Evropska komisija objavila je ove nedelje godišnji izveštaj o Srbiji. Prvi put od kada zemlja pregovara o punopravnom članstvu u EU, odnosno od 2014. godine, zabeleženo je nazadovanje u delu koje se odnosi na vladavinu prava, odnosno u oblasti slobode izražavanja.
„Iako je Srbija izmenila medijsko zakonodavstvo radi daljeg usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, tokom izveštajnog perioda došlo je do nazadovanja jer se okruženje za novinare, medijske profesionalce i redakcije ozbiljno pogoršalo“, navodi Evropska komisija.
U izveštaju se konstatuje da u Srbiji postoje izazovi u funkcionisanju demokratskih institucija zbog sve veće političke polarizacije, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.
Dodaje se da su od kraja juna vlasti usvojile represivniju pristup prema protestima, uključujući i brojna hapšenja i izveštaje o prekomernoj upotrebi sile prema demonstrantima.
Među najproblematičnijim oblastima ponovo se nalaze pravosuđe, mediji, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i tretman civilnog društva.
Sagovornici Savremene politike ocenjuju da je ove godine izveštaj Evropske komisije direktniji i precizniji nego što je bio ranije, i da je sa dolaskom nove komesarke došlo do uklanjanja političkog filtera kroz koji su provlačeni prethodni izveštaji, posebno u slučaju Srbije.
Jelena Pejić Nikić, koordinatorka koalicije PrEUgovor i istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), kaže za Savremenu politiku da je Evropska komisija ovog puta dosta otvorenije i direktnije komunicirala svoja nalaze.
„Nije samo izveštaj kritičniji, nego i način kako je komuniciran. Setimo se da je prethodni komesar ublažavao ocene prema Srbiji u javnim nastupima, ali i u sažetku izveštaja. Drago nam je da vidimo da toga sada nema. Brojne preporuke se ponavljaju, ponekad uz oštriju formulaciju. Tako je sad primena normativnog i institucionalnog okvira za zaštitu ljudskih prava navedena kao hitni prioritet“, kaže Pejić Nikić.
Prema njenim rečima, sve oblasti iz Poglavlja 23 su gore ocenjene, što se čita i u narativu, ali i u poređenju ocena.
Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP), ocenjuje da je u Briselu definitivno došlo do promene u načinu na koji se komunicira stanje u Srbiji.
Kako objašnjava, dogodila se promena jer je ruska agresija na Ukrajinu reafirmisala politiku proširenja i strateški značaj regiona, pa je povećan interes za izveštaj EK koji ranije nije bio nužno prisutan.
„Osim toga, došlo je do promene ličnosti koja je nadležna za proširenje Unije. Sa dolaskom komesarke Marte Kos očigledno je došlo do pozitivne promene u stilu rukovođenja politikom proširenja, nametnula se kao liderka koja je svesna trnutka i odgovornosti koja joj je dodeljenja. To je doprinelo promeni stila u ophođenju prema kandidatima koji simuliraju pristupanja EU, i mnogo preciznijem jeziku koji stvari naziva pravim imenom. Zbog toga je tekst ovodišnjeg izveštaja za Srbiju precizniji i objektivno prikazuje stanje u zemlji kandidatu u kojoj se građani već godinu dana bore za pravdu i demokratiju na ulici“, kaže Majstorović.
Otvaranje novog klastera nerealno
Ovogodišnji izveštaj pokazao je i da je Srbija samo u jednom od 33 pregovačka poglavlja zabeležila povećanja nivoa pripremljnosti u odnosu na prošlo godinu. Tako se ukupna ocena pripremljenosti za članstvo sa 3,11 prošle godine, povećala na 3,12, svega 0,01.
Po objavljivanju izveštaja poruka državnih zvaničnika bila je da, iako se ne slažu sa svim nalazima izveštaja, preporuke Evropske komisije shvatiće ozbiljno uz nadu da će se otvoriti Klaster 3.
Sagovornici Savremene politike saglasni su u oceni da je otvaranje klastera nakon ovako kritičnog izveštaja nerealno očekivati.
„Nije realno očekivati otvaranje klastera i siguran sam da i vlast to vrlo dobro zna. Postavlja se pitanje koji je motiv predstavnika režima da najavljuje nešto sto bi trebalo da znaju da nije realno. Neutemeljeno promovisati pozitivne korake u okolnostima kada je procenjeno da zemlja ne napreduje, tačnije nazaduje u osnovnim oblastima koje se tiču vladavine prava, neozbiljno je i neodgovorno“, kaže Majstorović.
Prema njegovim rečima, mogući razlozi za takvo ponašanje može biti namera da se napravi atmosfera visokih očekivanja koja, u trenutku kada odluka o otvaranju klastera izvesno izostane, vodi daljem razočarenju javnosti u EU.
„Druga mogućnost je da režim ne razume razmere problema sa kojima se suočava što ukazuje ili na nedostatak kapaciteta ili pak političke volje režima“, navodi Majstorović.
On objašnajva da metodologija pristupanja sadrži klauzulu koja bi trebalo da obezbedi ravnotežu dinamike napredovanja u pregovorima u skladu sa dinamikom napretka u oblasti koja se tiče vladavine prava.
„Svako ko je upoznat sa metodologijom morao bi da zna da nije realno očekivati bilo kakav napredak u pregovorima imajući u vidu trenutnu krizu u Srbiji, nedostatak napretka pa i nazadovanje u nekim od najvažnijih oblasti u vezi sa principom vladavine prava“, kaže Majstorović i podseća da je za otvaranje klastera potreban konzensu vih 27 država članica.
Jelena Pejić Nikić podseća da najave o otvaranju novog klastera građani slušaju već četiri godine, jer Vlada forsira tu temu da bi prikazala iole nekakvo kretanje pristupnih pregovora, a to se ne dešava.
„Ne zato što Srbija nije tehnički spremna za pregovore u toj oblasti, već zato što uporno odbija da reši ključne probleme na koje godinama ukazuje i Evropska komisija i civilno društvo u Srbiji. Vlada godinama pokušava da kupi dobru volju država članica EU, ali taj pristup ne radi. Evropska komisija je konstatovala nazadovanje u oblasti slobode izražavanja, a u uporednoj perspektivi, svrstala je Srbiju u zemlje koje zaostaju u procesu pristupanja. To je jasna poruka da otvaranje Klastera 3 danas nije na vidiku“, kaže Pejić Nikić.
Da li je Srbija na granici prekida pregovora?
Kao posledicu kritičnog tona izveštaja Evropske komisije deo javnosti video je zamrzavanje pregovora o pristupanju.
Tokom konferencije za medije u Evropskoj komisiji, na pitanje novinara da li bi Srbija mogla da postane Gruzija ili Turska, odnosno zemlja kandidat samo na papiru, komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da se nada da će Srbija ispuniti obeveze koje su neophodne, te da ne treba porediti Srbiju sa stanjem u ovim zemaljama.
„Ne bih rekla da smo došli do granice prekida pregovora, ali iz godine u godinu sve joj se više približavamo, dok naši susedi napreduju, neki i ubrzano. To su sve izgubljene godine koje nećemo vratiti, urušene institucije koje treba ponovo graditi, poverenje koje tek treba da obnovimo, a prozor za proširenje može da se zatvori dok mi sve to postignemo“, kaže Pejić Nikić.
Srđan Majstorović ocenjuje da će posledice izveštaja zavisiti od reakcije režima, te da će se njegovi efekti moći sagledati već za par meseci, odnosno nakon što se javnost uveri da li je režim ispravno pročitao sadržaj izveštaja, prihvatio preporuke i počeo da primenjuje suštinske, a ne kozmetičke promene.
„Dosadašnje iskustvo ukazuje da trenutni režim ne prihvata preporuke dok ne dođe u situaciju krajnje iznude, što znaci da postoji realna mogućnost da i ovaj izveštaj ostane samo slovo na papiru, a da se iste preporuke nađu i u sledećem izveštaju“, kaže Majstorović.
Uprkos tome, smatra da nije realno očekivati da će doći do zvaničnog prekida pregovora jer je to ekstremna opcija i za njenu realizaciju je potreban konsenzus 27 članica.
„U ovom trenutku barem dve ili tri članice ne bi dale svoju saglasnost zbog ideološke bliskosti sa režimom u Beogradu. Ukoliko bi se takav scenario desio, Srbija i njeni građani bi ostali na duži rok izopšteni iz ključnih evropskih tokova i marginalizovani u odnosu na zemlje poput Crne Gore, Albanije, pa i Moldavije. Uostalom, činjenica da EU vec četiri godine ne otvara pregovaracke klastere sa ovim rezimom ukazuje da su pregovori de facto suspendovani“, zaključuje Srđan Majstorović.
