BEOGRAD – Od planiranih 41 propisa vezanih za proces evropskih integracija, Srbija je u drugom tromesečju 2025. godine usvojila svega 16, pa je tako stepen uspešnosti 39%, navodi se u Izveštaju o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) koji je resorni ministar Nemanja Starović predstavio danas pred Odborom za evropske integracije.
„Svesni smo da stepen dosadašnjeg ispunjavanja NPAA varira u odnosu na oblasti, a u nekim od njih proces zahteva ubrzanje“, rekao je Starović, dodajući da Vlada ostaje posvećena ispunjavanje obaveza i objektivnom izveštavanju.
Međutim, ministar je dodao da je „konsolidovani“ procenat usklađivanja veći kada se uključe izveštaji za poslednja dva kvartala prošle godine, pa je tako zaključno sa drugim tromesečjem ove godine plan ispunjen 51%, odnosno usvojeno je 79 od 126 planiranih propisa.
Kako je istakao ministar, najuspešnija institucija prema usvajanju planiranih propisa je Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), dok najniži stepen usklađenosti ostvaruje Ministarstvo zaštite životne sredine.
Na sednici Odbora, ministar je govorio i o Zaključku o prihvatanju Izveštaja o pregovorima o sprovođenju plana za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine, koji je prethodna vlada usvojila u aprilu u poslednjim danima svog mandata.
Plan Vlade sastoji se od 378 strana i predstavlja pregled obaveza i plan njihovog sprovođenja do kraja 2026, razvrstan po pregovaračkim poglavljima. U dokumentu nedostaju ključna poglavlja 23 i 24, a ministar je danas izjavio da u ova poglavlja nisu predstavljanja u planu „jer postoji poseban prioritet za dostizanje merila zbog specifičnosti materije“.
Iako je prema dnevnom redu Odbora planirano da se razgovara o ova dva dokumenta, poslanici vladajuće većine više su bili zainteresovani da im ministar pojasni kakav je to značaj neobavezujuće rezolucije Evropskog parlamenta, te kako evropske države razbijaju proteste u svojim zemljama.
Poslanici gotovo svih opozicionih partija nisu se pojavili na sednici, a jedini poslanik opozicije koji je prisustvovao bio je Robert Kozma iz Zeleno-levog fronta (ZLF), koji je poručio da nema smisla govoriti o NPAA kada se pogleda sveukupna situacija u kojoj se zemlja nalazi.
„Može ministar da dođe da predstavi plan za izmene pravnih tekovina, da je sada cilj navodno da se uskladimo do decembra 2026, možemo da raspravljamo koji je procent usklađivanja, ali sumarna ocena je da nikakvog usklađivanja nema kada se pogleda stanje u našem društvu“, rekao je Kozma.
Odgovarajući na izlaganja poslanika, ministar Starović ocenio je da je bilo „mnogo politički intoniranih diskusija i malo nekih konkretnih i konstruktivnih pitanja“.
Na kritike da SNS ne želi Srbiju u EU, Starović je rekao da put ka članstvo počinje 2014. godine kada su otvoreni pristupni pregovori, odnosno 2015. godine kada su otvorena prva pregovaračka poglavlja za vreme Vlade Aleksandra Vučića.
„Koliko se blokaderi zalažu za EU integracije možda najbolje govori to što do sada nismo videli evropsku zastavu na protestima“, rekao je Starović.
