BEOGRAD – Poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini nedavno su dostavljeni nacrti izmena Zakona o narodnim poslanicima, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu. Dok predsednica parlamenta Ana Brnabić tvrdi da će usvajanjem ovih zakona biti ispunjeno još pet ODIHR preporuka, stručnjaci za izbore smatraju da je u pitanju „dimna zavesa“ kojom se skreće pažnja sa suštinskih problema izbornog procesa
Među najvažnijim izmenama nalazi se predlog da jedan birač svojim potpisom može da podrži više izbornih lista, da se uvede obuka za rad u lokalnim izbornim komisijama i biračkim odborima koje bi sprovodila Republička izborna komisija, koja bi, potom, izdala odgovarajuću potvrdu, sa rokom važenja od tri godine.
Takođe, nacrti zakona preciziraju šta se smatra izbornom listom nacionalne manjine, odnosno predviđa da RIK rešenjem odbija predlog da se određenoj listi utvrdi položaj liste nacionalne manjine “ako ne ispunjava uslove propisane zakonom, kao i ako je nosilac liste ili prvi kandidat osoba koja je u javnosti prepoznatljiva prevashodno kao član političke stranke koja nije stranka manjine ili kao aktivista po pitanjima koja nisu povezana sa manjinama ili zaštitom i poboljšanjem njihovog položaj”.
Kada je reč o nacrtu izmena Zakona o Ustavnom sudu Srbije, predviđa se da je “postupak odlučivanja o izbornom sporu hitan”.
Prema mišljenju Pavla Dimitrijevića, direktora pravnih poslova organizacije CRTA, nacrti izmena izbornih zakona, koji su bez formalne procedure dostavljeni poslaničkim grupama, predstavljaju “dimnu zavesu” kojom se skreće pažnja sa suštinskih problema izbornog procesa – nekažnjivosti za izborne zloupotrebe, pritisaka na birače i falsifikovanja potpisa podrške.
Dimitrijević je N1 ukazao da se jedno “od opasnih rešenja” odnosi na to da jedan birač svojim potpisom može da podrži više izbornih lista.
“U demokratijama koje nemaju problem sa izborima kakav mi imamo, to jeste neko normalno demokratsko dostignuće. Međutim, u našem kontekstu, gde imamo iz izbornog u izborni proces neprocesuirana krivična dela upravo u vezi sa kandidaturom, u vezi sa prikupljenim potpisima, falsifikovanjem potpisa. Gde su birači i Republička izborna komisija prijavljivali da se isti ljudi ponavljaju, iste grupe, uhvaćeni na delu i nikom ništa, bez ikakvog epiloga”, ocenio je on.
Kao drugu opasnu stvar Dimitrijević je naveo predlog da Ustavni sud treba da postupa po hitnim rokovima u izbornim sporovima.
“Opasan je kontekst i opasan je moment. Posle godina i godina insistiranja na tome, mi sada dobijamo ovakvo rešenje u trenutku kada javnost brine da su sudije Ustavnog suda u tesnim ili bliskim vezama sa predstavnicima izvršne vlasti, odnosno vladajuće stranke. I sada se baš pojavljuje to rešenje”, naglasio je Pavle Dimitrijević.
Govoreći na istu temu, advokat Rodoljub Šabić ocenio je da bi bi usvajanje rešenja koja su navodno u funkciji zabrane zloupotrebe manjinskih lista, odnosno privilegovanog načina kandidovanja (sa manjim brojem potpisa), “suštinski dovelo do ukidanja te zabrane”.
“Čak ni masovno prisustvo na listi kandidata koji su članovi vladajuće ili druge stranke ne bi značilo da je na delu zloupotreba, zabrana bi se odnosila samo na kandidata koji bi bio nosilac liste ili prvi na listi. Činjenica je da će takvim listama trebati mnogo manje glasova ne samo za kandidovanje već i za mandat u državnoj ili lokalnoj skupštini”, ocenio je Šabić, prenosi N1.
Jelena Jerinić, poslanica Zeleno-levog fronta i profesorka ustavnog prava ocenila je da predlozi izmena tri izborna zakona, predstavljaju “fingiranje procesa“ i pokušaj da se “umilostivi“ Evropska komisija prikazivanjem da se ispunjavaju preporuke ODIHR-a o izbornim uslovima, preneo je Danas.
Ona je podsetila da preporuke ODIHR-a zahtevaju da se izborni zakoni menjaju u konsultativnom procesu, što je, prema njenim rečima, nekada bila radna grupa za unapređenje izbornih uslova, čija je i ona bila članica. Ocenila je da ta radna grupa više ne postoji, jer su je napustili opozicija i civilno društvo, te da zbog toga predložene izmene zakona zapravo predstavljaju fingiranje tog procesa.
“Nama je sekretar Narodne skupštine Srđan Smiljanić, izabranik Srpske napredne stranke , poslao te zakone praveći se blesav kao da se ništa nije desilo i da se kao članovi radne grupe o tome izjasnimo, nakon toga je prosleđeno svim poslaničkim grupama“, rekla je Jerinić.
