Reakcija zapadnobalkanskih država na rat na Bliskom Istoku, koji je počeo krajem februara, odražava dugogodišnje geopolitičke saveze i unutrašnje etničke tenzije u regionu.
Dok su Albanija, Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija izrazili snažnu podršku američkim i izraelskim vojnim akcijama protiv Irana, Bosna i Hercegovina nije zauzela jedinstveni zvanični stav, dok Srbija sledi politiku neutralnosti, nastojeći da održi odnose sa svim stranama.
Albanija čvrsto podržala Trumpovu politiku, duboke razlike u BiH
Nakon američkih vazdušnih napada na lokacije i gradove širom Irana, albanski premijer Edi Rama proglasio je Iransku revolucionarnu gardu “terorističkom organizacijom” i pozvao na globalnu akciju protiv režima u Teheranu.
Pored toga, snažno je podržao napore Donalda Trumpa da zaustavi nuklearne ambicije Irana, nazivajući Iran “opasnom teokratijom” i “opasnim izuzetkom” od normalnog ponašanja države.
“Čvrsto stojimo uz Izrael i bratske arapske države koje se zalažu za mir. Ne samo zato što podržavamo Sjedinjene Države u njihovoj vojnoj podršci Izraelu pod vođstvom predsednika Donalda Trumpa. Ne samo zato što je Evropska unija, preko predsednice Ursule fon der Lajen, još jednom istakla ubilačku prirodu režima u Teheranu”, rekao je Rama.
S druge strane, odgovor Bosne i Hercegovine na američku intervenciju u Iranu je duboko podeljen, što odražava složenu unutrašnju politiku te zemlje.
BiH je bila među državama-sponzorima rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se osuđuju napadi Irana na zemlje Persijskog zaliva i Jordan, usvojene 11.marta. Takvu odluku doneo je ambasador Bosne i Hercegovine u UN Zlatko Lagumdžija, bez saglasnosti Predsedništva BiH, odnosno u skladu sa uputstvom Ministarstva spoljnih poslova, što je pokrenulo unutrašnju debatu.
Vrhovni muftija Islamske zajednice Bosne i Hercegovine Husein Kavazović kritikovao je američko-izraelsku intervenciju, nazvavši je nastavkom izraelsko-američke strategije i pozvao na humanitarno rešenje, dok je Milorad Dodik, bivši predsednik entiteta BiH Republika Srpska, izjavio da RS “uvek podržava Izrael” i smatra da su akcije protiv Irana opravdane.
Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija osudili akcije Teherana
Kosovske vlasti su odmah stale na stranu Sjedinjenih Država, osudivši iranski režim i podržavajući vojne akcije pod vođstvom SAD. Predsednica Vjosa Osmani je izjavila da je zahvaljujući vlastima SAD za Irance došlo “vreme slobode”.
„Kao i uvek, Republika Kosovo nepokolebljivo podržava Sjedinjene Države i njihove saveznike u zaštiti slobode, mira, bezbednosti i stabilnosti“, napisala je Osmani na Iksu, istovremeno osuđujući ono što je nazvala napadima iranskog režima na saveznike na Bliskom istoku.
Istovremeno, kosovsko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je Iran “destabilizirajućom silom” i podržalo Trampov pristup.
Crna Gora je zvanično osudila iranske akcije i pozvala na mirnu diplomatsku deeskalaciju, uz uvažavanje zajedničkog stava EU i NATO-a.
“Crna Gora podržava napore svojih saveznika i partnera da ublaže tenzije na Bliskom istoku. Osuđujemo napade Irana na susedne zemlje Persijskog zaliva, koji samo dodatno komplikuju situaciju i ugrožavaju stabilnost celog regiona”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
U isto vreme, crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je da je razgovarao sa Mohamedom bin Zajedom “i drugim bliskim prijateljima u UAE kako bi izrazio punu podršku Crnoj Gori nakon terorističkih napada”.
“Crna Gora čvrsto podržava UAE u ovim teškim trenucima”, napisao je Spajić na X.
Severna Makedonija je takođe javno podržala američku intervenciju u Iranu.
„Podržavamo naše američke saveznike u suočavanju sa destabilizirajućim pretnjama na Bliskom istoku. Sjedinjene Države su jasno stavile do znanja da je diplomatija uvek prva opcija, ali odvraćanje ostaje važno kada postoje stvarni rizici. Sigurnost, stabilnost i odgovornost idu ruku pod ruku“, istakao je ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Timčo Mucunski.
Pored toga, početkom marta Severna Makedonija je ugostila generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je Iran nazvao “izvoznikom haosa”.
Srbija se nije usaglasila sa odlukom EU o Iranskoj revolucionarnoj gardi
Sa druge strane, Srbija se nije usaglasila sa nedavnom odlukom Evropske unije da uvrsti Iransku revolucionarnu gardu na listu pojedinaca, grupa i organizacija uključenih u terorističke akte, koji podlažu restriktivnim merama.
Srbija se, nasuprot tome, nije složila sa nedavnom odlukom Evropske unije da uključi Iranski korpus čuvara islamske revolucije na svoju listu pojedinaca, grupa i organizacija uključenih u terorističke akte, na koje se primenjuju restriktivne mere. To je saopštila Kancelarija visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaje Kalas.
Albanija, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija i Ukrajina u potpunosti su uskladile svoju politiku sa odlukom EU, navodi se u saopštenju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da se rat koji uključuje Sjedinjene Države, Izrael i Iran “dugo pripremao” i da se neće brzo završiti. On je rekao da Srbija treba da održi mir jačanjem svoje odbrane i održavanjem dijaloga sa SAD.
“Moramo da branimo svoju slobodu i nezavisnost, ali i da osiguramo da naši građani ne budu uvučeni u ratove”, istakao je Vučić.
On je takođe naglasio da su prijatelji Srbije “i Izraelci i Arapi”.
“Imamo dobre odnose sa Izraelom. Oni nam prodaju oružje, mi njima prodajemo oružje i to će se nastaviti”, naveo je Vučić.
