BEOGRAD – U nedelju, 26. oktobra, održana je Osnivačka skupština Ruskog istorijskog društva, a za predsednika saveta beogradske podružnice izabran je lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin.
U svom govoru Aleksandar Vulin rekao je da nas „istorija uči da tamo gde su Srbi i Rusi, tamo je pravda“, piše N1. On je pred okupljenima pozdravio i srpski i ruski svet.
„Ako ne znate gde je pravda i pobeda, potražite gde su Srbi i Rusi. Bliskost dva naroda može se meriti isključivo bliskošću vrednosti za koje se jedan i drugi narod zalažu. Mi u Ruskom istorijskom društvu borimo se protiv svake revizije istorije o srpskom i ruskom narodu“, poručio je Vulin.
Događaju su prisustvovali ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, Nevena Đurić, potpredsedica Narodne skupštine iz redova Srpske napredne stranke, partrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, mitropolit bački Irinej, mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko.
Patrijarh Porfirije rekao je da otvaranje Ruskog istorijskog društva predstavlja potvrdu „kontinuirane međusobne duhovne povezanosti srpskog i ruskog naroda, koji skladno i srodno žive kroz istoriju“, te da je osnivanje ove organizacije u Beogradu „ključno u eri istorijskog revizionizma“.
Na čelu Ruskog istorijskog društva nalazi se direktor Federalne službe bezbednosti (FSB) Sergej Nariškin, a odluka da se otvoriti podružnica u Srbiji doneta je u maju na sednici Generalne skupštine ovog tela.
Kako je ranije pisao Sputnjik, Rusija i Srbija planiraju da organizuju prvu Forum rektora ruskih i srpskih visokoškolskih ustanova, a razmatra se i mogućnost stvaranja rusko-srpskog udruženja univerziteta.
Rusko istorijsko društvo je državna organizacija koja je osnovana na inicijativu Sergeja Nariškina 2012. godina. Rusko istorijsko društvo je udruženje među čijim osnivačima su, pored ostalih, Ruska akademija nauka, ali i ruski državni mediji kao što su RIA Novosti i Interfaks.
Zvanično, ovo društvo bavi se promocijom istorijskog nasleđa Rusije, očuvanjem „istorijske istine“ i popularizacijom ruske istorije.
Među aktivnostima Ruskog istorijskog društva je, prema rečima Nariškina iz 2023, obnova muzeja na teritoriji „Novorusije“, što je izraz koji Kremlj koristi za teritoriju Ukrajine koju je Rusija okupirala u vojnoj invaziji.
Društvo blisko sarađuje sa ruskim institucijama poput Ministarstva obrazovanja i spoljnih poslova, a članovi su visoki državni zvaničnici, predstavnici crkve, akademici bliski Kremlju.
Lopandić: Otvaranje vrata za jači uticaj ruskih službi
Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) Duško Lopandić kaže za Savremenu politiku da ova „neobična manifestacija“ sa učešćem patrijarha i članova srpske vlade može da se shvati kao nastavak podrške vladavini Vučića i njegovog okruženja („batinaško-koruptivnog klana“) po svaku cenu.
„Imajući u vidu da predsednik ovog bizarnog društva nije neki istoričar nego šef ruske obaveštajne službe onda mi to liči na situaciju kada bi CIA u Beogradu osnovala filijalu društva za praćenje leta ptica kojom bi predsedavao, recimo ministar za vanredne situacije“, kaže Lopandić i ukazuje da ni poznatiji članovi srpske podružnice nisu istoričari nego bivši šef Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
On podseća da je srpska vlast već od iste organizacije čiji je šef Nariškin do sad dobila nekoliko traženih sertifikata, a u funkciji borbe protiv studentskog pokreta i masovnih građanskih protesta, poput istraživanja o „nepostojećem“ zvućnom topu ili futurističke prognoze o organizovanju obojenog ustanka 1. novembra u Novom Sadu.
„Podršku koju je tom prilikom dobio Vučić on sada posredstvom Vulina, Dačića i Porfirija vraća još širim otvaranje vrata uticaju ruskih špijunskih i propagandnih službi i njihovih srpskih saradnika. Skup u Beogradu uz određenu folkornu i vodviljsku dimenziju ipak dobije ozbiljnije osenčenje ako imamo u vidu da Nariškin pripada vrhu one vlasti koja je organizovala i sprovela agresiju na Ukrajinu“, kaže Lopandić.
Zaključuje da ni formalni takozvani status neutralnosti Srbije ne daje pravo ovakvog svrstavanja na samo jednu stranu u neopravdanoj borbi dva bratska slovenska naroda od kojih je jedan nesumnjiva žrtva, a drugi – kog podržava bivša radikalsko-julska kooperativa – otvoreni agresor.
