Autorski tekst Slobodana Tomića i Mihajla Popeskua, originalno objavljen na engleskom jeziku na Serbia Elects / European Western Balkans
Studentska lista u Srbiji osvojila je 25. oktobra apsolutnu većinu u parlamentu sa 53,7 odsto važećih glasova, naspram 39,5 odsto koliko je dobila lista Aleksandra Vučića „Ujedinjena Srbija“, prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije (RIK).
Odakle je došla ta većina? Naše istraživanje ukazuje na to da odgovor uglavnom leži među biračima izvan biračke baze SNS-a, iako je i prelazak dela birača vladajućih stranaka imao određenu ulogu.
Tokom 36 sati pre otvaranja biračkih mesta, naš tim u Latenti, agenciji za ispitivanje javnog mnjenja i istraživanje tržišta sa sedištem u Londonu, anketirao je 1.189 birača regrutovanih putem onlajn panela. Da bismo obuhvatili penzionere, koji su slabo zastupljeni u onlajn anketama, dodali smo posredno anketiranje: 68 ispitanika i njihovi poznanici preneli su nam izborne namere 134 penzionera koje lično poznaju.
Na osnovu tih odgovora napravili smo modele kako bismo procenili rezultat u celokupnom biračkom telu, a nalaze smo objavili na polling2026.latenta.com.
Naš najuspešniji model procenio je podršku Studentskoj listi na 53,1 odsto, a listi „Ujedinjena Srbija“, koju predvodi SNS, na 37,4 odsto. Takođe je sve ostale liste jasno smestio ispod cenzusa od tri odsto, uključujući Socijalističku partiju Srbije (SPS) i druge liste kojima je većina istraživača javnog mnjenja predviđala rezultat na nivou cenzusa ili iznad njega.
Ispitanike smo pitali kako nameravaju da glasaju u nedelju i kako su glasali na parlamentarnim izborima u decembru 2023. To nam omogućava da procenimo kako su birači menjali opredeljenje između dva izborna ciklusa. Za analizu koja sledi razložili smo model prema glasu iz 2023. i uskladili ga sa zvaničnim rezultatima iz 2023. i preliminarnim rezultatima RIK-a za 2026.
Kako su se glasovi prelivali
- Studentska lista dobila je podršku gotovo svih grupa izvan jezgra režimskih birača. Procenjujemo da je osvojila 94 odsto nekadašnjih birača koalicije Srbija protiv nasilja, 76 odsto ranijih apstinenata i 75 odsto onih koji su prvi put glasali. Za nju su glasale i mnoge pristalice manjih desničarskih lista, kao i približno svaki osmi nekadašnji birač Srpske napredne stranke (SNS) i najmanje trećina nekadašnjih birača SPS-a.
- SNS je zadržao oko 85 odsto svojih birača iz 2023. Kombinujući onlajn panel sa posrednim anketiranjem penzionera, procenjujemo da je zadržao oko 81 odsto birača mlađih od 65 godina i 87 odsto penzionera. Obrazovanje je bilo snažnije povezano sa promenom izbornog opredeljenja nego starost.
- I deo penzionera promenio je opredeljenje. U posrednoj anketi, petoro od 52 penzionera koji su 2023. glasali za SNS sada je podržalo Studentsku listu. Prema našoj centralnoj proceni, Vučićeva lista osvojila je oko 52 odsto glasova birača starih 65 i više godina, mada se taj udeo kreće od 44 do 61 odsto u zavisnosti od pretpostavki o tome kako su glasali 2023.
- Studentska lista bila je vodeća u svim starosnim grupama mlađim od 65 godina, sa podrškom između 51 i 58 odsto. Među penzionerima osvojila je oko 44 odsto, naspram 52 odsto za Vučićevu listu. Najizraženija starosna podela bila je na granici uzrasta za penzionisanje, iako procena za penzionere potiče iz posredne ankete, a za mlađe grupe iz onlajn panela.
SNS je zadržao najveći deo svoje biračke baze
Vučićeva izborna snaga godinama je počivala na pouzdanoj bazi od približno 1,7–1,8 miliona birača i sposobnosti stranke da ih izvede na birališta. Da li je slom te podrške doveo do poraza sa razlikom od 14 procentnih poena?
Naše procene ukazuju na to da je oko 12 odsto birača SNS-a iz 2023, odnosno približno svaki osmi, prešlo na Studentsku listu. Većina je ostala: oko 85 odsto ponovo je podržalo Vučićevu listu, a među penzionerima obuhvaćenim posrednom anketom taj udeo iznosi 87 odsto. Prema preliminarnim rezultatima, „Ujedinjena Srbija“ dobila je oko 1,72 miliona glasova, tek nešto manje nego 2023. Njen udeo opao je prvenstveno zato što je izlaznost porasla, a dodatni glasovi otišli studentima.
Studentska lista najveći deo svoje većine duguje okupljanju birača koji su ranije podržavali druge liste ili ostajali kod kuće. Izabralo ju je više od devet od deset nekadašnjih birača koalicije Srbija protiv nasilja. Među ispitanicima koji su 2023. imali pravo glasa, ali nisu glasali, 76 odsto podržalo je studente, a 16 odsto Vučićevu listu. Studentsku listu izabralo je i tri četvrtine onih koji su prvi put glasali, mada je ova grupa bila mala u našem uzorku.
Manje liste gubile su birače uglavnom u istom pravcu. Prema neponderisanim rezultatima ankete, Studentsku listu izabralo je oko dve trećine onih koji su podržavali Nestorovićev populistički pokret „Mi“, gotovo tri četvrtine nacionalno-konzervativnog biračkog tela koalicije NADA i više od polovine krajnje desnog biračkog tela koalicije Dveri–Zavetnici, uprkos postojanju ideološki bližih opcija. Posle ponderisanja i usklađivanja sa zvaničnim rezultatima, procenjeni udeli rastu na oko 90 odsto za NADA-u i 83 odsto za Mi i Dveri zajedno. Ove grupe su male u našem uzorku, pa procene treba uzeti sa oprezom.
I SPS je izgubio veliki deo podrške. Njegovo biračko telo dugo su na okupu držali patronaža i klijentelističke veze, kao i privrženost starijih birača Slobodanu Miloševiću. Ovog puta podelilo se na približno tri dela. Od 29 ispitanika koji su 2023. glasali za SPS, devetoro je podržalo studente, osmoro je prešlo na Vučićevu listu, a osmoro ostalo uz Dačićevu listu, koja je pala ispod cenzusa. Posle ponderisanja, udeo nekadašnjih birača SPS-a koji su podržali studente bliži je dvema petinama. SPS je 2023. osvojio 6,6 odsto glasova.
Studentska lista pridobila je deo birača vladajućih stranaka, ali je njen veći dobitak proistekao iz objedinjavanja velikog dela biračkog tela izvan baze SNS-a, uključujući građane koji ranije nisu učestvovali na izborima.
Penzioneri i mogući „efekat unuka“
Penzioneri su bili među najpouzdanijim biračima SNS-a. Pošto onlajn paneli obuhvataju malo njih, zamolili smo ljude da anonimno prenesu kako penzioneri koje poznaju nameravaju da glasaju, a zatim smo te podatke standardizovali prema rezultatima iz 2023.
Većina nekadašnjih birača SNS-a u ovoj grupi ostala je lojalna. Stranka je zadržala oko 87 odsto njih, što je više nego među njenim mlađim biračima. Međutim, petoro od 52 penzionera za koje je navedeno da su 2023. glasali za SNS sada je podržalo Studentsku listu, odnosno približno svaki deseti.
Naša centralna procena daje Vučićevoj listi oko 52 odsto među biračima starim 65 i više godina, a Studentskoj listi oko 44 odsto. Rezultat zavisi od pretpostavljenog udela SNS-a među penzionerima 2023. Ako se ta pretpostavka menja u rasponu od 50 do 70 odsto, sadašnji udeo Vučićeve liste kreće se između 44 i 61 odsto. Ova neizvesnost je važna: birači stari 65 i više godina dali su približno trećinu svih glasova.
Ova promena opredeljenja u skladu je sa pretpostavkom o „efektu unuka“: deo starijih birača možda je podržao studente zbog naklonosti prema mlađim članovima porodice. Anketa ne utvrđuje njihove razloge, ali ukazuje na to da podrška SNS-u među penzionerima nije bila tako nepromenljiva kao što se činilo.
Među nekadašnjim biračima SNS-a, obrazovanje je bilo jasnije povezano sa promenom opredeljenja nego starost. Četvrtina ispitanika sa fakultetskim obrazovanjem prešla je na stranu studenata, u poređenju sa 14 odsto onih sa srednjim obrazovanjem. To nije učinio nijedan od 11 ispitanika sa završenom samo osnovnom školom; ova grupa je premala za pouzdan zaključak.
Koalicija posle izbora
Studentska lista uključila je u svoju većinu mnoge nekadašnje apstinente i one koji su prvi put glasali. Njihova podrška pomogla joj je da pobedi, ali još nije prerasla u ustaljenu biračku naviku. Nova vlada moraće tim biračima da pruži razloge da nastave da izlaze na izbore i podržavaju je.
SNS, u međuvremenu, i dalje ima značajnu biračku bazu. Zadržao je oko 85 odsto svojih birača iz 2023. i osvojio gotovo 40 odsto glasova. Gubitak kontrole nad javnim resursima mogao bi da oslabi tu podršku, ali sam izborni rezultat ne govori nam koliko bi ona mogla da opadne.
Glasanje 25. oktobra otvorilo je put trajnoj promeni stranačke politike u Srbiji. Da li će do nje doći zavisiće od toga koliko će nekadašnjih apstinenata ostati politički angažovano i da li će birači koji su Studentskoj listi prišli sa suprotstavljenih političkih strana nastaviti da podržavaju istu vladu.
Slobodan Tomić je vanredni profesor javnog menadžmenta i javnih politika na Univerzitetu u Jorku (Ujedinjeno Kraljevstvo); Mihajlo Popesku je osnivač i glavni istraživač Latente.
U mišljenjima su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
