Prošlonedeljna odluka Evropske komisije kojom se Srbiji odobrava isplata prvih sredstava iz Plana rasta EU ocenjuje da su primenjene tri reforme – usklađivanje sa viznim režimom Evropske unije za četiri zemlje, usvajanje uredbe Vlade o bezbednosti 5G mreže i primena paketa za integraciju električne energije. Za sprovođenje ovih reformi Srbiji je isplaćeno 57 miliona evra.
Sa druge strane, u dokumentu se sledeći koraci ocenjuju kao neispunjeni – primena ODIHR preporuka za poboljšanje izbornih uslova, uključujući izbor novog saveta REM-a, usvajanje strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije za period 2025-2028, usvajanje seta medijskih zakona i formiranje konačnog spiska inventara državne pomoći. Zbog neispunjavanja ovih reformi, Srbija nije dobila ni novac vezan za njih.
Odluka Evropske komisije, koja je doneta 12. januara 2026, ocenila je prvi zahtev Srbije za isplatu novca iz Plana rasta, koji je naša zemlja podnela u martu 2025. Taj zahtev se odnosi na set od sedam reformi čiji je originalni rok bio kraj 2024. godine, a koji je, za ceo region, produžen do kraja februara 2025. godine.
Bez obzira na to što je Evropska komisija ocenila da Srbija nije ispunila četiri od sedam reformi u zadatom roku, to ne znači da je novac uslovljen njihovom primenom trajno izgubljen. Za sve mere, prema načinu na koji je osmišljen Plan rasta, postoji „grejs period“ tokom kojeg države mogu da se prijave za isplatu čak i ako su propustile prvobitan rok, ako ih u međuvremenu sprovedu.
Kako se napominje, 31. decembar 2026, po prethodno utvrđenoj metodologiji, označen je kao “grejs period” za sprovođenje sedam reformi za koje je originalan rok bio kraj 2024. Za naredne rokove, grejs period neće biti dve godine, već godinu dana.
Srbija je Reformskom agendom usvojenom u oktobru 2024 predvidela ukupno 98 reformi koje se odnose na usklađivanje sa standardima EU, a kao krajnji rok za njihovo sprovođenje određen je kraj 2027. Reforme su podeljene u sedam polugodišnjih rokova, od kraja 2024. do kraja 2027.
Za sprovođenje svake od 98 reformi vezana je određena suma novca, a maksimalan iznos koji Srbija može da dobije jeste 1,58 milijardi evra.
Srbija i dalje bez konačnog inventara spiska shema državne pomoći, energetske mere uspešno sprovedene
U odluci Evropske komisije ocenjuje se da Srbija nije ispunila korak iz Reformske agende kojim se predviđalo da do kraja decembra 2024. dostavi konačni inventar shema državne pomoći, u skladu sa komentarima EK iz marta 2024.
“Uprkos činjenici da je Srbija do kraja februara 2025. predala dve varijante nacrta inventara, pojedini komentari Evropske komisije iz marta 2024. još nisu uvaženi, kako bi se inventar smatrao konačnim u vreme podnošenja prvog zahteva za isplatu (sredstava iz Plana rasta)”, konstatuje EK.
Sa druge strane, Evropska komisija je pozitivno ocenila mere iz oblasti energetike koje su bile planirane do kraja 2024. Ti koraci odnose se na sprovođenje Trećeg energetskog paketa za gas, kao i na električnu energiju.
Pomaci u digitalizaciji, preporuke ODIHR-a o unapređenju izbornih uslova još nisu ispunjene
EK ocenjuje da je Srbija sprovela korake u oblasti digitalizacije, usvajanjem uredbe Vlade za jačanje sigurnosti 5G mreže u skladu sa evropskim standarima, u predviđenom roku, odnosno do kraja decembra 2024.
Nasuprot tome, ističe se da još nisu ispunjene preporuke ODIHR-a koje se odnose na unapređenje izbornih uslova.
“Uprkos početnim pozitivnim signalima, do kraja izveštajnog perioda, radna grupa (za unapređenje izbornih uslova) nije ispunila svoju svrhu”, navodi se u dokumentu.
Istovremeno, EK napominje da Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije izabran “na transparentan i inkluzivan način” u zacrtanom roku.
Usklađivanje sa viznom politikom EU prema četiri države, kašnjenja u medijskom zakonodavstvu i borbi protiv korupcije
U dokumentu se konstatuje da se Srbija uskladila sa viznom politikom EU, u vezi sa Katarom, Kuvajtom, Omanom i Mongolijom, uvodeći vize za državljane tih zemalja od decembra 2024. To je predstavljalo deo usklađivanja sa Planom rasta, u cilju smanjenja ilegalne migracije.
Sa druge strane, EK ukazuje na kašnjenja u izmenama i dopunama tri ključna medijska zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima. Ovi zakoni su usvojeni u junu 2025. godine, nakon što je Srbija podnela zahtev za uplatu, tako da će ovaj korak, moguće, biti ocenjen kao ispunjen u sledećoj odluci Evropske komisije.
U dokumentu se, takođe, napominje da Srbija kasni u donošenju zakonskih mera koje se odnose na unapređenje borbe protiv korupcije. Kako se naglašava, “usvojeni Akcioni plan pokriva samo jednu godinu, dok drugi Akcioni plan, za period 2026-2028. još nije pripremljen”. Ovaj korak, prema tome, nije ocenjen kao ispunjen.
Politička polarizacija intenzivirana, uključujući kampanje protiv civilnog društva i učesnika protesta
U segmentu dokumenta koji se odnosi na opštu situaciju u Srbiji, EK ocenjuje da je i dalje prisutna “politička polarizacija unutar i izvan parlamenta”, što je naročito intenzivirano od novembra 2024, “protestima studenata, kojima su se pridružili i druge zainteresovane grupe i građani, koji pozivaju na jačanje vladavine zakona i odgovornosti državnih institucija”.
Između ostalog, ističe se da su “verbalni napadi i kampanje blaćenja civilnog društva intenzivirane od početka protesta”, te da “postoje stalni pokušaji visokih zvaničnika da delegitimišu one koji protestuju”.
Istovremeno, ukazuje se da su sprovedena izvesna poboljšanja kada je reč o medijskim zakonima, “ali da politički i ekonomski uticaj na medije ostaje razlog za zabrinutost”.
Navodi se takođe da je Srbija usvojila novu strategiju za borbu protiv korupcije u julu 2024. godine i akcioni plan za period 2024–2025 u decembru 2024. godine, ali da je i dalje potreban „snažan i uverljiv bilans rezultata u pogledu istraga, podizanja optužnica i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou“.
Uprkos ovom „mešovitom“ opisu stanja, Evropska komisija je ocenila da je opšti preduslov za isplati dela sredstava iz Plana rasta – postojanje demokratskih institucija i garancije ljudskih prava – ispunjen. Isto važi i za drugi preduslov, a to je konstruktivan angažman u dijalogu Beograda i Prištine.
