Američke sankcije Naftnoj industriji Srbiji (NIS), stupile su jutros rano na snagu. Najpre je kompanija Jadranski naftovod (JANAF) juče saopštila da je dobila novu dozvolu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) da do navedenog datuma nastavi isporuku sirove nafte Naftnoj industriji Srbije, ali da nema informaciju da li i je i NIS-u izdata takva licenca. U međuvremenu je i zvanično je potvđeno da NIS ipak nije dobio produženje dozvole.
Cilj američkog embarga, koji je od januara 2025. do danas odlagan čak šest puta, jeste, pre svega, sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini putem novca koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.
Vlasnička struktura NIS-a više puta je menjana, ali najveći udeo i dalje zauzima ruski Gasprom njeft, kćerka firma Gasproma (44,9 odsto), dok država Srbija ima 29,9 odsto akcija, a ostalo čine mali akcionari. Prema dostupnim podacima, učešće NIS-a u budžetu Srbije je 11,1 odsto, a u BDP-u Srbije 6,9 odsto.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da će Srbija morati da pronađe način kako da reši taj problem, ističući da će morati da se razgovara sa Rusima koji su većinski vlasnici u kompaniji.
On je takođe poručio da Srbija “više nema šta da razgovara sa Amerikancima” jer su SAD “isterale svoje” i Evropa će podržati američke sankcije, “čiju cenu će Srbija skupo platiti”.
Vučić je naglasio da će nakon kratkog vremena JANAF prestati da isporučuje naftu NiS-u, a kao drugi problem, naveo je finansijsko-bankarski sistem, ističući da nijedna banka neće želeti da posluje sa NIS-om dok je pod embargom SAD-a, što bi moglo da dovede do problema sa isplatom plata radnicima i drugim transakcijama.
Hrvatska će takođe biti pogođena embargom
Gubitak posla sa NIS-om znače i veliki udarac za JANAF, budući da ova kompanija ima ugovor sa NiS-om o o transportu 10 miliona tona sirove nafte do rafinerije u Pančevu tokom tri godine, do kraja 2026. JANAF otprema naftu od terminala Omišalj na ostrvu Krk do domaćih i inostranih rafinerija i u većinskom je vlasništvu države Hrvatske.
Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar ranije je napomenuo da bi to značilo i povećanje troškova zbog skladištenja nafte koja se ne bi mogla transportovati.
Adriano Milovan, novinar portala Nacional.hr i bivši glavni urednik hrvatskog izdanja Euractiva, ocenjuje za Savremenu politiku da je uvođenje američkih sankcija NIS-u svakako zabrinjavajuća vest najpre za Srbiju, a onda i za Hrvatsku, “preciznije za JANAF, koji veliki deo svojih prihoda ostvaruje upravo u poslovanju s NIS-om”.
“U ovom trenutku možemo samo nagađati što će se događati u budućnosti. Ipak, čini se da se bez nekih većih dvojbi može reći da je NIS kolateralna žrtva geopolitičke borbe koja se odvija na svetskoj sceni, odnosno rata za definiranje novih sfera uticaja”, smatra Adriano Milovan.
Kako precizira Milovan, ni SAD, “ali ni Evropska unija, ne žele da vide Rusiju, pa tako ni njen kapital, iza nove ‘Gvozdene zavese’, što se videlo i odmah na početku ruske invazije na Ukrajinu“.
“S druge strane, Moskvi je i te kako stalo da ‘s druge strane’ zadrži bar jedno uporište, a NIS je to do sada, s obzirom na vlasničku strukturu u kojoj dominira ruski kapital, svakako bio. Srbija i NIS tako su se našli usred nove igre na šahovskoj ploči”, ističe on.
Naš sagovornik konstatuje da je odluka o NIS-u, kao i o JANAF-u, “u rukama politike – i srpske I hrvatske”.
“U slučaju Srbije, to će u praksi gotovo sigurno značiti odmicanje od ruskog kapitala, a onda i politike, te okretanje Zapadu, odnosno EU. Uostalom, taj proces je već i započeo gradnjom gasnog terminala od grčke luke Aleksandropolis do Srbije. U slučaju JANAF-a, to će značiti veće okretanje srednjoevropskim tržištima (Mađarska, Slovačka, Slovenija, Austrija…), odnosno veću diverzifikaciju poslovanja”, ističe Milovan.
Šta će biti izlazna strategija Srbije?
Adriano Milovan podseća da su američke sankcije vodećoj srpskoj naftnoj kompaniji najavljene još početkom godine i dosad su već u više navrata odlagane.
“U Vašingtonu i ostalim zapadnim prestonicama su očekivali da država Srbija kao suvlasnik NIS-a već ima pripremljenu neku izlaznu strategiju, odnosno bar nacrt rešenja kako spasiti NIS od udara sankcija. Ako toga nema, bojim se da je u ovom trenutku kasno za krojenje nekakve nove strategije za spas NIS-a, budući da svaka strategija traži vreme, a njega NIS i Srbija više nemaju”, napominje sagovornik Savremene politike.
Prema Milovanom mišljenju, ako sankcije ostanu na snazi, sve upućuje na zaključak da će NIS završiti u stečaju, “jer sa embargom na leđima neće moći da uveze naftu, a bez prihoda od prerade i prodaje naftnih derivata teško će moći da plaćaju dobavljače i zaposlene”.
“U takvoj situaciji država bi trebalo da reaguje, pri čemu se kao jedna od mogućnosti nameće usvajanje posebnog zakona, lex specialisa, kakav je u Hrvatskoj svojevremeno usvojen kad je počeo da propada Agrokor. Koliko god to bilo kontroverzno rešenje, u kojem je puno nezadovoljnih, baš kao što je lex Agrokor bio u Hrvatskoj, bolje je imati i kontrolisani, usmeravani, nego stihijski stečaj. Paralelno s tim, trebalo bi tražiti novog vlasnika za NIS”, precizira on.
Ako embargo potraje, biće nestašica i poskupljenja goriva
Naš sagovornik smatra da Srbija u prvom trenutku veroatno neće osetiti veće posledice sankcija NIS-u, “budući da na tržištu postoje i drugi dobavljači naftnih derivata, a država ima i određene rezerve nafte”.
“Poskupljenje goriva za sobom bi povuklo i čitav lanac poskupljenja drugih roba, odnosno inflacijsku spiralu. Dovoz nafte putevima, prugama i baržama može da do određene mere ublaži posledice sankcija NIS-u, ali mogućnosti takvih rešenja su ograničene u uslovima kada je Srbija potrebno 3,5 miliona tona nafte godišnje. Osim toga, takav vid prevoza nafte znatno je skuplji od prevoza naftovodom pa bi se i to odrazilo na maloprodajnu cenu goriva, a time i na inflaciju u celini”, upozorava Adriano Milovan.
JANAF menja NIS mađarskim MOL-om?
Sagovornik Savremene politike ocenjuje da “američka rampa” NIS-u na uvoz nafte stavlja i JANAF u novu poziciju.
“Kad je reč o JANAF-u, podaci govore da oko 70 posto prihoda ta kompanija ostvaruje na inostranom tržištu, što se u prvom redu odnosi na Srbiju. Kako sada stvari stoje, JANAF će pokušati da NIS zameni sa MOL-om, sa kojim ionako sarađuje. Do te će saradnje vrlo verovatno i doći, budući da ukrajinski napadi na naftovod Družbu otežavaju, pa i onemogućuju transport ruske nafte u Mađarsku i Slovačku, pa Mađarskoj i neće preostati drugo nego da se okrene uvozu nafte preko terminala u Omišlju”, objašnjava Milovan.
Sa druge strane, on napominje da ostaje otvoreno pitanje cene i ostalih uslova transporta “crnog zlata” od Krka do rafinerija u Mađarskoj i Slovačkoj.
