BEOGRAD – Snažne veze između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope i dalje predstavljaju ključni stabilišući faktor usred sve većih globalnih izazova, ali to partnerstvo je ozbiljno dovedeno u pitanje, naročito usled nepredivive politike predsednika SAD Donalda Trampa, ocenili su učesnici panela “Transatlantski odnosi – i dalje stub međunarodnog poretka?”, koji je danas održan u okviru četvrte Beogradske bezbednosne konferencije.
Kako je istaknuto, svet više nije isto mesto kakvo je bilo pre rata u Gazi i u Ukrajini, kao i pre Trampovog drugog mandata, što znači da i međunarodne institucije i organizacije, poput Ujedinjenih nacija, moraju da se prilagode novim okolnostima, kako bi dobile na značaju.
“Neophodno deljenje odgovornosti za transatlantsku bezbednost”
Prema mišljenju Omida Memariana, iranskog novinara i višeg analitičara organizacije DAWN, transatlansko partnerstvo mora da bude redefinisano, to je suštinski zadatak u narednih nekoliko godina.
“Postoje razlike u pristupu SAD i Evrope… Recimo, Kina je za SAD veliki faktor, glavni neprijatelj, dok za Evropu nije, i evropske države imaju značajnu ekonomsku saradnju sa Kinom”, naveo je Memarian.
Kristen Harknes, direktorka Instituta za studije rata i strategije škotskog Univerziteta Sejnt Ejndruz, napomenula je da međunarodni poredak nije jedna stvar, već je reč o gomili institucija, o obilju zakona.
“Postoje domeni gde se čini da se sve raspada… Neophodno je da se Evropa postara za sopstvenu bezbednost umesto da naprosto bude pod ‘kišobranom’ SAD, da se podeli odgovornost za transatlantsku bezbednost”, naglasila je Harknes.
U sličnom tonu, Rem Korteveg, viši istraživač holandskog Instituta Klingendal, konstatovao je da multilateralnost ne funkcioniše onako su Ujedinjene nacije mislile da će funkcionisati.
“Kada je reč o drugim domenima transatlantskog partnerstva, trgovina je važan aspekt… Svetska trgovinska organizacija gubi na značaju, zbog Trampove nepredvidive politike carina… SAD se sada nalaze u drugačijoj poziciji od ostalih zemalja koje i dalje poštuju pravila. Takođe, u domenu bezbednosti postoje ozbiljne zabrinutosti Evrope u vezi sa posvećenošću Amerike NATO-u“, istakao je Korteveg.
Diana Deputat, ukrajinska pravna savetnica i predstavnica centra za ljudska prava ZMINA, ocenila je da mnogi problemi ne mogu da budu rešeni postojećim mehanizmima.
“Mi moramo da pronađemo nove mehanizme koji će biti prilagođeni stvarnosti… Rat u Ukrajini, koji je zapravo počeo 2014, u suštini je rat za demokratiju u Evropi… Jedna država, Rusija, sve blokira”, kazala je Deputat.
Kako osnažiti evropsku odbranu?
Govoreći o složenim odnosima SAD i Evrope u kontekstu kolektivne odbrane, Rem Korteveg je konstatovao da je Amerika i dalje posvećena NATO-u, ali Tramp je jasno stavio do znanja evropskim partnerima da ta država neće više da izdvaja najviše sredstava u tu svrhu, zbog čega su letos zemlje Evrope obećale da će povećati izdatke za Alijansu.
“Ostaje pitanje u kojoj meri su evropske države spremne da ispune obećanja data SAD, ali činjenica je Evropa mora da nastavi da pomaže Ukrajini… Evropske države se nalaze pred dilemom – da li da ulože u kupovinu vojne opreme iz SAD, što bi ih učinilo još zavisnijim od te države, ili da ulažu u sopstvene kapacitete što bi moglo da utiče na druge domene, kao što su socijalna politika i zdravstvo”, ukazao je Korteveg.
Kristen Harknes se saglasila da će pronalaženje načina na koji će biti povećani izdaci evropskih država za kolektivnu bezbednost “predstavljati veliki izazov”.
“Mi smo toliko zavisni od SAD u domenu odbrane, uključujući obaveštajne sisteme da bi strašan scenario kada bi se Amerika povukla iz tih obaveza”, ocenila je Harknes.
Omid Memarian je upozorio da podele u NATO, naročito one na liniji SAD-Evropa, izuzetno negativno utiču na situaciju na Bliskom istoku.
“Međunarodne institucije moraju da ostanu validne, na evropskim državama je da izvrše pritisak na SAD da se to ostvari. SAD su gurnule u stranu demokratske vrednosti i ljudska prava. Zato institucije i vlade država EU moraju da se još snažnije zalažu za takve vrednosti. Genocid u Gazi se odigrava pred očima Evrope a mnoge evropske države su čak zabranile ljudima da komentarišu šta se tamo događa”, naglasio je Memarian.
“Ukrajina je ključno pitanje za politiku EU”
Razmatrajući moguće scenarije za transatlantske odnose, Rem Korteveg je kazao da preduslov za globalnu stabilnost jeste snažan odnos SAD i Evrope.
“Velika je zavisnost Evrope od SAD u domenu odbrane, Evropa zavisi i od nuklearnih kapaciteta SAD… Razvoda Evrope i Amerike neće biti, mnogo je pritisaka da taj odnos opstane, ali mora se redefinisati, odnosno smanjiti zavisnost Evrope od Amerike… EU je slabo vidljiva na Bliskom istoku, i ona mora da osmisli instrumente za efikasnu spoljnu politiku”, smatra Korteveg.
Korteveg je ukazao da je u tim odnosima bitan i domen ekonomije, odnosno da su ekonomije Evrope i SAD “duboko isprepletane”, uprkos Trampovim nedavnim potezima, kao i da bi Ukrajina trebalo da bude ključno pitanje za politiku EU.
Diana Deputat je istakla da Ukrajina ne vidi dovoljno podrške ni SAD ni Evrope, jer bi podrška značila da rat bude okončan.
“U nekim državama mi ne možemo da čujemo da je Rusija agresor, to su države koje ne poštuju demokratske principe… Ako Ukrajina ne uspe, EU može da bude sledeća na udaru Rusije, naročito baltičke države”, poručila je Deputat.
Prema rečima Kristen Harknes, “demokratska Ukrajina je egzistencijalna pretnja za Putinov režim”, a spoljna politika imala je marginalnu ulogu u kampanji za američke predsedničke izbore, “samo tri odsto Amerikanaca reklo da je odlučivalo na osnovu toga”.
