Donald Tramp je tehničke probleme za pokretnim stepeništem i teleprompterom u njujorškom sedištu UN vešto iskoristio kao metaforu stanja u Svetskoj organizaciji: ne služi ničemu, posebno ne očuvanju mira, sprečavanju i posredovanju u konfliktima, zbog čega je pre 80 godina osnovana u San Fransisku.
U vreme kada ratovi u Evropi i na Bliskom suočavaju UN sa stresovitim testom, kada se geopolitička situacija zaoštrava a humanitarne krize ne posustaju, reklo bi se da je američki predsednik, osvedočeni protivnik liberalnog internacionalizma, liderima 193 članice UN nediplomatski direktno u lice sasuo istinu.
Da li UN treba da postoje kada ne funkcionišu u skladu sa svojim osnovnim zadatkom, da reše globalne konflikte, pitao se Tramp u tiradi koja je trostruko premašila predviđeno vreme. Narcisoidan kakav jeste, pohvalio se da je on, umesto UN, zaustavio sedam ratova, od rasplamsavanja indijsko-pakistanskog i konflikta Ruande i DR Konga, preko sukoba Azerbejdžana i Jermenije do izbijanja novog rata na Kosovu. Nobelova nagrada za mir, koju priželjkuje, je malo za takav učinak.
Ako su UN zakazale u svojoj misiji u Ukrajini i Pojasu Gaze, može li samohvalisavi svetski mirotvorac, ubeđen da poseduje izuzetnu moć ubeđivanja i sklapanja dilova, vlasnik štapa i šargerepe, da bude uspešniji? Obećavao je, ali nije uspeo ni na jednom od ova dva fronta.
Tramp se još koncentrisao na svoje dve omiljene teme – Zelenu agendu borbe protiv klimatskih promena i ilegalnu migraciju. To što je tvrdio da klimatski aktivisti žele da „ubiju sve krave“ je samo deo njegove razuzdane retorike, ali poruka je, pre svega Evropljanima, bila mnogo ozbiljnija. „Vaše zemlje idu u pakao“.
Zaboravio je da upravo i zbog takvih kriza UN moraju da postoje. Ispustio je da pomene sopstveni doprinos neefikasnosti UN. On je i u prvom mandatu bio glavni miner koncepta multilateralnosti koji podržava ogromna većina sveta. U drugom mandatu nije tražio saglasnost Saveta bezbednosti da u junu bombarduje Iran. Preti sankcijama Međunarodnom krivičnom sudu.
Tramp je tokom razgovora sa generalnim sekretarom Antoniom Guterešom izrazio „stoprocentnu podršku UN“, ali se prema Svetskoj organizaciji odnosi agresivnije nego u prvom mandatu. Povukao je SAD iz Uneska, Saveta UN za ljudska prava i Svetske zdravstvene organizacije i smanjio američke finansijske doprinose koji treba da pokrivaju 22 odsto budžeta UN od koga u najvećoj meri zavise ne samo „plavi šlemovi“, već i druge globalne aktivnosti.
Budžet UN za 2026. biće smanjen za 500 miliona dolara a osoblje za 19 procenata, čime je ugrožen ambiciozni projekat reformi poznat kao UN80. UN su osuđene na „manje sa manje“ – slabiji učinak zbog nedostatka novca.
Trampova Amerika bojkotovala je seriju sastanaka UN na razne teme, od klimatskih promena do finansiranja razvoja. Diplomate zato Svetsku organizaciju često opisuju kao „međunarodnu zajednicu minus jedan“. Tramp će se uprkos svog unilateralizma teško odlučiti da Ameriku povuče iz članstva u UN, ali će nastaviti da zagorčava rad organizacije koju nipodaštava.
Da, univerzum Ujedinjenih nacija je u krizi. Taj administrativno složen organizam skupo plaćenih birokrata često pokazuje institucionalnu tromost koja je deo problema. Generalna skupština je demokratska platforma čiji podijum većina koristi da izoluje supersile, Rusiju zbog Ukrajine a SAD zbog podrške Izraelu, i na tome se sve završi. Ceremonijalna jesenja zasedanja obično se okončaju kolosalnim zaključkom da je mir bolji od rata.
Savet bezbednosti, najodgovorniji za svetski mir i bezbednost, je beznadežno paralisan pravom veta pet stalnih članica. Njegov sastav nije se promenio od kako je Kina 1971. uzela mesto Tajvana. Dok je novi Hladni rat u toku, ekskluzivna petorka je oštro podeljeno i mala je verovatnoća da će se Savet dogovoriti oko bilo kog značajnijeg problema.
„Gde su garancije za mir zbog čega su Ujedinjene nacije formirane?“, pitao je na sednici Saveta aprila 2022. ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Suviše je mirovnih operacija koje traju kao deo problema koji je trebalo da reše. Na Bliskom istoku operišu od 1949, bez rezultata. Saglasnost Saveta oko odgovora na iračku invaziju Kuvajta 1990. bio je izuzetak koji se nije ponovio.
Razdor je unet i u rad specijalizovanih agencija UN koje su pretvorene u arenu nadmetanja velikih. Kina je iskoristila svoj uticaj u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da spreči istrage oko porekla Kovida-19.
Svet se značajno promenio, ali ne i sistem UN koji je skrojen pre osam decenija. Globalni jug više je nego nezadovoljan što je van ekskluzivnog kvinteta zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu. Recimo Indija i Južna Afrika. Takve ambicije ne kriju ni Nemačka ili Japan. Afričke zemlje žele dva stalna člana. Predsednik Turske poziva na ukidanje stalnih mesta. Jedino u čemu se većina slaže je da nešto treba promeniti. Tramp bi da sve zadrži po starom.
Kažu da nada nije strategija. Kada nisu politizirane, pojedine agencije UN imaju važne funkcije: od avijacije i pomorstva preko atomske energije do telekomunikacija i meteorologije. Neki programi UN takođe obavljaju koristan posao: Unicef, Svetski program za hranu, Visoki komesarijat za izbeglice. Možda i Svetska banka, Svetska zdravstvena ili Svetska trgovinska organizacija beleže neke uspehe, ali sve je to malo u poređenju sa osnovnim ciljem UN: očuvanje svetskog mira i odbrane ljudskih prava.
Principi UN su „pod opsadom“, kako je na početku ovogodišnjeg rođendanskog zasedanja rekao generalni sekretar Antonio Gutereš. Invazije na suverene zemlje poput Ukrajine, horor ubijanja, razaranja i instrumentalizacije gladi u Gazi, ugrožavanje demokratije i ljudskih sloboda, udari na pravnu državu, ućutkivanje medija…
U kakvom god da su stanju, a nisu u dobrom, UN su neophodan forum u kome nacije mogu da pokušaju da se suprotstave autoritarnim impulsima i odbrani definisanih normi. Bez takve platforme manje i slabije države ne mogu da spreče pohod unilateralizma kome prisustvujemo.
Neophodna je reforma sistema UN kako ne bi ponovio sudbinu Lige naroda. Vreme je da se omogući da se UN efikasnije suočavaju sa izazovima onako kako su definisani u San Fransisku, a ne da 2024. održe 27.000 raznih konferencija koje su koštale 360 miliona dolara.
Šta znači da se dve trećine pitanja sa agende Generalne skupštine ponavljaju iz godine u godinu i da je više od 30 odsto predmeta rezolucija neizmenjeno od 1990? Da li individualne zemlje članice mogu da prevaziđu svoje parohijalne interese i stanu iza kompromisa o promenama u ime kolektivne odgovornosti?
„Možemo da kažemo da smo u organizaciji koja je u nekoj vrsti slobodnog pada“, kaže Ričard Govan, direktor UN za Međunarodnu kriznu grupu. Zasedanje Generalne skupštine nije pružilo jasne odgovore na probleme UN, ali je ako ništa drugo utvrdilo kolektivni osećaj koliko je situacija teška.
Reforma sistema UN ne mora da bude nepremostiva prepreka. Kriza nikada ne sme da bude protraćena, kaže stara izreka. Važi i za UN. Uostalom, već postoje razni predlozi za rimejk Svetske organizacije, uključujući i dokument koji iznosi niz ideja za spajanje, eliminisanje i premeštanje glavnih funkcija UN.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
