BEOGRAD – Danas je u Narodnoj skupštini započeo prvi dan zasedanja Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropska unija-Srbija (POSP). Poslanicima Narodne skupštine i Evropskog parlamenta na početku zasedanja obratili su se šef Delegacije EU u Srbiji, ambasadorka Danske koja predsedava Evropskom unijom, kao i ministar za evropske integracije Srbije.
Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Andreas Fon Bekerat izjavio je da EU očekuje da Srbija ubrza evropski put, uz ocenu da je potreban opipljiv napredak što se tiče vladavine prava, kao i da Srbija treba da uradi više na polju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela, posebno u vezi sankcija prema Rusiji, prenosi FoNet.
Fon Bekerat je rekao da se sa zabrinutošću prati situacija u Srbiji, zbog sve veće polarizacije u društvu, dodajući da EU očekuje da se poštuju ključne vrednosti EU.
“Poštovanje temeljnih vrednosti i prava – pravo na mirno okupljanje, sloboda medija i akademska sloboda, ključno je na putu Srbije, izjavio je Fon Bekerat. On je rekao da je uočen napredak u vezi biračkog spiska. Neophodno je u potpunosti sprovesti preporuke, da bi se stvorili uslovi za poštene izbore, dok Regulatorno telo za elektronske medije treba da radi po pravilima, što je jedan od ključnih koraka“, poručio je Fon Bekeret.
On je naveo da policijska akcija mora da bude primerena i srazmerna, bez kršenja ljudskih prava. Prema rečima Fon Bekereta, EU očekuje da se ispitaju svi navodi o policijskoj brutalnosti.
Govoreći o predstojećoj godišnjici pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je 1. novembra poginulo 16 osoba, Fon Bekret je poručio da je potrebno da svi taj datum obeleže dostojanstveno.
I ambasadorka Danske u Srbiji, Pernil Daler Kardel, je izrazila zabrinutost zbog podele u društvu u Srbiji, a povodom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu rekla da će se 1. novembra setiti žrtava, a nada se da će godišnjica biti obeležena dostojanstveno.
U kontekstu protesta rekla da je važno poštovati slobodu okupljanja i slobodu izražavanja.
Ona je dodala da Srbiji prirodno mesto u EU, da se napredak ostvaruje u Albaniji i Crnoj Gori, a ona se nada da će napredak biti ostvaren i u Srbiji.
Kopredsedavajći Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropska unija (EU)-Srbija Lukas Furlas rekao je da Srbija mora mnogo toga da postigne da bi se pridružila EU, ali da ne može da zamisli da je Albanija u boljoj poziciji od Srbije.
Furlas je rekao da ne može da zamisli proširenje Evropske unije na Balkan, a da to ne bude Srbija, ističući da proširenja ne može biti bez Srbije, jer Srbiji je potrebna EU, a Uniji Srbija.
„Mi govorimo o tome da stvari stoje 38 meseci. Da li imamo probleme? Imamo. Da li imamo zadatke koje treba da obavimo? Da. Ali, ako narodu Srbije ne date nadu da stvari idu na bolje, oni će vam okrenuti leđa“, rekao je Furlas na sastanku POSP-a.
Govoreći na Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbije, ministar za evropske integracije Nemanja Starović rekao da Srbija očekuje izveštaj o napretku na evropskom putu bude dobar putokaz za to šta Srbija mora da radi, ali da je svestan da će napredak zavisiti od ispunjavanja dela koji se odnosi na vladavinu prava i normalizaciju odnosa sa Prištinom.
Starović se nada da će izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije uskoro biti završen, tvrdeći da se radilo i na pravilima koja se odnose na reviziju biračkog spiska prema smernicama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudksa prava (ODIHR).
Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) uspostavljen je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2013. i čine ga Delegacija Evropskog parlamenta i Delegacija Narodne skupštine. Prvi sastanak POSP-a održan je 15. novembra 2013. u Beogradu.
POSP se obično sastaje dva puta godišnje i ima savetodavnu ulogu. U slučaju Srbije, međutim, ovo telo se nije uvek sastajalo redovno, pre svega zbog čestih izbora i dugog perioda formiranja institucija.
Uoči početka zasedanja POSP-a delegacija Evropskog parlamenta sastala se odvojeno sa predstavnicima vlasti, parlamentarne opozicije, organizacijama civilnog društva i medijskom zajednicom.
