Kada bi se sledeće nedelje održao referendum o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, tesno bi pobedila opcija koja podržava pristupanje, pokazuje istraživanje javnog mnjenja sprovedeno ovog meseca. Ipak, nastavlja se dugogodišnji trend pada podrške EU u Srbiji.
U analizi podataka vide se i generacijske razlike – mlađi ispitanici su skloniji da na referendumu podrže članstvo u EU, dok je kod starijih u prednosti protivljenje članstvu.
Prema istraživanju koje je naručio Centar savremene politike, izdavač portala Savremena politika, kada bi se sledeće nedelje održao referendum o članstvu u Evropskoj uniji, za pristupanje bi glasalo 35,8% ispitanika, a protiv bi glasalo 33%. Više od petine ispitanika, 22,4%, u ovom trenutku ne zna kako bi glasalo, dok 8,8% kaže da ne bi glasalo.
Ovaj rezultat se uklapa u trend koji pokazuje primetan pad podrške članstvu u EU u Srbiji poslednjih godina. Prema istraživanjima javnog mnjenja dostupnim na sajtu Ministarstva za evropske integracije, koja su objavljivana do 2022. godine, pre 15 godina je pozitivan odgovor na referendumsko pitanje bio skoro 70%, a potom se dugo godina redovno kotirao iznad 50%.
Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem u periodu od 3. do 11. decembra 2025. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika. U okviru ovog istraživanja postavljena su i pitanja o stavovima građana prema projektu „Generalštab“.
Kada se odgovori ukrste sa godinama ispitanika, vidi se da opcija „za“ ima većinsku podršku među građanima mlađim od 50 godina, dok opcija „protiv“ prednjači kod starijih građana.
Najmanje protivljenje članstvu – 18,7% – pokazuju najmlađi ispitanici, od 18 do 29 godina. Suprotno tome, najmanja podrška članstvu – 20,5% – zabeležena je kod najstarijih ispitanika, onih od preko 70 godina.
Kod najmlađih ispitanika takođe je najveći udeo onih koji ne znaju kako bi glasali – skoro trećina. Podrška članstvu u ovoj starosnoj grupi je 41,9%.
Podaci demantuju da su mladi antievropski nastrojeni
Komentarišući nalaze, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU), navodi da podaci jasno demantuju tezu da su mladi u Srbiji antievropski nastrojeni.
„Ono što se često pogrešno tumači kao anti-EU stav jeste zapravo povišen procenat neodlučnih u ovoj kategoriji. Mladi u Srbiji EU ne doživljavaju kao apstraktni civilizacijski mit, zato što su oni jedina generacija koja EU zdravo za gotovo doživljava kao instrument životnih šansi: mobilnosti, nepostojanja granica, obrazovanja, tržišta rada, pravne sigurnosti“, kaže Bojana Selaković.
Prema njenim rečima, kada se ovi elementi ne artikulišu jasno u proevropski identitet, odnosno, kada domaća politika svesno potkopava njihov evropski prefiks, oni možda nisu svesni da su svi ti benefiti rezultat procesa evropskih integracija.
„Zato bi bilo zanimljivo proveriti njihov stav, ako bi im se predočilo da prekid evropskog puta Srbije znači i ukidanje svih ovih mogućnosti“, veruje Bojana Selaković.
Kako je istakla, pravi lom poverenja ne nalazi se kod mladih, već kod generacije od 50 do 60 godina.
„Reč je o generaciji koja je posle 5. oktobra imala najveća očekivanja od evropske integracije Srbije. Tokom narednih 25 godina, ta nada je sistematski potrošena. Njihov skepticizam nije ideološki, već iskustven“, smatra sagovornica portala Savremena politika.
Naglašava da je važno što skepticizam ovih generacije nije prenet na njihovu decu, dodajući da su mlađe generacije ipak otvorene prema EU.
I Srđana Majstorovića, predsednika Upravnog odbora Centra za Evropske politike (CEP), ohrabruju rezultati vezani za podršku među mladom populacijom.
„Ovo je važan indikator raspoloženja ovog dela populacije, s obzirom da je u potpunosti u skladu sa zahtevima mladih koji se duže od godinu dana bore za promene u državi i društvu. To u uobičajenim okolnostima ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje, ali s obzirom da je režim angažovao svoje resurse – posebno u inostranstvu – kako bi mlade i građane u protestu predstavio kao oponente evropskim integracijama, važno je ove rezultate predstaviti kao empirijski argument koji opovrgava tvrdnje režima“, navodi Srđan Majstorović.
Zašto su rezultati godinama ovakvi?
Već godinama unazad različita istraživanja javnog mnjenja pokazuju isti trend, a to je pad podrške građana Srbije pristupanju EU. Podrška evropskim integracijama među građanima Srbije je najniža u regionu.
Na pitanje šta su glavni uzroci ovakvih rezultata, Srđan Majstorović ocenjuje da ih ima više, uz napomenu da je skeptičan da se trendovi mogu preokrenuti pod aktuelnom vlašću.
„Prvo, režim godinama sistemski radi na podrivanju imidža EU, iako od iste te Unije godišnje dobija preko 200 miliona evra bespovratne pomoći. Razlog tome je nedostatak interesa, odnosno političke volje, da se sprovođenjem ključnih uslova za pristupanje Uniji ugroze interesi pojedinaca i grupa koje profitiraju održavanjem statusa kvo“, kaže Srđan Majstorović.
Drugo, dodaje, režim je kontrolom medijske scene i kreiranjem narativa koji se zasniva na strahu i nepoverenju aktivno doprineo skepticizmu prema svemu što dolazi iz “Evrope i Zapada.”
„Treće, i sama EU, odnosno neke od njenih ključnih članica, političkih grupacija i visokih predstavnika, snose deo odgovornosti za urušavanje kredibiliteta Unije u očima građana Srbije“, kaže Srđan Majstorović.
On dodaje da je tome doprinela i pogrešna politika EU povlađivanja režimu u Srbiji te da, po izbijanju protesta u Srbiji, EU nije uspela da artikuliše jasan stav u vezi sa demokratskim pokretom građana.
Bojana Selaković ocenjuje da to što petina građana nema stav o pristupanju EU govori o dubokoj konfuziji i informativnom vakuumu.
“To nije neutralnost, i ovo je je rezultat dugogodišnjeg kontradiktornog političkog i medijskog diskursa, u kojem se EU istovremeno predstavlja kao cilj i kao problem“, kaže Selaković.
Ona smatra da evropska ideja u Srbiji „nije poražena, ali jeste politički zapuštena“ i ostavljena bez političkog vođstva i kredibilnog sadržaja.
