BEOGRAD – Narodna skupština usvojila je danas izmene i dopune pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, a koje su naišle su na oštru kritiku opozicije i stručnjaka.
Reč je o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama.
Amandmani, koje je podnela poslanica SNS Olja Petrović, a kojima će se od 20 tužilaca koji trenutno rade u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK) 11 tužilaca vratiti u tužilaštva iz kojih su privremeno upućeni, prihvaćeni su od strane Mrdića tako da su postali sastavni deo usvojenog predloga.
Nakon što su amandmani sa ovim rešenjima javno objavljeni, JTOK je izdalo saopštenje u kojem je ocenilo da bi njihovo usvajanje „dovelo do paralisanja rada odeljenja za organizovani kriminal i do potpune blokade postupanja u najsloženijim i najosetljivijim krivičnim postupcima“.
Pet pravosudnih zakona bilo poslato u Narodnu skupštinu bez javne rasprave.
Mrdić je ranije, obrazlažući te zakone, rekao da usvajanje seta pravosudnih zakona predstavlja „prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije“ da njime više ne bi upravljali „otuđeni centri pod kontrolom stranih centara moći“, podseća FoNet.
On je rekao da su ti pravosudni zakoni „bitni i za bolju samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva u skladu sa Ustavom Republike Srbije“ i u skladu s domaćim zakonodavstvom.
Mrdić je rekao da su izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava uslovljene potrebom da se poboljša efikasnost, dostupnost i funkcionalnost pravosudnog sistema uz usklađivanje sudske i javnotužilačke mreže sa realnim, demografskim, teritorijalnim, ekonomskim i organizacionim uslovima u Srbiji.
Taj zakon je, kako je rekao Mrdić, nužan i opravdan korak ka rasterećenju beogradskih sudova i javnih tužilaštava, posebno u svetlu predstojećih aktivnosti za Ekspo – 2027. On je ukazao da preopterećenost Trećeg osnovnog suda u Beogradu nameće potrebu osnivanja novog Četvrtog osnovnog suda u Beogradu.
Obrazlažući predlog izmena Zakona o javnom tužilaštvu, ukazao je na potrebu da se izmene pojedina rešenja koja se odnose na nadležnost za odlučivanje, za upućivanje javnih tužilaca u druga javna tužilaštva, kao i odredbe o broju mandata glavnih javnih tužilaca.
Izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala „položaj odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu precizno je definisan“.
Izmenom Zakona o sudijama omogućeno je da predsednik suda, nakon isteka svog mandata, bude ponovo izabran na istu funkciju u još jednom mandatu.
Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov izjavio je danas da je Uglješa Mrdić napravio grešku time što od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva nije zatražio mišljenje o izmenama i dopuna seta pravosudnih zakona, koje je predložio Skupštini Srbije za usvajanje.
„Pa neka to mišljenje bude i negativno. Još bolje, možda ne bi dali uopšte nikakvo mišljenje. Onda se odmah sa tim ide u javnost i kaže: ‘Evo, gledajte ljudi, pa ovi ne rade svoj posao’”, rekao je Petrov gostujući na televiziji Pink.
Petrov je dodao da bi poslanici trebalo češće da predlažu zakone, a za Mrdića je kazao da ima izuzetna lična svojstva i hrabrost, ali da je napravio propust.
„Zašto ne povedu računa o svakom svom koraku, jer mi na suprotnoj strani imamo ozbiljnog protivnika. To su ljudi koji apsolutno imaju spremnost da rade potpuno van okvira državno-pravnog okvira. Onaj ko je na strani prava i pravde mora da vodi računa o svakom koraku”, rekao je Petrov, prenosi FoNet.
Poslanik Pokreta slobodnih građana Pavle Grlović ocenio je ranije da ovaj paket zakona vodi ka ukidanju Tužilaštva za organizovani kriminal.
„Vi biste najradije voleli da ukinete tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) jer ne možete da mu oprostite sudski proces protiv Nikole prvooptuženog (Selakovića), ali ni to ne smete da uradite, ne smete da uradite zato što ste svesni da biste time sahranili evropske integracije Srbije“, rekao je Grbović, preneo je portal N1.
U sličnom tonu, poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić tvrdi kako su ovi zakoni ništa drugo do kraj nezavisnog tužilaštva i sudstva u Srbiji.
„Ovi zakoni postaju poslednji ekser u tužilaštvo i sudstvo Srbije. Dobro znamo da ih nije pisao Uglješa Mrdić, rekla sam ne budite smešni. Pisali su ih svi oni koji rade za Aleksandra Vučića da pripreme štit da ne odgovaraju ljudi poput Selakovića“, smatra Tepić.
Podsetimo, Evropska unija je nedavno za Savremenu politiku izjavila da je “upoznata sa predloženim izmenama pravosudnih zakona”.
“Kada je reč o najnovijim izmenama pravosudnih zakona, konsultacija sa Komisijom nije bilo i da je proces ubzran i netransparentan. U oblasti vladavine prava i temeljnih prava, u okviru svojih obaveza u procesu pristupanja EU, od Srbije se očekuje da se uskladi sa evropskim standardima i da ojača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva”, poručio je portparol EK za naš portal.
