BEOGRAD – „Trenutno je u proces formiranja Studentske liste uključeno više od osamdeset plenuma na nivou cele Srbije. U celokupnom procesu i dalje jedinstveno učestvuju svi fakulteti i univerziteti koji su prvobitno bili deo studentskih protesta“, otkriva nedeljnik „Vreme“ u današnjem izdanju. Kako se precizira u tekstu, 250 mesta na listi studenata podeljeno je na šest univerzitetskih gradova – Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar i Kosovsku Mitrovicu.
Mesta su podeljena prema broju studenata u svakom od pomenutih gradova, a to u praksi znači da je Beograd dobio najveći broj mesta na listi. Da bi se izbegla “beogradizacija“, mesta na listi su raspoređena tako da svaki od ovih šest gradova u samom vrhu liste ima svog kandidata.
Sva ostala mesta se zatim raspoređuju po specifičnom algoritmu, kako su objasnili studenti za “Vreme”, čime se osigurava da kandidati svih fakulteta budu ravnomerno zastupljeni.
Kako se naglašava, svaki univerzitetski centar je imao potpunu slobodu da kandidate bira po slobodnom principu, pa su tako neki manji univerzitetski centri odlučili da kandidate biraju zajedno svi fakulteti, dok je Beograd odlučio da 51 plenum fakulteta koji su bili u blokadi pojedinačno bira svoje kandidate.
Kada je reč o kriterijumima koje treba ispuniti da bi se neko našao na Studentskoj listi, kao prvi uslov navodi se da kandidat ne može biti student.
„Zatim sledi politički filter koji je prilično rigorozan – kandidat ne sme biti osoba koja je ikada bila član neke od stranaka u vladajućoj koaliciji, od Srpske napredne stranke, preko Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke do Ujedinjene seljačke stranke i Srpske liste. Što se tiče kandidata koji su bili članovi opozicionih stranka, uslov je da osoba nikada nije bila funkcioner neke od parlamentarnih opozicionih partija“, navodi se u tekstu.
Ističe se da kriterijum koji se tiče predstavnika opozicionih partija „ipak nije poštovan tvrdo, već su studenti ostavili prostor da kandidat bude neko ko je bio član opozicionih partija pa i funkcioner na lokalnom nivou, ukoliko procene da ta osoba može da doprinese zajedničkoj borbi“.
Pored uslova da potencijalni kandidat ne sme biti osuđivan, studenti su dodali još jedan eliminacioni kriterijum: potencijalni kandidat ne može biti neko ko je bio član izvršne ili zakonodavne vlasti u ime aktuelne vladajuće koalicije, čak i ako nije u partiji.
Pored ovih strogih pravila, postoje i pozitivni kriterijumi koji su stvar argumentacije među studentima o tome da li neki potencijalni kandidat oslikava vrednosti i duh samog pokreta.
„Vreme“ naglašava da je sam izbor kandidata na svim fakultetima u Srbiji trajao je mesecima po principu deliberativne demokratije. To znači da se odluke ne donose prostim preglasavanjem, nego se raspravlja, ponekad do iznemoglosti, kako bi se nalazili konsenzusi. Ako do punog konsenzusa ne dođe, glasa se tek na kraju.
Prema saznanjima ovog nedeljnika, studenti su polovinom jula spojili radni spisak mogućih kandidata sa svih univerziteta, dakle, lista još nije ni blizu „finalne“.
