BEOGRAD – Društvo se suočava sa krizom poverenja u demokratske institucije, ali nije izgubilo veru u mogućnost mirnih promena, izjavio je danas profesor Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus, komentarišući rezultate istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku na temu „Vlast, bezbednost, demokratija“, preneo je FoNet.
Istraživanje, koje je BCBP predstavio u Evropskoj kući, pokazuje da više od polovine građana Srbije smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu, dok 32, 9 odsto misli da je na dobrom putu. Više od 37 odsto građana misli da u zemlji nema demokratije, dok 25,2 odsto smatra da je Srbija demokratija sa velikim problemima, navela je programska menadžerka BCBP Jelena Pejić Nikić i dodala da 24,6 odsto Srbiju smatra demokratijom sa malim problemima.
Protiv vlasti je 34,4 odsto građana, odnosno donekle protiv još 12,6 odsto, a podržava je 17,2 odsto građana, odnosno donekle podržava vlast još 18,6 odsto, pokazali su rezultati ankete u kojoj je učestvovalo 1.000 građana u periodu od 12. do 26. maja. Na pitanje ko utiče na donošenje odluka, 87,5 odsto građana smatra da je to predsednik države Aleksandar Vučić, a 71,7 odsto Vlada Srbije, rekla je Pejić Nikić i napomenula da 57,8 odsto građana smatra da organizovani kriminal utiče na odlučivanje.
Kada je reč o poverenju u institucije, građani najviše veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi – 59,7 odsto, ali nešto više od 24 odsto joj ne veruje. U Vojsku poverenje ima 53,9 odsto, a nema ga 30,4 odsto građana, pokazuju rezultati istraživanja. Vučiću veruje 39,7 odsto ispitanika, a 45,9 odsto nema poverenje u predsednika države, dok premijeru Đuru Macutu veruje 32,4 odsto, a ne veruje mu 49,1 odsto anketiranih.
Komentarišući neke od ovih rezultata, Ejdus je napomenio da su građani svesni krize demokratije u društvu i da dve trećine ispitanih vidi da demokratija kod nas uopšte ne funkcioniše.
“To se vidi i kroz rezultate koji vam pokazuju da svaki peti građanin zna nekoga ili je sam imao iskustvo da se od njega traži da galsa za određenu listu, odnosno da je svaki četvrti građanin bio ili zna nekoga ko je bio zastrašivan da ide na politički skup. Najviše zabrinjava to što je svakom trećem građaninu ponuđeno da proda glas na izborima, što je krivično delo za koje je zaprećeno i do tri godine zatvora”, upozorio je Ejdus.
Ejdus je naveo da 76 odsto građana smatra da treba ukloniti šatorsko naselje iz Pionrskog parla, jer asocira na kriminal i bezakonje. On je uporedio i rezultate istraživanja o poverenju u MUP, sudstvo i tužilaštvo iz 2022. godine i ovo najnovije, ukazujući da je najdrastičniji pad u slučaju policije – sa 76 odsto, poverenje je palo na svega 39 odsto.
Ejdus ukazuje da je ovo istraživanje rađeno u periodu ubistva na Senjaku, pa je verovatno i to uticalo na stavove građana o uticaju organizovanog kriminala na državne vlasti.
Istraživač BCBP Dušan Stanković predstavio je rezultate istraživanja koji se odnose na poverenje građana u policiju, a pokazuju da 45,6 odsto misli da policija vodi računa o kriminalcima koji su u sprezi sa državom, 44,6 odsto da štiti političare koji zloupotrebljavaju vlast, dok 41.4 odsto smatra da policija brine o građanima i njihovoj imovini.
Stanković je istakao i da građani, verovatno kao posledica protesta u proteklih godinu i po dana, ne opravdavaju to što policija nosi „fantomke“ i uniforme bez oznake. Kada je reč o načinima da se dođe do promena, 72,9 odsto građana smatra da su to izbori, što govori da radije biraju institucinalne načine nego ulicu, rekao je Stanković i dodao da 48,1 odsto građana smatra da je lustracija način da institucije počnu sa radom, dok 43,3 odsto kao način za to vidi specijalno tužilaštvo i policiju.
Penzionisani general policije Bogoljub Živković rekao je da je 31 godinu proveo u policiji i da je za njega porazno i žalosno kada čuje da se prepolovilo poverenje građana u tu instituciju. Integritet policije je narušen pre svega zbog političkog uticaja, ali i zbog spremnosti policije da pristane na političke pritiske, rekao je Živković.
