BRISEL – Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je danas izveštaj o Srbiji sa 51 glasom za i 14 protiv. Izveštaj će biti upućen na usvajanje na plenarnoj sednici EP. Kako se navodi u saopštenju AFET-a, Vlada Srbije i dalje tvrdi da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali evropski poslanici upozoravaju da se to često nije odražavalo u njenim postupcima.
Poslanici ukazuju na postojanje trajnog jaza između usklađenosti zakonodavstva Srbije sa pravilima EU i stvarne primene reformi. Kako navode, to i dalje podriva napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.
Poslanici Evropskog parlamenta smatraju da pregovori Srbije o pristupanju EU treba da napreduju isključivo na osnovu merljivog i održivog napretka u oblasti vladavine prava, slobodnih i poštenih izbora, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, reforme javne uprave i unapređenja funkcionisanja demokratskih institucija, navodi se u saopštenju AFET-a.
Zabrinuti zbog, kako navode, „popustljivog pristupa“ prema Srbiji, poslanici žele da Evropska komisija svako značajno nazadovanje u tempu i intenzitetu reformi u Srbiji odrazi i na finansijsku podršku koju EU pruža kroz pretpristupne fondove.
Takođe ističu da je konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom uslov za podršku u okviru Plana rasta i reformi.
Poslanici Evropskog parlamenta izražavaju i žaljenje zbog bliskih veza Srbije sa Rusijom, koje izazivaju zabrinutost u pogledu strateškog opredeljenja zemlje. Naglašavaju da potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije ostaje neizostavan uslov za pristupanje EU.
Poslanici takođe naglašavaju da put svake zemlje ka evropskim integracijama treba procenjivati na osnovu njenih sopstvenih rezultata i da nijedna država ne bi trebalo da bude vezivana za drugu ili tretirana kao deo paketa.
Poslanici ukazuju na nizak nivo podrške članstvu Srbije u EU, za šta, kako navode, odgovornost snosi dugogodišnji manipulativni anti-EU narativ koji šire mediji pod kontrolom vlasti, kao i pojedini visoki srpski zvaničnici i članovi vladajuće stranke, uključujući i najviše državne funkcionere.
Pozivaju Evropsku uniju da unapredi saradnju sa nevladinim organizacijama u Srbiji radi jačanja demokratske otpornosti i suprotstavljanja hibridnim pretnjama.
Izražavajući zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u Srbiji u kontekstu masovnih protesta koji se širom zemlje održavaju od novembra 2024. godine, poslanici navode da je najbolji način za rešavanje krize održavanje istinski slobodnih i poštenih izbora, zaključuje se u saopštenju.
Izvestilac za Srbiju Tonino Picula izjavio je da njegov izveštaj zaključuje da Srbija ne može uverljivo da tvrdi da joj je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj dok istovremeno kontinuirano podriva demokratske standarde, zanemaruje ključne reforme i preporuke koje se odnose na integritet izbornog procesa, te ne usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU.
„Evropski put zemlje ostaće blokiran sve dok njeno političko rukovodstvo ne pokaže istinsku posvećenost vrednostima i obavezama koje proizlaze iz procesa pristupanja“, rekao je Picula.
