je na kolenima i ovo joj je način da se pridigne, jer tu partiju već je sasvim dovoljno koštalo sto nije osluskivala potrebe građana. I Ćuta. On od pokreta ima neumornu volju, nekoliko saboraca po Srbiji, jednu kancelariju i koleginicu u parlamentu. I pokret Kreni-Promeni. O njihovim razlozima se spekuliše na mrežama, ali bez jasne potvrde, odmaknimo se od tračeva…
Ostali opozicioni akteri se uglavnom ljute na studente i bore se za mandate. Teže za vlast, jer svaka pojedinačno nejaka, a zajedno ne mogu. I to je legitimno i samo treba jasno komunicirati. Kad to izostaje, ionako nikakvo poverenje u opozicione partije se još usitnjava.
Dakle, studentska lista da ne očekuje (ako tako šta ikome i dalje pada na pamet ) podršku kakvu je tražila. Za dobar deo stranaka takav korak ustalom je samoubistvo – a njima nije do samoubistva nego do širenja stranačke infrastrukture. A koliko su same važne sa svojim politikama i dosadašnjom borbom (a bore se i pre studentske pobune) rangiraće građani već na sledećim izborima.
Smela bih se kladiti da ovakve kakve su sad ne mogu preživeti bez istinskih unutrašnjih reformi, jer novi glasači već su pokazali šta su vrednosti u koje veruju. A baza birača koja podržava samo jednog lidera se gasi, ali to je nevolja njihova i naša periferno.
Dalje, opozicija će izaći na izbore i ona u više kolona, vlast će imati više kolona i posle izbora će antirežimiski front morati sarađivati… osim ako sami studenti ne dobiju preko 50 odsto. Što neka istraživanja i tvrde, ali bi to bilo ravno čudu.
A sad ima i najveća nevolja. Ali ona dolazi posle izbora. A to je činjenica da sa Vučićem ne padaju “naprednjaci “. Studenti nas uče toleranciji (a nevolja je što su i to morali), ali nismo dobri učenici, pa nje nema prema naprednjacima. Razumljivo i nerazumljivo.
Pretpostavimo da SNS vlast izgubi izbore. Pašće na 30-ak posto ili više procenata na izborima. Ostaće sa pokradenim milionima ustoličeni u privredi, kapitalu, kvadratima, državnim strukturama i lokalnim parlamentima. Spremni i dalje na korupciju. Ostaće u našim komšilucima, rodbini, među poznanicima… Ti milioneri će se i dalje pitati o našim sudbinama.
Sreća u nevolji je da ima izlaza. A jedini izlaz su hapšenja, gašenje RTS bar na nekoliko dana (konkurs i zapošljavanje odmah – po kriterijumu ), reforma BIA… sve uz praćenje krilatice “istraga, pa robija “ i onda će krivi ležati svoje. Jer nisu ni oni svi isti. Neki su tu iz uverenja – novac im u kriminalnoj piramidi nije ni motiv, niti im dolazi – on izmiče, ali se i ne traži. Ima ljudi koji se kunu u predsednika republike, a da nisu postali nova “elita “… i u toj bazi ima svakakvih i nema ih malo.
Ali, ako se neka imovina oduzme, a odgovorni budu pred tužiocima, biće lakše. Rezovi moraju da budu brzi i pokažu jasan (sanitarni) otklon. Vreme koje dolazi neće nam se mnogo svideti, ako zemlju pre toga dodatno ne zatekne ekonomski kolaps. Ali, ako budemo iskreni, rešeni, solidarni i pošteni u namerama – izvući ćemo se. Pa i Crna Gora se izvlači – a mi praktično živimo u njenoj prošlosti. Samo što naš Milo ništa strateški nije uradio za zemlju, pa neće imati ni “garant “ slobode.
Slobodni građani koji žele drugačiju zemlju srešće se već 1.11. Vidimo se u Novom Sadu.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
