BRISEL – Island i Crna Gora mogle bi da pristupe Evropskoj uniji istovremeno, 2028. godine, ukoliko Island ovog meseca na referendumu izglasa ponovno pokretanje pregovora o članstvu, piše Politiko. Kako se navodi u njuzleteru ovog medija, to je potvrdilo osam diplomata.
Na Islandu je za 29. avgust zakazan referendum o tome da li treba obnoviti pregovore o pristupanju EU. Ukoliko birači donesu takvu odluku, Island bi mogao brzo da sustigne Crnu Goru, s obzirom na to da je već u velikoj meri usklađen sa EU.
„S obzirom na vremenski okvir, zajednički paket za Crnu Goru i Island, uz istovremenu ratifikaciju njihovog pristupanja od strane država članica, predstavlja sasvim realnu mogućnost, izjavio je zvaničnik Evropske komisije. Bogatstvo Islanda učinilo bi ga neto uplatiocem u budžet EU i praktično bi finansiralo članstvo Crne Gore“, piše Politiko.
U međuvremenu, Fajnenšel tajms je danas objavio analizu procesa proširenja EU, ocenjujući da mnogi, kako unutar tako i van Evropske unije, preostale mesece 2026. godine vide kao najvažniji trenutak za proširenje u poslednjih nekoliko decenija.
„Ako Crna Gora uspe da zatvori preostala pregovaračka poglavlja, a postojeće članice EU se istovremeno dogovore o unutrašnjim reformama kako bi veća Unija mogla efikasno da funkcioniše, moguće je stvoriti veću i geopolitički snažniju Uniju“, navodi se u tekstu Fajnenšel tajmsa.
List ocenjuje da, uprkos retorici koja podržava proširenje, u Briselu i dalje postoji neizvesnost oko toga da li i na koji način prihvatiti buduće članice.
Fajnenšel tajms podseća da su Francuska i Nemačka već predstavile neformalne predloge koji predviđaju postepeni model integracije, u okviru kojeg bi kandidati dobijali određene pogodnosti članstva u zamenu za ispunjavanje reformskih ciljeva.
Međutim, taj predlog je naišao na „uglavnom mlak prijem“ među ostalim državama članicama EU, dok se očekuje da Brisel uskoro predstavi sopstveni predlog reforme procesa budućeg proširenja, prenosi Fajnenšel tajms.
U tekstu se navodi da pojedine zemlje kandidati, poput Ukrajine, nisu sklone modelima integracije koji bi predstavljali manje od punopravnog članstva, dok je Srbija otvorenija za takve mogućnosti, što je za FT potvrdio predsednik Aleksandar Vučić.
Imajući u vidu sve ove okolnosti, druga polovina 2026. godine biće od presudnog značaja.
„Ukoliko Brisel bude uvučen u unutrašnje sporove oko toga kako bi proširenje trebalo da izgleda i kakav bi trebalo da bude njegov krajnji ishod, strpljenje onih koji čekaju iza crvenog somotskog užeta moglo bi da bude iscrpljeno“, piše Fajnenšel tajms.
To bi, smatra irski premijer Mihal Martin, čija zemlja trenutno predsedava Savetom Evropske unije, išlo naruku samo evropskim protivnicima.
