Nakon usvajanja kritične Rezolucije o Srbiji u Evropskom parlamentu, maratona srpskih studenata do Brisela, kao i putovanja predsednika Aleksandra Vučića na Paradu pobede u Moskvi, grupa Socijalista i Demokrata (S&D) u EP zatražila je od Evropske komisije da prestane sa politikom „pomirljivosti“ prema Vučiću.
Da li su nedavni događaji u Srbiji, posebno pojavljivanje studentskog pokreta, promenili način na koji EU posmatra situaciju u zemlji? Šta je realno očekivati od Unije kada je reč o promeni pristupa koji se traži? Portal European Western Balkans razgovarao je o ovim pitanjima sa Katlin Van Bremt, dugogodišnjom poslanicom u Evropskom parlamentu iz Belgije i potpredsednicom grupe Socijalista i Demokrata za proširenje. Razgovarali smo sa gospođom Van Bremt na marginama ovomesečnog sastanka mreže Prijatelja Zapadnog Balkana u Ljubljani.
European Western Balkans: Grupa S&D je zatražila od Evropske komisije da prestane sa politikom pomirljivosti prema predsedniku Vučiću nakon njegovog putovanja u Moskvu. Koje konkretne korake i mere očekujete od Komisije?
Katlin Van Bremt: Mogu da navedem neke primere, jer je to otvoreno za diskusiju. Želimo da saslušamo Komisiju i Savet, ali i naše kolege u Evropskom parlamentu. Ovde se ne radi o tome ko je „najstroži“. Radi se o promeni politike. To počinje razmišljanjem o tome da li je dobra ideja otići u Beograd, rukovati se i ne biti kritičan. Treba da budete tamo, da se angažujete sa Vučićevom vladom, ali morate biti vrlo kritični. To je prva tačka kada govorimo o prestanku politike pomirljivosti. Marta Kos, komesarka za proširenje, polako ide u tom pravcu, ali ne osećamo da ima podršku rukovodstva Komisije.
To je prva tačka. Druga tačka, koja je s tim povezana, jeste da je proces proširenja veoma specifičan proces u kome se pregovori otvaraju i zatvaraju na temu osnovnih vrednosti. Toliko je to važno. I obično, tokom procesa proširenja, vidi se napredak u ovim oblastima koji prati napredak u pogledu unutrašnjeg tržišta, Zelenog dogovora i usvajanja prava EU. Ono što sada vidimo u Srbiji jeste nazadovanje u temeljnim vrednostima. Pitanje je sada – ako bi se raspisali novi izbori, da li bi oni bili slobodni i pošteni? Odgovor je jednostavno – ne. Onda morate da reagujete.
I to je ono što govorimo – moramo da delujemo i da počnemo da razmišljamo o mogućoj reviziji procesa proširenja. Tu je uključeno mnogo novca, investicija u proces proširenja, razvoj infrastrukture, ali i u same osnove.
EWB: Dakle, sugerišete da bi određena sredstva mogla biti suspendovana ukoliko se situacija ne popravi?
KVB: To je mogućnost. Ne kažem da bi to trebalo da se desi odmah, prva stvar je da se pošalje poruka Srbiji da, na primer, izborni uslovi moraju da se poboljšaju. Studenti sada traže izbore, i ja bih učinila isto da sam na njihovom mestu, ali pitanje je pod kojim uslovima. Imaju ogromnu podršku u javnom mnjenju, ali ako se to ne odrazi na izborne rezultate – šta će se onda desiti? Može postati još gore.
EWB: Da se na trenutak vratimo na posetu predsednika Evropskog saveta Antonija Košte Beogradu ranije ovog meseca. Kao što ste rekli, mnogi su ga kritikovali da nije bio dovoljno kritičan prema situaciji i da je bio relativno prijateljski nastrojen prema predsedniku Vučiću. A to se desilo tri dana nakon Vučićevog odlaska u Moskvu. Zašto mislite da Evropski savet i Evropska komisija i dalje imaju taj pristup? Da li je to pogrešna procena sa njihove strane, kratkovidost, ili možda nedostatak manevarskog prostora – možda nemaju mnogo drugih opcija?
KVB: Pa, ne mogu da zavirim u njihove glave. Čak ni u Koštinu. Ali mogu da kažem nekoliko stvari o tome. Naravno, Košta mora da predstavlja 27 država članica. Najveći uticaj ima Komisija. Za Savet je teže. Mislim da oni i dalje greše verujući da, ako budu „ljubazni“, to može doprineti poboljšanju situacije. Misle da, ako se povuku ili budu previše kritični, rizikuju da izgube Srbiju. I mislim da je to bila greška sve vreme, mislim da je ovo veće od Srbije. Napravili su potpuno istu grešku kada je reč o Turskoj. Kada je Imamoglu uhapšen, to je trebalo da bude crvena linija za EU. Nije bila. Rekli su nešto vrlo blago, izdali saopštenje i to je bilo to.
EWB: Da li je to zato što geopolitički argumenti imaju prednost nad demokratijom?
KVB: Da, upravo to. A naravno, geopolitička situacija je vrlo kritična. U isto vreme, vodite rat sa Putinom – ne mi direktno, ali podržavamo Ukrajinu, i srećom, to još uvek činimo, tako da je važno da ostanemo prisutni. U isto vreme, transatlantski odnosi se urušavaju. Sada je to malo bolje, ali ne radi se samo o odnosima, već o bezbednosnom kišobranu, i mi ćemo to menjati, tako da se dešavaju dobre stvari, ali to zahteva vreme. Trebaće najmanje pet, a verovatno i petnaest godina da do toga dođemo.
U takvoj situaciji, Savet i Komisija misle da je najvažnije da izbalansiraju geopolitičke odnose. I spremna sam da balansiram geopolitiku i trgovinu, na primer. Ali nikada ne možete balansirati geopolitiku i demokratiju kada je reč o zemljama koje žele da uđu u EU. Možete možda to raditi kada pričate sa Kinom – iako su ljudska prava uvek ljudska prava. Ali ne sa Srbijom, niti sa Turskom. To je greška koju smo napravili i koja je Evropu mnogo koštala – govorim sada o Mađarskoj – to Evropu mnogo košta u pogledu kredibiliteta i efikasnosti, i tu grešku ne smemo ponoviti.
I to je ono na čemu ćemo insistirati iz grupe S&D u EP. Videla sam veliku podršku izveštaju Tonina Picule (o Srbiji), što je verovatno bila najvažnija stvar koja se dogodila u Evropi poslednjih nedelja, i sada moramo da gradimo na tome. Moramo da iskoristimo ovu većinu da kažemo – nije dovoljno imati dobar izveštaj u EP, moramo da izvršimo pritisak na Komisiju i Savet, i zato ćemo razgovarati sa Koštom, sa Kos, sa Ursulom fon der Lajen. Počeli smo da pišemo pismo – ovo je ono što mislimo, molimo vas da to uzmete u obzir. Ali mi u EP takođe moramo da sarađujemo sa Savetom, slažem se.
EWB: Pomenuli ste kontekst proširenja, koji je zaista veoma važan. Sposobnost EU da uslovljava reforme u Srbiji i drugim zemljama u regionu verovatno zavisi od političke volje unutar same Unije da se proširenje zaista dogodi u dogledno vreme. Kada razgovarate sa svojim kolegama u EP i drugim institucijama EU, da li mislite da zaista postoji taj zamah za proširenje i da bi do kraja decenije moglo doći do proširenja na neke zemlje?
KVB: To je veoma dobro pitanje i ne postoji odgovor „da“ ili „ne“. Da li postoji zamah sada? Možda. U svakoj krizi ima i dobrih stvari, a zbog mogućeg kolapsa transatlantskih odnosa sada postoji potreba da se ojača Evropa. I pitanje je da li bi proširenje ojačalo Evropu ili ne. Kada sam bila mlada političarka u Evropi i razgovarala sa mladima, uvek sam govorila – Evropa je tu da ostane i uvek će napredovati. Nekad idemo dva koraka napred, jedan unazad, ali napredujemo. Sada više ne smem to da kažem. To je moja želja, ali ne znam da li će Evropa kakvu poznajemo, kao politički projekat, postojati za 15 godina. Moja apsolutna želja je da postoji i da bude dalje integrisana, ali to nije zagarantovano. Niti je demokratija. To je nešto za šta se mora boriti. Lako je reći „hajde da se proširimo“, ali moramo da se postaramo da to proširenje zaista jača EU. Zato je pitanje revidiranja procesa proširenja u odnosu na Srbiju takođe šire pitanje potrebe da se EU ojača. Ako je to slučaj, onda geopolitika pomaže i zamah je sada.
Ali govorim „da i ne“, jer ako opet pogledate Srbiju – a to je i naša greška, i greška Vučićevog režima – podrška EU je uništena. Diskutovali smo zašto nema evropskih zastava na studentskim protestima, iako se stvari tamo kreću u dobrom pravcu, desio se maraton do Brisela. Na kraju, mora da postoji realna podrška, kao što postoji u Ukrajini. Politika je takođe emotivna. To ponekad zaboravljamo. U trenutku kada je Putin napao Ukrajinu, cela proevropska grupa u EP rekla je da Ukrajina mora biti deo Evrope. Moramo to da ostvarimo.
EWB: U kojoj meri je percepciju Srbije promenio studentski pokret i studentski protesti?
KVB: U ogromnoj meri. Jer vidite moderan, otvoren pokret, moram reći da sam veoma impresionirana načinom na koji su organizovani. Ako je to budućnost Srbije, onda postoji zajednička budućnost EU i Srbije.
Znaju kako da koriste medije na pozitivan način. Videla sam ih 13. maja i rekla: „kada sam se juče vratila kući, videla sam vas na nacionalnim vestima na televiziji“. I to je izuzetno važno jer (belgijski) premijer to gleda, možda ne u tom trenutku, ali mnogi ljudi koji rade u Komisiji takođe prate vesti u Belgiji. Tako su dominirali medijima 24 sata, 48 sati. Mogu da vam kažem da su ljudi odmah počeli da se pitaju šta se dešava u Srbiji. Dakle, uradili su ono što mnogi političari nisu uspeli da urade.
