Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana okupljaju se danas u Tivtu. Fokus razgovora tokom samita biće aktuelni proces proširenja, sprovođenje Plana rasta za Zapadni Balkan. Kako je najavljeno razgovaraće se i o predlozima za nove modele proširenja i regionalnoj saradnji.
Uoči samita, European Western Balkans donosi intervju sa komesarkom za proširenje Martom Kos o budućnost procesa proširenja idejama za nove oblike proširenja, kao i o trenutnom stanju procesa pristupanja zemalja regiona EU.
European Western Balkans: Samit EU-Zapadni Balkan održava se u Tivtu u trenutku intenzivnih diskusija o budućnosti proširenja. Koje će teme, prema Vašem mišljenju, biti ključne u razgovorima sa liderima regiona i šta očekujete da bude najvažnija poruka za građane regiona?
Marta Kos: Otkako je u Mađarskoj formirana nova vlada, postoji nova dinamika u procesu proširenja na svim nivoima. Najvažnija poruka Evropske unije zemljama Zapadnog Balkana jeste da napredujemo i da se stvari kreću napred.
To vidimo u Crnoj Gori i Albaniji, koje se jasno kreću ka narednim fazama svog pristupnog procesa. Mnogo je pozitivne energije oko onoga što se trenutno radi i u velikoj meri očekujem da će to biti vidljivo i tokom samita u Tivtu.
EWB: Poslednjih nedelja nekoliko država članica EU izašlo je sa različitim predlozima novih modela integracije pre punopravnog članstva. Kako gledate na modele koji su do sada predloženi? Da li smatrate da je reforma u tom pravcu neophodna i očekujete li da će se o ovoj temi zvanično razgovarati u doglednoj budućnosti?
MK: Ovi predlozi unose novu dinamiku u diskusiju i to je veoma dobrodošlo. Koristimo metodologiju koja je slična onoj koju smo koristili pre 40 godina, kada su Španija i Portugalija pristupili Evropskoj uniji. Postoji potreba da sagledamo šta možemo da uradimo drugačije kako bismo odgovorili na geopolitičku situaciju koja je danas potpuno drugačija nego što je bila tokom prethodnih procesa proširenja.
Ne mogu da kažem kakav će biti ishod ove rasprave, ali postepena integracija je jedna od oblasti u kojoj bismo zaista mogli da odemo korak dalje.
Ono što znamo iz dosadašnjih razgovora jeste da države članice žele da ostanu privržene principu zasluga, odnosno pristupu zasnovanom na postigutim rezultatima, što je važno.
Države čalnice smatraju da posebnu pažnju treba posvetiti osnovama – vladavini prava, borbi protiv korupcije, ljudskim pravima i medijskom pluralizmu. I sa tim se slažem.
Kroz postepenu integraciju mogli bismo mnogo ranije da pokažemo građanima na koji način njihova zemlja može da ima koristi od približavanja Evropskoj uniji, ane tek kada postane njena punopravna članica.
EWB: U pismu koje ste nedavno uputili zemljama regiona upozorili ste na spor tempo sprovođenja reformi i rizik od gubitka sredstava iz Plana rasta. Šta je razlog za taj sporiji tempo – da li je Plan previše ambiciozan ili vlade nisu dovoljno posvećene sprovođenju reformi?
MK: Situacija u vezi sa Planom rasta razlikuje se od zemlje do zemlje. Planom rasta i Instrumentom za reforme mi smo više nego udvostručili finansijsku pomoć Zapadnom Balkanu i obezbedili finansijske podsticaje za reforme koje zemlje treba da sprovedu na svom putu ka EU.
Kandidati sami postavljaju svoje ambicije i nalaze se za volanom tog procesa, međutim, sprovođenje jeste slabo.
Pisma su poslata kako bi zemlje bile obaveštene o tome gde se nalaze u pogledu grejs perioda za ispunjavanje ciljeva do juna. Plan rasta zasnovan je na učinu, što znači da se sredstva isplaćuju kada se reforme sprovedu. Osmišljena su da pruže dodatnu podršku i podsticaj, i dobro služe toj svrsi. To znamo zato što vidimo da se sprovode mnoge reforme.
EWB: Šta će se dogoditi sa sredstva koja ne budu povučena u propisanim rokovima? Da li Evropska komisija već razmatra preraspodelu ka onim zemalja koje reforme sprovode, poput Crne Gore i Albanije, koje su do sada primile najveći broj tranši?
MK: Reforme moraju ostati prioritet za korisnike kako bi na najbolji način iskoristili ono što im Plan rasta može ponuditi.
Insturment za reforme i rast zasnovan je na učinku, pri čemu se sredstva isplaćuju samo kada su reforme u potpunosti sprovedene. Naš fokus je na podršci zemljama da ih sprovedu kako bi mogle da dobiju novac.
EWB: Nedavno ste govorili i o Srbiji u kontekstu Plana rasta. Koje su glavne prepreke za dalje isplate sredstava Srbiji? Da li su to samo pravosudni zakoni koje je Evropska komisija ocenila kao korak unazad?
MK: Izmene pravosudnih zakona moraju biti usklađene sa standardima EU, a preporuke iz mišljenja Venecijanske komisije moraju biti u potpunosti sprovedene.
Evropska komisija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku EU. To je deo redovnog sprovođenja ovog instrumenta i primenjuje se tokom celog procesa, u fazi svakog zahteva za isplatu.
Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU i, istovremeno, očekujemo od vlasti da čuvaju i poštuju delotvorne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava.
EWB: Vaša pohvala usvajanja seta izbornih zakona u Narodnoj skupštini izazvala je brojne reakcije. Stručna javnost smatra da su usvojeni zakoni kozmetičke izmene nedovolje za unapređenje izbornih uslova. Da li Evropska komisija smatra da je realno da naredni izbori u Srbiji budu fer i slobodi, i kakve će biti reakcija EU ukoliko do toga. nedođe?
MK: Usvajanje izbornih zakona nazvala sam „prvim važnim korakom“ u podršci slobodnim i fer izborima. To nije bila ocena toga kako će zakoni funkcionisati, već podrška pravcu kretanja na koji oni ukazuju.
Nastavljamo blisko da sarađujemo sa vlastima Srbije u pogledu usvajanja dva ključna preostala zakona – o borbi protiv korupcije i finansiranju političkih akstivnosti – u skladu sa preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Kada je reč o izborima, pravilno funkcionisanje dmeokratskih institucija Srbije nalazi se u samoj srži procesa pristupanja Srbije EU. Srbija treba da obezbedi odgovorajuće uslove da posmatrači izbora iz redova građana mogu da obavljaju svoje aktivnosti u okruženju bez pritisaka i zastrašivanja.
EWB: Prošlog meseca postignut je dogovor o formiranju radne grupe za izradu pristupnog ugovora Crne Gore. Kako će proces izrade izgledati u bliskoj budućnosti? Da li trenutno postoji pravni okvir za definisanje oštrijih zaštitnih klauzula na kojima insistira jedan broj država članica?
MK: Izrada se odvija u okviru ad hoc radne grupe Saveta – odnosno država članica EU. Tu će se oblikovati mesto Crne Gore unutar Evropske unije.
Radna grupa dogovorena je tek krajem aprila, tako da se nalazi u ranoj fazi.
Zaštitne klauzule nisu novost u ovom procesu i biće dogovorene tokom izrade ugovora, tako da će biti jasnije kako će izgledati kako se proces izrade bude nastavljao.
EWB: Imajući u vidu da su počele pripreme za Pristupni ugovor Crne Gore, možemo li konkretnije govoriti o datumu zaključenja pregovora?
MK: Proces proširenja ne funkcioniše po fiksnim rokovima, jer postoji više faktora koji dolaze u obzir. Prvi među njima je brzina kojom zemlje sprovode neophodne reforme.
Izrada pristupnog ugovora za Crnu Goru izuzetno je pozitivan korak na kraju procesa, ali ona ne određuje krajnji datum.
Crna Gora još ima važan posao koji treba da uradi u klasteru „osnove“, u oblasti vladavine prava i pravosuđa, i to će zahtevati značajan napor pre zaključenja pregovora. Naporan rad Crne Gore se isplaćuje i taj zamah sada treba preneti u završne faze.
EWB: Albanija je još jedna zemlja u regionu koja je ostvarila značajan napredak. Postignut je i dogovor o IBAR-u. Šta je bilo presudno za ubrzanje procesa Albanije i očekujete li da zemlja počne da zatvara neka pregovaračka poglavlja do kraja godine?
MK: Države članice i Komisija ocenile su da je Albanija ispunila privremena merila u oblasti vladavine prava. Kada neka zemlja ispuni svoje obaveze, mi u EU moramo biti odlučni, držati se svog dela dogovora i uzvratiti isporukom.
Albanija je postala druga zemlja kandidat, posle Crne Gore, koja je dostigla ovu ključnu fazu u procesu pristupanja. IBAR-i su, međutim, daleko od kraja procesa. Zapravo, oni označavaju početak najzahtevnije faze pregovora, a to je zatvaranje poglavlja. U tome ne radimo prema rokovima, već prema rezultatima, dok sa Albanijom radimo na njenoj pripremi za članstvo u Uniji.
EWB: Evropska komisija uvek ističe da proširenje mora ostati proces zasnovan na zaslugama. Međutim, slučaj Severne Makedonije pokazuje da bilateralni sporovi i dalje usporavaju proces. Očekujete li napredak u rešavanju zastoja Severne Makedonije?
MK: Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja predstavljaju suštinski deo procesa evropskih integracija zemalja kandidata.
U slučaju Severne Makedonije, spremni smo da završimo početnu fazu pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom čim ona sprovede svoju obavezu da dovrši ustavne izmene, kako su to lideri EU naveli nakon svog samita u julu 2022. godine.
Takođe je veoma važno da Bugarska i Severna Makedonija ponovo izgrade međusobno poverenje i obnove poverenje, a mi ostajemo spremni da olakšamo te razgovore.
