STRAZBUR – Srbija je na zadovoljavajući način sprovela tri od ukupno 24 preporuke Grupe država protiv korupcije (GRECO), navodi se Izveštaju o evaluaciji za peti krug ovog antikorupcijskog tela Saveta Evrope koji je objavljen danas.
Od preostale 21 preporuke, njih 10 je delimično sprovedeno, dok 11 preporuka nije sprovedeno.
Ovaj peti evaluacioni krug GRECO-a odnosi se na temu „Sprečavanje korupcije i unapređenje integriteta u centralnim organima vlasti (najviše izvršne funkcije) i organima za sprovođenje zakona“.
U izveštaju, usvojenom na 103. plenarnoj sednici u junu, se navodi da usvajanje i objavljivanje Nacionalne strategija za borbu protiv korupcije za period 2024-2028. godine predstavlja značajan napredak, ali da iako Nacionalna strategija prepoznaje potrebu za donošenjem posebnog strateškog dokumenta u oblasti sprečavanja korupcije među licima koja obavljaju izvršne funkcije, takav dokument još uvek nije izrađen.
„Kada je reč o samom sprovođenju preporuka, GRECO izražava zabrinutost zbog činjenice da od prethodnog Izveštaja o usklađenosti nisu ostvareni konkretni rezultati. Preciznije, šefovi kabineta i savetnici i dalje nisu obuhvaćeni područjem primene Zakona o sprečavanju korupcije, dok provere integriteta i dalje nisu deo postupka imenovanja budućih ministara, šefova kabineta i savetnika“, navodi se u Izveštaju GRECO.
Dodaju da nijedan kodeks ponašanja koji bi se primenjivao na lica sa najvišim izvršnim funkcijama nije usvojen, niti postoji dokument kojim bi se utvrdili standardi ponašanja predsednika Republika.
Konstatuje se da iako se saradnja između Agencije za sprečavanje korupcije i drugih relevantnih institucija nastavlja, saradnja između Vlade i Agencije još uvek ije formalizovana, a Agenciji i dalje nisu obezbeđeni odgovarajući ljudski resursi.
„Iako je Agencija tokom 2024. godine nastavila sa proverama prijava o imovini i prihodima lica sa najvišim izvršnim funkcijama, fokus planiranih provera za 2025. godinu preusmeren je na prijave koje su podneli narodni poslanici, sudije i javni tužioci. Zahtevi za informacije upućeni Vladi ili Kabinetu predsednika Republike, koji nisu usvojeni, i dalje ne mogu biti predmet žalbe pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“, navodi se u izveštaju GRECO.
Dodaje se još i GRECO uprkos nedavnim izmenama koje su dovele do intenzivnijeg sprovođenja javnih rasprava o nacrtima propisa koje predlaže Vlada, Poslovnik Vlade i dalje ne garantuje da će svi propisi biti predmet javnih konsultacija, dok izuzeci koji omogućavaju široko tumačenje i dalje postoje.
GRECO ocenjuje da iako veći broj ministarstava raspolaže funkcionalnim jedinimcama za internu reviziju, još uvek nisu sva ministarstva opremljena takvim jedinicama.
„Pored toga, krivična dela korupcije nisu isključena iz obima imuniteta koji uživaju članovi Vlade, dok nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal za krivična dela protiv službene dužnosti i dalje ne obuhvataju sva lica sa najvišim izvršnim funkcijama, uključujući predsednika Republike“, navodi GRECO.
GRECO izražava žaljenje zbog toga što vlasti ne pokazuju nikakvu nameru da razmotre reviziju imuniteta članova Vlade kako bi se krivična dela povezana sa korupcijom isključila iz njegovog obuhvata.
Usvajanje pravosudnih zakona ima negativne posledice po funkcionisanje TOK-a
U analizi uticaja pravosudnih zakona usvojenih u januaru ove godine, GRECO izržava zabrinutost u vezi sa dva konkretna pitanja koja se odnose na upućivanje u u TOK.
„Prema članu 12. završnih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, javni tužioci koji su privremeno upućeni u druga javna tužilaštva dužni su da okončaju takvo upućivanje u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu. U praksi, to znači da će 11 od 20 javnih tužilaca koji trenutno rade u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal prestati da obavljaju dužnost u tom tužilaštvu. Ovakav razvoj događaja protivan je samom cilju, a to je jačanje kadrovskih kapaciteta ovog tužilaštva“, navodi GRECO.
Druga zabrinutost GRECO-a odnosi se na vreme usvajanja ovih izmena, kojima je prethodilo pokretanje postupaka povom mogućih koruptivnih krivičnih dela u koja su bila uključena dva bivša i jedan aktuelni ministar.
„Izjave iznete na javnom servisu od strane narodnog poslanika koji je inicirao predmetne izmene nedvosmisleno ukazuju da je novi set zakona usvojen kako bi se sprečilo hapšenje ministara. GRECO smatra da ovakav razvoj događaja, posmatran u celini, može narušiti kredibilitet opredeljenosti vlati za borbu protiv korupcije koja eventualno uključuje visoke državne funkcionere. Sveukupno, GRECO je mišljenja da izmene usvojene u januaru 2026. godine imaju negativne posledice po funkcionisanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, budući da se čini da je broj njegovih zaposlenih značajno smanjen kao posledica tih izmena, dok njegova nadležnost i dalje ne obuhvata sva lica koja obavljaju najviše izvršne funkcije za krivična dela protiv službene dužnosti“, navodi se u izveštaju.
Mere protiv sprečavanja političkog imenovanja u policiji nisu usvojene
U posebnom delu izveštaja koji se odnosi mere za sprečavanje korupcije i unapređenje integriteta u organima za sprovođenje zakona, GRECO je preporučo da se preduzmu mere radi sprečavanja političkog imenovanja najviših policijskih funkcionera i da postupak koji vodi imenovanju direktora policije, uključujući i slučajeve ponovnog imenovanja, kao i drugih rukovodećih mesta višeg nivoa, bude zasnovan na otvorenijem i transparentnijem postupku javnog konkursa.
Međutim, ova preporuka i dalje nije sprovedena, a GRECO izražava žaljenje zbog činjenice da, uprkos kontinuiranoj pipremi Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, nisu ostvareni nikakvi konkretni pomaci.
U tom smislu, GRECO ponavlja svoj stav iznet u vreme evaluacije, naročito da, radi sprečavanja rizika od politizacije imenovanja u policiji i istraga, integritet, pravičnost postupka i transparentnost postupaka imenovanja na ključne policijske funkcije treba da budu ojačani kako bi se sprečila politička imenovanja i otklonio svaki utisak da se imenovanja ne vrše isključivo na osnovu stručnosti i kompetencija.
„Čini se da ova pitanja i dalje nisu rešena. Pored toga, dokument Evropske komisije pod nazivom ‘Izveštaj o Srbiji za 2025. godinu’ navodi da ‘operativna autonomija policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova tokom faza predistražnog i istražnog postupka, pri čemu bi policija bila u potpunosti odgovorna isključivo javnom tužiocu, još uvek nije uspostavljena ni u pravnom okviru niti u praksi’. Pitanje autonomije policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe su uočili predstavnici Agencije za sprečavanje korupcije. Imajući u vidu navedeno, ova preporuka se ne može smatrati sprovedenom, čak ni delimično“, navodi se u izveštaju.
Osim toga, kada je reč o policiji, GRECO je preporučio da se provere bezbednosnog integriteta policijskih službenika sprovode u redovnim vremenskim intervalima tokom čitave njihove karijere. Ni ta preporuke nije ispunjena, a GRECO konstatuje da nisu preduzete nikakve nove mere radi sprovođenja ove preporuke.
GRECO je telo Saveta Evrope, čiji je cilj da poboljša kapacitet članica za borbu protiv korupcije, nadgledanjem njihove usklađenosti sa antikorupcijskim standardima.
