BEOGRAD – „Koliko je nama poznato, u važećem krivičnom zakonodavstvu ne postoji propisana kazna za delo uvrede koja bi podrazumevala zabranu obavljanja uredničkog posla na određeni period“, navodi za Savremenu politiku Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), komentarišući slučaj zabrane obavljanja uredničke dužnosti na godinu dana urednici “Novosti” Andrijani Nešić.
Podsetimo, advokatska kancelarija Tomanović saopštila je da je, postupajući po krivičnoj tužbi Zdenka Tomanovića protiv urednice Novosti, “zbog niza laži i uvreda, Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio krivom Andrijanu Nešić za krivično delo uvrede”.
Kako je saopšteno, njoj je pored izricanja mere zabrana obavljanja posla urednika (na godinu dana), izrečena i novčana kazna od 450.000 dinara.
Filipović Stevanović naglašava da “međutim, postoji u Članu 79 (Krivičnog zakonika), gde su nabrojane mere bezbednosti, i mera zabrana obavljanja dužnosti”.
“Mi pretpostavljamo da je to bio osnov, ali obzirom da nismo imali uvid u presudu do sada, ne možemo da tvrdimo”, napominje ona.
Govoreći o mogućim posledicama odluke koja se odnosi na Andrijanu Nešić, generalna sekretarka NUNS-a ukazuje da postoji mogućnost da se zabrane prošire, naročito na urednike nezavisnih medija.
“Nažalost, to je moguće i upravo je razlog zbog kojeg odluke doživljavamo kao opasan presedan. Kada jednom prihvatite da je dozvoljeno da se novinarki ili urednici zabrani da obavljaju svoj posao, makar i na godinu dana, otvara se prostor da se isti mehanizam sutra primeni na bilo kog urednika, naročito u nezavisnim medijima koji su već pod stalnim političkim i ekonomskim pritiscima”, smatra Tamara Filipović Stevanović.
U saopštenju NUNS-a povodom slučaja urednice “Novosti”, navodi se da “iako je nesporno da su kršenje etičkog kodeksa, zakona, kao i iznošenje uvreda i kleveta u potpunoj suprotnosti sa profesijom i javnom odgovornošću novinara i novinarki, smatramo da zabrana obavljanja novinarskog posla predstavlja opasnu praksu, sa ozbiljnim i dugoročnim posledicama po slobodu izražavanja i medija”.
Istovremeno, NUNS podseća da se “profesionalni standardi moraju jačati sistemskim merama, pre svega strožom i transparentnom kontrolom raspodele javnih sredstava, koja treba da podstiču kvalitetno i etički utemeljeno novinarstvo, umesto da nagrađuju medije koji krše profesionalne norme”.
