BEOGRAD – Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije sačinili su zaključke u vezi sa izmenama pravosudnih zakona i dostavili ih Skupštini Srbije, Ustavnom sudu, Vladi Srbije i Ministarstvu pravde, saopšteno je danas iz tih udruženja, prenosi FoNet.
Prevod zaključaka će biti dostavljen i Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope i Delegaciji Evropske unije u Srbiji. Zaključci su doneti nakon stručne tribine „Doprinos jačanju kulture dijaloga – pravosudni zakoni“, koja je održana 23. februara, a na kojoj su učestvovali predstavnici pravosuđa i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.
U zaključcima se ističe da na nedostacima zakona ne treba istrajavati, već ih otkloniti. Kako se navodi, treba voditi računa ne samo o formalnoj ustavnosti zakona, već i o načinu na koji su oni doneti, njihovoj legitimnosti, primenjivosti i delotvornosti, odnosno o suštinskoj ustavnosti. Skupštini Srbije je predloženo da razmotri kritike zakona koje je uputila stručna javnost i mogućnost izmene.
Ustavnom sudu se predlaže da pri oceni ustavnosti ili zakonitosti razmotri zapažanja, zaključke i sugestije te stručne tribine održane u februaru, kao i da održi javnu raspravu, u kojoj će učestvovati poslanici, članovi Vlade, Visokog saveta sudstva (VSS), Visokog saveta tužilaštva (VST), Vrhovnog suda, Vrhovnog tužilaštva, strukovnih udruženja i udruženja koja štite ljudska prava.
Udruženja zameraju to što su izmene donete u hitnoj proceduri iako nisu bili ispunjeni uslovi za to, to što nije bilo javne ili stručne rasprave o izmenama, i što nisu pribavljena mišljenja VSS i VST.
U tekstu se navodi da je neophodno makar i naknadno razmotriti mogućnost da se nedostaci zakona otklone. U zamerkama koje se odnose na izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava navodi se da je pravosudna mreža komplikovan sistem i da je za njegovu promenu potrebna detaljna analiza opterećenosti sudova.
Kada je reč o izmenama Zakona o sudijama, navodi se da je pitanje reizbora predsednika sudova i trajanje njihovog mandata bilo uređivano šest puta za četvrt veka i da je pitanje šta se tako dramatično promenilo za tri godine od usvajanja sudskih zakona, kojima je funkcija predsednika suda ograničena na jedan mandat.
Izmenama zakona o tužilaštvu smanjuje se mehanizam kojim Visoki savet tužilaštva štiti samostalnost tužilaca, dok se istovremeno jača uloga viših glavnih tužilaca na uštrb javnih tužilaca, smatraju udruženja.
Dodaje se da se samostalnost tužilaca slabi vraćanjem dva „duboko problematična“ metoda upravljanja javnotužilačkim sistemom – upućivanje u javno tužilaštvo višeg stepena i normalizovanja stanja „vršilac funkcije“.
Naglašava se da se sadašnjim izmenama smanjuje obim ustavom garantovane samostalnosti tužilaštva tako što se ograničava da Vrhovni javni tužilac može da sprovodi međunarodnu saradnju samo uz prethodnu saglasnost Ministarstva pravde.
