U prvim danima nove godine ponovo je otvoreno pitanje litijumskog projekta Jadar, koji je u Srbiji trebalo da sprovede kompanija Rio Tinto. Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas saopštio je 4. januara da „Rio Tinto sprema tužbu protiv države Srbije kojom traži odštetu od milijardu do milijardu i po evra, zbog toga što neće biti kopanja litijuma“. Kompanija nije potvrdila ove navode.
Istog dana, ovu temu je prokomentarisao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za štampu nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, sazvanu povodom američkog napada na Venecuelu.
„Doneli smo pogrešnu odluku, odsekli sebi nogu i mi ništa od tih sirovina sada nemamo“, rekao je Vučić tom prilikom.
Za razliku od januara 2022. godine, kada je Vlada Srbije na sva zvona ukinula prostorni plan za projekat Jadar i time, kako je tada saopšteno, „stavila tačku na Rio Tinto u Srbiji“, sada su odluke institucija koje su, čini se, ponovo zaustavile projekat, prošle ispod radara javnosti.
Podsetimo, u julu 2024. Ustavni sud iznenada je poništio odluku Vlade Srbije iz 2022. čime su otklonjene pravne prepreke za realizaciju projekta. Potom je ekspresno potpisan memorandum između Srbije i Evropske unije o saradnji u oblasti kritičnih sirovina, a Evropska komisija je u junu 2025. projektu Jadar dodelila status strateškog projekta za EU.
Ova odluka EK nije podrazumevala formalnu obavezu za Srbiju da projekat odobri. Ipak, donedavno se činilo da se, u formalnom smislu, stvari kreću po proceduri.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine saopštilo je još 21. novembra 2024. da je izdato rešenje o obimu i sadržaju studije uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta „Jadar“, uz obavezu kompanije da studiju uticaja preda u roku od godinu dana. Studija uticaja na životnu sredinu neophodan je dokument prilikom izdavanja konačne dozvole za rudarski projekat od strane Ministarstva rudarstva i energetike.
Međutim, u novembru 2025, umesto da stignu vesti o tome kako je Rio Tinto predala studiju Ministarstvu, stigla je vest da ona stavlja program u fazu “održavanje i nadzor”, što je deo medija protumačio kao odustajanje od projekta. Kompanija je tada demantovala da je to slučaj, ali je istakla da je njen trenutni prioritet da zadrži zakonska prava nad projektom.
Šta se, u međuvremenu, dogodilo sa studijom uticaja na životnu sredinu? U odgovoru na pitanje Savremene politike, kompanija Rio Tinto navodi da nadležne institucije Srbije nikad nisu donele konačnu odluku obimu i sadržaju studije, iako je dostavila svu potrebnu dokumentaciju. Prema tome, prema tvrdnji kompanije, nije postojao rok da se Studija preda u novembru 2025. godine.
Nasuprot tome, Jovan Rajić, advokat i osnivač Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), tvrdi da je “investitor, bez obzira na činjenicu što je predmetno (konačno) rešenje osporeno pred Upravnim sudom, mogao neometano da nastavi sa procedurom i da krene u narednu fazu postupka procene uticaja – pripremu same studije”.
Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije nije odgovorilo na pitanje Savremene politike da li i zašto nije doneta konačna odluka o obimu i sadržaju studije uticaja projekta Jadar na životnu sredinu.
Kako je 21. novembra 2024. saopštilo Ministarstvo: ”Kada dokument bude konačan, podnosilac zahteva ima zakonski rok od godinu dana da dostavi Ministarstvu zaštite životne sredine, studiju o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, izrađenu u skladu sa zahtevima definisanim Rešenjem”.
RERI je 4. septembra 2025. saopštio da je podneo tužbu Upravnom sudu protiv rešenja Vlade kojim se potvrđuje obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar.
“Postupak određivanja obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar pratili su značajni i brojni propusti nadležnih organa i nosioca projekta. Više od šest meseci nakon što smo podneli žalbu, Vlada je potvrdila odluku Ministarstva zaštite životne sredine navodeći niz kontradiktornih i netačnih informacija”, navodi se u saopštenju RERI-ja.
Rio Tinto:”Podneli smo svu neophodnu dokumentaciju, ali odgovor od nadležnih institucija nismo dobili”
Kompanija Rio Tinto za Savremenu politiku ističe da “rok od godinu dana za predaju zahteva za saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu počinje od datuma prijema konačne odluke kojom je određen obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu”.
“Kako bismo ishodovali konačnu odluku kojom se određuje obim i sadržaj studije o proceni uticaja, a u skladu sa propisima, kompanija je u prethodnom periodu podnela svu potrebnu dokumentaciju, ali odgovor, odnosno konačnu odluku kojom se određuje obim i sadržaj studije o proceni uticaja nadležnih institucija nismo dobili“, navode iz kompanije.
Stoga je, kako dodaju, tvrdnja da je „propisani rok za izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu istekao’ potpuno neosnovana, imajući u vidu da nije ni doneta konačna odluka kojom se određuje obim i sadržaj”.
RERI: Moguće je da rok ističe sredinom 2026. godine
Komentarišući odgovor kompanije Rio Tinto, Jovan Rajić iz RERI-ja kaže za naš portal da je “Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu je u članu 21. propisan rok od godinu dana od dana prijema konačne odluke kojom je određen obim i sadržaj studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, za podnošenje zahteva za saglasnost na studiju procene uticaja od strane nosioca projekta, što predstavlja narednu fazu u ovom postupku”.
“Kako odluka o obimu i sadržaju studije predstavlja upravni akt, to se na nju ima primeniti Zakon o opštem upravnom postupku, koji propisuje da se konačan upravni akt može osporavati vanrednim pravnim sredstvima ili kroz upravni spor (tužbom Upravnom sudu). Zakonom o upravnim sporovima, definisano je da tužba Upravnom sudu ne odlaže izvršenje rešenja u vezi sa kojim je tužba podneta”, ukazuje Rajić.
On naglašava da “to u praksi znači da je investitor, bez obzira na činjenicu što je predmetno (konačno) rešenje osporeno pred Upravnim sudom od strane RERI-ja, mogao neometano da nastavi sa procedurom i da krene u narednu fazu postupka procene uticaja – pripremu same studije”.
“Ne samo da je to mogao da učini, već je i morao, ukoliko želi da zadovolji rok propisan Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu. Jedini izuzetak bi bio, u situaciji da nosilac projekta nije i dalje primio drugostepenu odluku koja je doneta po podnetoj žalbi RERI-ja, što je malo verovatno imajući u vidu da je ona doneta 26. juna 2025, a nama dostavljena tokom jula, pa je teško poverovati da tom prilikom nije dostavljena i nosiocu projekta, kao direktno involviranoj strani u samom postupku. U tom smislu, mišljenja smo da rok od godinu dana teče od datuma kada je drugostepena odluka dostavljena nosiocu projekta”, kaže Rajić.
Naš sagovornik zaključuje da RERI smatra da “iako nemamo tačan datum, logična je pretpostavka da se ovo dogodilo tokom leta, odnosno, jula ili avgusta 2025, što znači da bi rok istekao u istom periodu 2026. godine”.
“Šta se dešava tačno, jedino može da zna Ministarstvo i sam Rio Tinto”
Govoreći na istu temu, Nataša Đereg, direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice, ocenjuje za Savremenu politiku da “šta se dešava tačno jedino može da zna Ministarstvo i sam Rio Tinto, ali ovo je po nama dobar znak, znak da je pritisak stručne i opšte javnosti doprineo da ovaj neodrživi projekat ne napreduje”.
“Uvidom u sajt Ministarstva (životne sredine), može se videti da je kompanija podnela zahtev za obim i sadržaj studije za procenu uticaja projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora avgusta 2024, a 17. septembra 2024. je bila objava na stranici Ministarstva. Isto ministarstvo je izdalo rešenje za obim i sadržaj tog projekta 15.novembra 2024. (koje ima 74 strane)”, navodi Đereg.
Naša sagovornica napominje da je “ovo drugi pokušaj kompanije sa zahtevom za obim i sadrzaj studije, a prvi se odnosio ne samo na ‘rudarski deo’ projekta, već i na postrojenje za preradu i odlaganje jalovine, i taj postupak je bio obustavljen rešenjem iz februara 2022.”
“Novim zahtevom, odnosno, ponovljenim zahtevom, projekat je iscepkan na delove, što su mnoge organizacije civilnog drustva kritikovale da je loša praksa poznata i kao ‘salami slicing’ u postupku procene uticaja”, ističe Nataša Đereg.
