Tekst je prvobitno objavljen u dnevnom listu „Danas“.
Nepostojanje ustavnih garancija nezavisnosti pravosuđa, kao preduslova za funkcionisanje pravne države, jedna je od osnovnih primedbi koje je Srbiji postavila Evropska unija.
Zbog toga je Srbiji za članstvo u EU postavljen zahtev da obezbedi nezavisnost pravosuđa. Pregovori u poglavlju 23 Pravosuđe i osnovna prava otvoreni su jula 2016. Da bi se uopšte ispunili uslovi za otvaranje ovog poglavlja, Vlada je 27. aprila 2016. usvojila Akcioni plan za pregovore u ovom poglavlju.
Akcionim planom predviđen je niz koraka koji bi Srbiju vodili ka usvajanju izmene Ustava i obezbeđenoj nezavisnosti pravosuđu do kraja 2017. Planom je bilo predviđeno da se u III kvartalu 2016. u Narodnoj skupštini inicira izmena Ustava, do kraja IV kvartala 2016. Radna grupa, formirana u okviru Narodne skupštine, pripremila bi tekst izmena, kako bi tekst u I kvartalu 2017. bio poslat Venecijanskoj komisiji na mišljenje, sa konačnim ciljem usvajanja izmena Ustava, nakon održanog referenduma, u IV kvartalu 2017.
Septembra 2019, Srbija i dalje nije izmenila Ustav. Doduše, Ministarstvo pravde jeste u ime Vlade pripremilo tekst izmena (radne grupe u Narodnoj skupštini nije bilo). Vlada jeste 29. novembra 2018. pokrenula postupak za izmenu Ustava, podnošenjem predloga Narodnoj skupštini, ali predlog ne sadrži tekst amandmana koji je izradilo Ministarstvo pravde. Iako bi se pomislilo da je zahtev za izmenom Ustava ozbiljna stvar koju treba odmah uzeti u razmatranje, resorni Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine ovo pitanje razmatra tek šest meseci kasnije, 14. juna. 2019.
Na toj sednici Odbora, usvojen je zahtev za iniciranje promene Ustava i predlog je upućen plenumu koji bi trebalo da ga usvoji dvotrećinskom većinom. Na ovoj sednici smo saznali da Vlada Srbije uopšte nije nadležna za izradu teksta izmena Ustava i da ga neće dostaviti Narodnoj skupštini, već će Narodna skupština morati da sačini tekst izmena Ustava. Nije poznato zašto je Vlada uopšte radila amandmane, organizovala javne rasprave, slala amandmane na mišljenje Venecijanskoj komisiji i generalno potrošila tri godine, ako za to uopšte nije ovlašćena.
U avgustu smo iz intervjua ministarke Kuburović saznali da će izmene Ustava sačekati novi saziv Skupštine i novu Vladu, što znači tri godine kašnjenja u odnosu na sopstveni Akcioni plan.
Poglavlje 23, uz poglavlja 24 i 35, ključno je u pregovorima, a brzina napretka u ovom poglavlju definiše brzinu napretka otvaranja i zatvaranja ostalih poglavlja. Nakon što izmeni Ustav i zaista obezbedi nezavisnost pravosuđa, što amandmani Vlade ne obezbeđuju, Srbiji će biti potrebno vreme da pokaže da u praksi pravosuđe funkcioniše nezavisno, pre svega, od izvršne vlasti. Ta nezavisnost će se značajno ogledati i u sankcionisanju slučajeva visoke korupcije.
Nonšalantno gubljenje vremena i zanemarivanje rokova u ključnom poglavlju govori da se Vladi nigde ne žuri sa ispunjavanjem kriterijuma za članstvo i uopšte sa sređivanjem stvari koje moraju da se srede kako bi Srbija, konačno s pravom, mogla da kaže da je spremna za članstvo u EU. Zato, uopšte ne treba da čudi otvaranje samo jednog poglavlja tokom 2019. do danas.
