Države regiona reagovale su na skok cena nafte izazvan ratom u Iranu određenim merama, uključujući zabranu izvoza „crnog zlata“ i ograničavanje cena goriva, čime je, makar privremeno, sprečen udar na džepove građana.
Ipak, sagovornici Savremene politike upozoravaju da će situacija na tržištu energenata postati znatno složenija u slučaju da geopolitička previranja na Bliskom istoku potraju. Kako se ističe, to bi moglo da dovede do “divljanja” cena nafte, značajnih poskupljenja drugih roba i usluga, kao i do skoka stope inflacije u zemljama Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju.
“Čini se da je svet prešao Rubikon kada je reč o očekivanom naftnom šoku. Drugim rečima, visoke cene energenata postale su naša svakodnevica i naveliko nagrizaju novčanik običnog građanina. Na njih ćemo morati da se naviknemo”, ocenjuje Adriano Milovan, analitičar i novinar portala Nacional.hr.
Prema mišljenju Damira Dizdarevića, programskog koordinatora Fondacije BFPE za odgovorno društvo, “ako se sukobi na Bliskom istoku nastave i prodube, Zapadni Balkan će pre svega osetiti rast i veću volatilnost cena goriva, dok je potpuni prekid snabdevanja u ovom trenutku manje verovatan scenario”.
“Evropsko tržište je relativno fleksibilno i snabdevanje se može preusmeravati iz drugih regiona, poput Severnog mora, Zapadne Afrike ili SAD, tako da su cenovni šokovi mnogo verovatniji od potpunog fizičkog prekida snabdevanja. Ipak, situacija se može zakomplikovati u slučaju duže blokade Ormuskog moreuza“, upozorava Dizdarević.
“Zatvaranje Ormuza – noćna mora za svetsko tržište energenata”
Ubrzo nakon početka američkih vazdušnih napada na Iran, 28. februara, Iranska revolucionarna garda saopštila je da zatvara Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za izvoz nafte, uz upozorenje da će svaki brod koji pokuša da prođe tim plovnim putem biti napadnut.
U međuvremenu, američki zvaničnici su izjavili da američka ratna mornarica nije ispratila nijedan brod kroz Ormuski moreuz, iako je predsednik SAD Donald Tramp rekao da njegova administracija razmatra opcije da to učini. Tramp je zatražio da Iran hitno ukloni sve podvodne mine postavljene u Ormuskom moreuzu ili, u suprotnom, da se suoči sa vojnim posledicama koje “nikada ranije nisu viđene”.
„Američko-izraelski rat protiv Irana jedan je od onih ratova koji su se očekivali decenijama – još od svrgavanja šaha i Islamske revolucije u Iranu 1979, ali su u Vašingtonu i Jerusalimu sve donedavno ocenjivali da nije ‘pravi trenutak’ za pokretanje. Deo razloga za takav stav svakako je i značaj Ormuskog moreuza za svetsku trgovinu naftom i ostalim energentima, budući da kroz taj tesnac prolazi petina svetske nafte, a i isti udeo tečnog prirodnog gasa (LNG)“, kaže Adriano Milovan za Savremenu politiku.
Ali, kako kaže, sada su u Vašingtonu i Jerusalimu ocenili da je došao taj ‘pravi trenutak’ za udar na Iran, delimično i zbog straha da bi Iran vrlo brzo mogao da proizvede nuklearnu bombu.
„Rezultat novog rata na Bliskom istoku je i iransko zatvaranje Ormuza, što je scenario iz noćne more za svetsko tržište energenata, ali i za svetsku ekonomiju u celini“, ističe Milovan.
Naš sagovornik naglašava da već i sam podatak da u mirnodopskim vremenima kroz taj tesnac dnevno u proseku prođe oko 15 miliona barela sirove nafte, dovoljno govori o tome da se ponuda nafte na svetskom tržištu smanjuje, a rezultat toga je i rast cena.
“Tako su 8. marta, prema dostupnim podacima sa berzi, cene sirove nafte Brent skočile na oko 117 dolara po barelu. Ipak, nakon što je američki predsednik poručio da se rat bliži kraju, cene ‘crnog zlata’ su pale pa su se 10. marta kretale oko 90 dolara po barelu. Kako će se u budućnosti kretati cene nafte, teško je u ovakvoj situaciji predvideti. Drugim rečima, nije isključeno da cene nafte ‘podivljaju’ i dosegnu i 150 dolara po barelu ili, čak i više, kako prognoziraju pojedini stručnjaci, kao što nije isključeno ni da one budu znatno manje, odnosno 80 dolara po barelu, što je i dalje prilično visok nivo cena tog energenta”, precizira Milovan.
On naglašava da ne čudi ni što su porasle cene gasa, imajući u vidu to da kroz Ormuz prolazi velika količina LNG-a.
“Katar je, recimo, treći najveći izvoznik LNG-a u svetu, a taj LNG se prevozi kroz Ormuz. Hoće li cena gasa nastaviti da raste, zavisi, kao i kod nafte, od niza faktora, kao i od toga hoće li se pojaviti alternativa katarskom gasu u dovoljnim količinama. U slučaju ponovnog uvoza gasa iz Rusije, EU bi takođe morala prethodno da donese političku odluku o tome, o čemu zasad u Uniji nema dogovora”, kaže Milovan.
Govoreći o posledicama dugotrajnije blokade Ormuza, Damir Dizdarević za Savremenu politiku ukazuje da bi najveći ekonomski efekat za zemlje Zapadnog Balkana u takvom scenariju bio rast cena dizela i benzina, “koji se potom preliva na transport, logistiku, cene hrane, ali i ogromnog broja drugih proizvoda koji se proizvode od nusproizvoda prerade nafte“.
“To znači da se region može suočiti sa jakim inflatornim pritiscima. Region jeste osetljiv na prekide u snabdevanju, jer većina zemalja nema posebno velike strateške rezerve”, napominje Dizdarević.
Prete li Srbiji nestašice nafte i rast inflacije?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je proteklog vikenda da za građane Srbije neće biti nestašice nafte i naftnih derivata bez obzira na sukob na Bliskom istoku, navodeći da će teška situacija biti za Ministarstvo finansija i Vladu, ali da građani mogu da budu mirni.
„Mi u ovom trenutku imamo rezerve dizela od 418.000 tona, što je dovoljno za 74 dana i to da ništa ne napravi Rafinerija i da ništa ne uvezemo. Imamo 94.860 tona benzina, za 71 dan. Imamo dovoljno rezervi u našim skladištima, a to je zato što smo se spremali i vodili računa oko cele priče vezano za NIS. Tako da, ljudi, budite mirni, mi imamo rezerve, samo što ja ne volim kad mi trošimo rezerve. Rezerve su da budu rezerve, a kad trošiš rezerve onda gledaj da ih što pre popuniš“, rekao je Vučić na predstavljanju nacionalne strategije “Srbija 2030”.
Dva dana kasnije, Vlada Srbije donela je na vanrednoj sednici odluku o zabrani izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora.
U osvrtu na najave i poteze vlasti kada je reč o energentima, Damir Dizdarević ističe da “Srbija ima solidne zalihe od oko 90 dana za potrošnju dizela i benzina, dok su u nekim drugim državama regiona sistemi rezervi znatno manji”.
“Kada je reč o merama koje države mogu preduzeti, važno je naglasiti da strateške rezerve primarno služe za slučajeve prekida snabdevanja, a ne kao instrument za dugoročnu kontrolu cena. Njihovo korišćenje u situacijama tržišnih šokova može imati ograničen i privremen efekat, ali osnovna svrha rezervi je da obezbede stabilnost snabdevanja u kriznim situacijama. Kratkoročno, države mogu pokušati da ublaže cenovne pritiske kroz pažljivo definisane fiskalne mere, poput privremenog smanjenja akciza na gorivo, ali takve odluke moraju voditi računa o budžetskim prihodima, jer akcize na gorivo predstavljaju važan izvor javnih prihoda”, ukazuje Dizdarević.
On naglašava da je istovremeno važno razmotriti i postepeno ublažavanje administrativne kontrole cena goriva, jer “dugotrajno održavanje cena ispod tržišnog nivoa može dovesti do poremećaja u snabdevanju i smanjenja ponude na tržištu”.
“Smanjenje akciza je privremena mera, pa u slučaju duže nestabilnosti na globalnim tržištima nafte, možemo očekivati značajno povećanje cene goriva i značajnu inflaciju, ali je teško predvideti tržišna kretanja i kvantifikovati to uvećanje“, zaključuje Dizdarević.
Govoreći na istu temu, Adriano Milovan navodi se deo nedostatka nafte i gasa može nadoknaditi i iz državnih rezervi, “koje imaju sve zemlje, pa tako i Hrvatska i Srbija, a obično se osiguravaju za korišćenje u vanrednim uslovima, poput ovog, za razdoblje do šest meseci”.
“Ali, treba napomenuti da je Srbija već iskoristila deo svojih naftnih rezervi dok je NIS bio pod američkim sankcijama. Veliko je pitanje može li i koliko i dalje posezati za njima u uslovima u kojima problem s NIS-om još nije do kraja rešen, odnosno dok u Beogradu još čekaju konačnu ocenu OFAC-a o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskom MOL-u. Koliko god to zvučalo čudno, biće dobro ako se samo na tome i zaustavi jer ‘divljanje’ cena energenata po definiciji zahuktava inflacijsku spiralu. To onda smanjuje potrošnju i usporava ekonomski rast, a potencijalno, ako takva situacija potraje duže vreme, preti i recesijom”, ističe Milovan.
On objašnjava da se “divljanje cena” energenata odražava i na maloprodajne cene širom sveta.
Naš sagovornik konstatuje da bi, uzimajući sve to u obzir, “bilo dobro da se Trampove najave o skorom završetku novog rata na Bliskom istoku zaista i ostvare – svakako ne samo zbog ekonomije, nego još i više zbog ljudskih žrtava, koje su, prema dostupnim izveštajima, velike, kao i zbog ogromnih materijalnih razaranja, na prvom mestu u Iranu i Izraelu, ali i u ostalim zemljama Bliskog istoka”.
