Građanski protesti zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu traju duže od jedanaest meseci. Politička kriza u Srbiji, kao i policijska brutalnost i represija vlasti, u nekoliko navrata bila je povod za različite rasprave u Evropskom parlamentu. Nedavno je jedna od njih održana u Strazburu, tokom koje su se dominantno čule kritike na račun vlasti i policije u Srbiji. Pre nekoliko nedelja najavljeno je da će tri poslaničke grupacije u Evropskom parlamentu (Socijalisti i demokrate, Obnovimo Evropu i Zeleni) uputiti zahtev za obrazovanje misije Evropskog parlamenta za utvrđivanje činjenica vezano za situaciju u Srbiju.
O političkoj situaciji, odnosu Evropske unije prema srpskim vlastima, članstvu vladajuće Srpske napredne stranke u Evropskoj narodnoj partiji (EPP) kao i medijskim slobodama, razgovarali smo sa Irenom Jovevom, poslanicom Evropskog parlamenta iz grupacije Obnovimo Evropu.
Savremena politika: Od samog početka studentskih protesta bili ste među prvim glasovima iz Evropske unije i Evropskog parlamenta koju su jasno podržali studente i građane. Kada je Vama postalo jasno da je ljudima u Srbiji potrebna podrška EU?
Irena Joveva: Bilo je odmah jasno. Masovnost protesta, njihova energija, upornost, a pre svega hrabrost da se suprotstave sistemskoj korupciji i sve autoritarnijem režimu predsednika Vučića i vladajuće stranke, koja je u poslednjoj decniji prodrla u svaku poru srpskog društva, učinili su da jednostavno ne mogu da zatvorim oči.
Kada su studenti, toliko puta nepravedno opisivani kao apolitični i previše usmereni na sebe, izašli na ulice u tolikom broju i rizikovali godinu dana svog akademskog napretka da bi zahtevali ništa više od osnovnih sloboda, duboko sam osetila da je moja dužnost, kao Evropljanke i poslanicu Evropskog parlamenta, na kraju i kao čoveka, da dam glas onima koji se ne čuju. Njihova borba za bolju budućnsti podsetila nas je sve šta uistinu znači živeti i braniti evropske vrednosti.
Da budem sasvim jasna, građanima Srbije pomoć Evropske unije bila je potrebna mnogo pre nego što su protesti počeli, ali nažalost EU je zatvarala oči na urušavanje vladavine prava u Srbiji i Vučićevim autoritanim postupcima. To je jedan od glavnih razloga zbog kojih smo izgubili podršku velikog dela proevropskih građana u Srbiji.
SP: Vaša politička grupacija u Evropskom parlamentu, Obnovimo Evropu, nominovala je srpske studente za najprestižniju nagradu Evropskog parlamenta – Saharov. Šta Vas je navelo da baš srpske studente izaberete kao kandidate ove godine?
IJ: Saharov nagrada je najviše priznanje koje Evropski parlament može dodeliti, a rezervisano je za one čija dela postaju simbol borbe za ljudska prava i demokratiju. Već jedanaest meseci srpski studenti stoje kao taj simbol – simbol hrabrosti, dostojanstva i neumorne borbe za slobodu.
Mogli su da odustanu kao mnogi pre njih, ali su izabrali da ostanu, da se bore za bolju budućnost za sve građane svoje zemlje. Ta hrabrost i upornost ih čine vrednim ove nominacije.
Njihova borba nije samo studentska borba, već borba za celo društvo. Nominacijom smo želeli da im pošaljemo snažnu poruku: vidimo vas, čujemo vas i niste sami.
Nažalost, Evropski parlament kao institucija nema druga ovlašćenja i smatrali smo da će ova nominacija predstavljati bar neku simboličnu potvrdu njihove borbe za pravdu i odgovornost.
SP: Nedavno je u Evropskom parlamentu održana rasprava o policijskoj brutalnosti u Srbiji. Da li osećate da u ovoj instituciji postoji konsenzus oko toga da je situacija u Srbiji neprihvatljiva za jednu zemlju koja pregovara o punopravnom članstvu u EU?
IJ: Verujem da su evropske institucije danas mnogo svesnije onoga što se zaista dešava u Srbiji nego što su bile pre eskalacije nasilja i očigledne instrumentalizacije policije da bi se obezbedila kontrola režima. Ovo je nešto što EU jednostavno ne može i ne sme da ignoriše.
Nedavna rasprava je pokazala da su najveće političke grupacije spremne da osude nasilje i zatraže nezavisne istrage za svaki pojedinačni slučaj zlostavljanja. Što više represije predsednik Vučić sprovodi nad sopstvenim građanima, to će njegova zaštita i unutar Evropske komisije biti slabija.
Pravo pitanje sada je da li će Evropska narodna partija (EPP) konačno preispitati svoj stav i svoje veze sa Srpskom naprednom strankom, i što je još važnije, da li će EU preduzeti akcije protiv režima, izvan retorike.
SP: EPP planira da preispita članstvo SNS u svojim redovima. Da li očekujete da bi ova politička grupacija mogla u budućnosti da bude saveznik drugim grupacijama u Evropskom parlamentu u vezi sa nekim vašim inicijativama? U prošlosti se često blokirao pregovore koji su uživali podršku. više stranaka?
IJ: Podseću vas da je EPP u prošlosti suspendovao članstvo partije Viktora Orbana, ironično ili ne bliskog saveznika Aleksandra Vučića, upravo zbog kršenja vladavine prava. Sada, u vezi sa SNS, otvorili su unutrašnji proces provere zbog pitanja vladavine prava, ali su u istoj rečenici naglasili, da to, bar još uvek, to nije zvanična procedura suspenzije.
Takva neodlučnost je upozorenje. Sugeriše da ishod ovog procesa može biti još jedna polovična mera, dok ozbiljnost situacije u Srbiji odavno prevazilazi nivo gde su polovične mere prihvatljive. Ipak, pre ili kasnije, rukovodstvo EPP mora da donese odluku. Ili da se odlučno stane uz evropske vrednosti, ili uz one koji ih podrivaju.
SP: Druge institucije EU, posebno države članice, izgledaju još uvek neodlučno u zauzimanju čvršćeg stava prema dešavanjima u Srbiji. Čuju se često i kritike kako nema evropskih zastava na protestima, ili da su srpski studenti skloniji nacionalizmu i desnici. Kako tumačite tu rezervisanu poziciju? Vidite li građane i studente na ulicama kao proevropsku snagu?
IJ: Prisustvo ili odsustvo evropskih zastava je, pre svega, pitanje političke volje. Za razliku od protesta u Gruziji, gde su EU zastave bile svuda, u Srbiji su veoma retke. Delom je razlog za to nedostatak jasnih reakcija najviših predstavnika EU, pre svega predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja brzo i nedvosmisleno osudila obračun sa protestantima u Tbilisiju, dok u slučaju Srbije izgleda da i dalje podržava Vučićev režim, dajući mu potrebnu međunarodnu legitimizaciju kroz nastavak sastajanja i odbijanje izolacije.
Ne smemo zaboraviti da su tokom protesta protiv Miloševića EU zastave bile svuda, jer su građanima, nakon međunarodne izolacije, simbolizovale nadu u demokratiju, vladavinu prava, slobodu i bolju budućnost. Ta nada je od tada oslabila, naravno i zbog neispunjenih obećanja EU, stalnog pomeranja ciljeva u procesu pristupanja i nerešene normalizacije sa Prištinom.
Građani Srbije ne traže od Brisela da reši sve njihove probleme. Ono što traže je da ne budu ostavljeni sami u svojoj borbi.
Ali današnja pasivnost i mešoviti signali iz Brisela samo otežavaju građanima da ponovo vide Evropsku uniju kao svoj simbol nade. Ali ako mene pitate, sigurna sam da ljudi na ulicama znaju da je EU najbolja alternativa za njih, samo ne sa ovim režimom koji trenutno imaju.
Svestranost protestnata, posebno njihova raznolikost u vrednostima, uverenjima i ideologijama, jedna je od njihovih najvećih snaga. Dok nacionalizam svakako nije jedinstven za Srbiju, vidimo ga svuda, to jeste ideologija koja nas vezuje za stare zamerke. Verujem da je mnogo bolje gledati ka budućnsoti koju možemo zajednički izgraditi, nego ka prošlosti koja nas je razdvajala.
SP: Tri političke grupacije u Evropskom parlamentu, uključujući i Vašu, zatražile su misiju za utvrđivanje činjenica o situaciji u Srbiji. Očekujete li da će Evropski parlament oformiti takvu jednu misiju i koja bi bila njena svrha?
IJ: Ta misija je svakako potrebna. Samo se setite protesta od 15. marta, kada je protiv građana upotrebljena neka vrsta zvučnog oružja, a zatim je to brzo bilo prikriveno od strane vlasti…
Građani Srbije zaslužuju nezavisno i kredibilno izveštavanje o tome šta se dešava, a ne samo verziju realnosti koju nudi vlada. Misija bi služila da se utvrde činjenice, ali bi takođe poslala snažnu poruku da Evropa prati, da transparentnost nije opcionalna i da zloupotrebe vlasti neće biti ignorisane.
SP: Sloboda medija u Srbiji pogoršava se već godinama. U poslednjim mesecima opstanak medija koji posluju u okviru Junajted grupe takođe je doveden u pitanje. Da li je vreme da EU odlučnije reaguje na eroziju medijskih sloboda? Šta Vi mislite da bi u tom pogledu moglo da se preduzme kako bi se zaštitilo nezavisno i profesionalno novinastvo u Srbiji?
IJ: Iskreno govoreći, davno je prošlo vreme da EU pređe sa reči na dela. Sloboda medija je jedan od temelja procesa pristupanja Evropskoj uniji, zbog čega Brisel ima pravo da zahteva brzu reakciju na pritiske i napade sa kojima se neki novinari suočavaju ili su se suočavali ranije.
Istina je da se sloboda medija u Srbiji urušava već godinama. I pre deset godina je stanje bilo zabrinjavajuće, danas je duboko alarmantno. Nezavisni mediji se bore za opstanak, novinari se suočavaju sa stalnim pritiscima i verbalnim napadima, a javni funkcioneri gaje atmosferu koja normalizuje nasilje nad novinarima, posebno na društvenim mrežama.
Čak i novi medijski zakoni, iako usklađeni sa preporukama EU, ostavljaju ozbiljne sumnje u kojoj meri će biti primenjeni. Zbog toga EU mora da nastavi da insistira na stvarnom napretku. Iako ne može da sprovodi kadrovske promene u pojedinim medijima, može i mora da zahteva od srpskih vlasti čvrstu garanciju uređivačke nezavisnoti. Osnovni princip Akta o slobodi medija je da EU očekuje da zemlje kandidati, uključujući Srbiju, se postepeno usklađuju svoje propise ukoliko žele stvarni napredak u svom procesu pristupanja.
