Lideri Evropske unije i država članica oštro su osudili Srbiju zbog toga što je osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću priredila sahranu uz državnu podršku i vojne počasti. Prema zvaničnim saopštenjima, veličanje takvih osoba, istorijski revizionizam ili negiranje genocida krše temeljne evropske vrednosti i nemaju mesto u zemljama koje teže članstvu u EU.
Sahranu Mladića formalno je organizovala njegova porodica, ali je Vlada Srbije obezbedila logističku podršku, transport i bezbednost. Ministar pravde Nenad Vujić prvobitno je najavio da će Mladić imati državne i vojne počasti, ali je predsednik Aleksandar Vučić kasnije rekao da će porodica odlučiti o načinu organizacije sahrane.
Ipak, sahrani je prisustvovalo nekoliko visokih srpskih ministara, uključujući ministre pravde, odbrane, kulture i javnih ulaganja, kao i Vučićev sin. Vučić je odlučio da lično ne prisustvuje sahrani, ali je istakao da je „uradio sve što je bilo potrebno i moguće da se sahrana obavi dostojanstveno, ozbiljno i odgovorno“.
Telo Mladića, koji je služio doživotnu kaznu u pritvorskoj jedinici UN-a u Hagu, Vlada Srbije je 3. septembra avionom Vlade Srbije prevezla iz Holandije u Srbiju.
U avionu su uz Mladićevo telo bili njegov sin i unuka, kao i ministar pravde Srbije. Kovčeg je bio prekriven zastavama Srbije i Republike Srpske, a iz aviona su ga izneli pripadnici Vojske Srbije.
Komemoracija, kojoj su prisustvovali zvaničnici Republike Srpske i Srbije, održana je 5. septembra u Domu Vojske Srbije u Beogradu.
Sahrana Ratka Mladića održana je u ponedeljak, u prisustvu državnih zvaničnika Srbije i Republike Srpske. Opelo je služio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije. Kovčeg je do grobnog mesta ispratila počasna jedinica Vojske Srbije, nakon čega je izvršena počasna paljba.
Osude visokih zvaničnika EU, uz pojedine ocene da nisu bile dovoljno oštre
Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, izjavila je 4. septembra da je odlučila da odloži ranije planiranu posetu Srbiji zbog veličanja Mladića. Kos je dodala da „evropski put zahteva suočavanje sa prošlošću, istinsko pomirenje i poštovanje žrtava ratnih zločina“.
Reagujući na izjavu Kos, Aleksandar Vučić je kasnije rekao da je njeno obrazloženje „glupo“.
Na dan sahrane, portparolka Evropske komisije Paula Pinjo u početku je umanjila značaj događaja, navodeći da Mladić „nije sahranjen uz državne počasti“.
Ovakav pristup oštro su kritikovali delovi javnosti na Zapadnom Balkanu. Adnan Ćerimagić, viši analitičar berlinske Evropske inicijative za stabilnost, opisao ga je kao „simbol slabosti EU, njenog nedostatka uticaja u Srbiji i urušavanja onoga što je ostalo od politike proširenja, osim u slučaju Crne Gore i Albanije“.
Pinjo je 8. septembra delimično promenila ton, navodeći da su „slike sa sahrane govorile više od milion reči“ i da je „nivo zvanične podrške, uključujući prisustvo pripadnika vojske i ministara u Vladi, pokazao neuspeh u suočavanju sa mračnim poglavljem novije evropske istorije“.
Pored toga, Pinjo je za Klix.ba rekla da Evropska komisija sada „razmatra i ispituje opcije“ u vezi sa mogućim narednim koracima ili diplomatskim posledicama postupaka Srbije.
Istog dana, predsednice Evropske komisije i Evropskog saveta, Ursula fon der Lajen i Antonio Košta, objavili su saopštenja u kojima su slike sa Mladićeve sahrane ocenili kao „šokantne“. Prema njihovim rečima, „elementi zvanične podrške i prisustvo pojedinih visokih srpskih zvaničnika na sahrani duboko su za žaljenje“.
Organizaciju sahrane osudili su i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.
Ipak, deo javnosti ocenio je da su saopštenja bila previše blaga. Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora beogradskog Centra za evropske politike, ukazao je na mreži X da „režim koji je omogućio i u velikoj meri iskoristio ovaj događaj“ nije eksplicitno pomenut, kao ni mogućnost obustave sastanaka sa ministrima i zvaničnicima „koji su svojim prisustvom podržali genocid“.
Kritike i iz pojedinačnih država članica
U retkom primeru javnih reakcija na dešavanja u Srbiji, pojedine države članice EU takođe su osudile postupke srpskih zvaničnika u vezi sa sahranom Ratka Mladića, a neke od njih upozorile su da time Srbija ugrožava svoje šanse za članstvo u Evropskoj uniji.
Ministar spoljnih poslova Belgije Maksim Prevo rekao je da je „sramotno i nepoštovanje prema žrtvama i njihovim porodicama“ to što je Mladić dobio počasti na sahrani.
„To je korak koji Srbiju udaljava od temeljnih vrednosti EU – poštovanja ljudskog dostojanstva, ljudskih prava i borbe protiv nekažnjivosti – i ide u suprotnom smeru od onoga što se očekuje od zemlje kandidata za članstvo u EU“, naveo je u objavi na mreži X.
Natali Kauter, direktorka za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, izjavila je da su „slike visokih predstavnika zemlje kandidata za članstvo u EU koji učestvuju u veličanju Mladića duboko uznemirujuće i u suprotnosti sa najosnovnijim vrednostima“.
Ministar spoljnih poslova Holandije Tom Berendsen rekao je da su „počasti koje je država ukazala Mladiću u Beogradu nespojive sa evropskim vrednostima i duboko bolne za žrtve i njihove porodice“.
Ministri spoljnih poslova Švedske, Austrije i Litvanije takođe su osudili sahranu.
Posledice po evropski put Srbije?
U ovom trenutku teško je reći kakav će uticaj ovi događaji imati na proces pristupanja Srbije EU, koji je zbog političkih i reformskih zastoja praktično blokiran već godinama.
U julu 2026. godine Evropska komisija preporučila je državama članicama EU da odobre otvaranje Klastera 3 sa Srbijom, uz obrazloženje da je Beograd ostvario dovoljan napredak za ovaj korak. Međutim, neke države članice i dalje su se tome protivile, ukazujući na zabrinutost u vezi sa vladavinom prava i nedovoljnim usklađivanjem Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, uključujući i izostanak uvođenja sankcija Rusiji. Odluka stoga nije doneta.
Imajući u vidu činjenicu da Srbija ide ka vanrednim parlamentarnim izborima, koji su najavljeni za oktobar, već je bilo neizvesno da li će Klaster 3 biti otvoren pre održavanja izbora.
Srbija je, takođe, do sada dobila samo jednu uplatu iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, za razliku od Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, koje su dobile dve ili tri. Srbija je u julu 2026. godine zvanično podnela četvrti zahtev za isplatu, ali se isplata sredstava može očekivati tek ukoliko Evropska komisija potvrdi ispunjenost preduslova, među kojima je i ukupna usklađenost sa temeljnim vrednostima EU.
Konačno, još nije potvrđeno da li će Ursula fon der Lajen posetiti Srbiju tokom planirane turneje po Zapadnom Balkanu u oktobru 2026. godine. Evropska komisija navela je da se itinerer još finalizuje. To je još jedna situacija u kojoj će predstojeći izbori, a moguće i Mladićeva sahrana, uticati na konačnu odluku.
