BRISEL – U izjavi nakon samita EU-Zapadni Balkan, koji je sinoć održan u Briselu, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ukazao je da je taj događaj pokazao jasnu podršku budućnosti Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. On je dodao da se raduje sledećem samitu u Crnoj Gori u junu 2026.
Podsetimo, dan pre samita, predsednik Aleksandar Vučić najavio je da Srbija neće imati svog predstavnika na tom skupu. Vlasti Srbije su tako izrazile nezadovoljstvo zbog činjenice da ponovo nije postignut konsenzus o napretku u pristupnim pregovorima, otvaranjem dugoočekivanog Klastera 3.
Većina lidera se nije osvrnula na činjenicu da je Srbija bila odsutna na samitu. Jedan od onih koji su to učinili bio je hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je rekao da „gospodin Vučić i Srbija moraju sami da objasne svoje odsustvo“. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da je Srbija „ključna zemlja“ regiona i da EU prema njoj postupa „neprihvatljivo“.
U izjavi nakon samita, Antonio Košta je naveo da proširenje ostaje centralni element zajedničkih ciljeva EU i Zapadnog Balkana. To je pravi izbor, dodao je, iz tri razloga: geopolitički, jer jača opšti prosperitet i zato što Evropska unija ostaje atraktivan i pouzdan projekat.
Predsednik Evropskog saveta pohvalio je napredak koji su u poslednjih 12 meseci postigli Crna Gora i Albanija. Dodao je da se nada stvarnom napretku u Severnoj Makedoniji 2026. i da „njihove vlasti znaju šta treba da rade“.
Što se tiče Bosne i Hercegovine, Košta je pozdravio usvajanje Reformske agende, što je neophodan korak za pristup Planu rasta. On je rekao da bi predstojeći parlamentarni izbori na Kosovu mogli biti odlučujući trenutak za konsolidaciju reformi i konstruktivno angažovanje u procesu pristupanja EU.
„Pored tehničkih aspekata procesa, neophodno je napraviti i suštinski politički izbor: izbor između toga da se bude zarobljen u prošlosti ili napredovanja ka zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji, izbor između podele ili pomirenja i saradnje, koji su glavni stubovi Evropske unije“, poručio je Košta.
Briselska deklaracija: Proširenje je prilika koju treba iskoristiti
U Deklaraciji od 20 tačaka, usvojenoj na samitu, naglašava se da “agresivni rat Rusije protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi ističu potrebu za jačanjem veza između EU i Zapadnog Balkana”.
„Budućnost Zapadnog Balkana je u našoj Uniji. Proširenje je prava prilika koju treba iskoristiti“, navodi se u dokumentu, sa kojim je Srbija nije usaglasila.
U Deklaraciji se takođe pozdravlja posvećenost zapadnobalkanskih partnera zalaganju za evropske vrednosti i principe u skladu sa međunarodnim pravom, demokratijom kao vrhovnim načelom, osnovnim pravima i vrednostima, kao i vladavinom prava, te izražava očekivanje EU da se to „pokaže i rečima i na delu“.
„Usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom EU, uključujući poštovanje i sprovođenje restriktivnih mera EU, kao i protivljenje nihovom zaobilaženju, ostaje snažan odraz strateškog izbora partnera“, navodi se u dokumentu.
Istovremeno, ukazuje se da se postepena integracija, koja se sprovodi na reverzibilan način i uzimajući u obzir zasluge, nastavlja u nekoliko oblasti politika, pružajući građanima konkretne koristi i postavljajući tlo za pristupanje ovih država EU.
Deklaracijom se takođe naglašava važnost dobrosusedskih odnosa i dodaje se da nedostatak normalizacije odnosa Prištine i Beograda i dalje sputava oba partnera na njihovom evropskom putu.
